Uskoro će se o krahu globalizacije i Zapada govoriti kao o nestanku Sovjetskog Saveza

Hilari Klinton

Hilari Klinton

Hajde da zamislimo šta će lјudi u Americi i Evropi kroz 25 godina misliti, ako naporima takozvanih populista svetski liberalni globalistički poredak ipak bude razrušen i Zapad počne da postoji u nekom sasvim drugom svojstvu.

Da li će lideri-realisti sa tribina tada govoriti o najvećoj geopolitičkoj katastrofi prve polovine 21. veka – kao što Putin govori povodom nestanka SSSR? Da li će mladi lјudi koji ne pamte nikakve Klintonove, Buše, Kamerone i Merkelove, sa setom govoriti o mogućnostima koje je ispustila generacija njihovih roditelјa?

Možda će mladi na Zapadu – kao što u Rusiji neki žale za SSSR – govoriti da je Zapad bio jedinstven i velik i da je upravlјao svetom. Dodavaće da su postojala neka odstupanja i pitati: ali, zar je zbog njih trebalo rušiti globalizaciju?

Zar nije trebalo samo korigovati kurs, promeniti dva-tri najodioznija lidera, sprovesti neophodne reforme i sačuvati postindustrijski raj u Evropi u SAD?

[adsenseyu5]

Mislim da će na te mlade lјude, njihovi očevi i majke koji su glasali za Trampa, Bregzit, Marin Le Pen i druge „populiste” začuđeno gledati. Da li si ti, sine, živeo u vreme Obame i Merkel?

Da li znaš šta znače mase migranata na ulicama, gubitak radnih mesta, vladavina seksualnih manjina i beskonačni samiti sa njihovim birokratskim jezikom?!
Piše: Dmitrij DROBNјICKI

O dvadeset petoj godišnjici od raspada SSSR pisaće se mnogo i sa različitih političkih pozicija. Vodiće se usijane rasprave, pokušavaće se da se shvati šta se dogodilo za četvrt stoleća – i, avaj, neće biti pronađen zajednički imenitelј.

Izgleda da 25 godina nije dovolјan rok…

Vladimir Putin je nazvao raspad SSSR najvećom katastrofom stoleća.

[adsenseyu1]

Međutim, iste te, 2005. godine, kada je ova fraza ugledala svet i koja je od tada citirana stotine hilјade puta u čitavom svetu, predsednik Rusije je u svojoj poslanici Federalnom sobranju naročito istakao da su pogrešili svi koji su smatrali Rusku Federaciju „ne nastavkom ruske državnosti, već njenim definitivnim slomom… agonijom sovjetskog sistema koja se otegla”.

Ova teza u Rusiji 2010-ih počinje da poprima novi smisao.

Danas naši građani nemaju osećaj da žive na ruševinama nekada velike imperije, čija je slava ostala u prošlosti. Sve se neverovatno promenilo, nema vraćanja u prošlost, napred je istorija, koja se nije završila 26. decembra 1991.

Štaviše, mi sada oštrije osećamo zajedništvo sa našom hilјadugodišnjom istorijom, koja je prethodila 69-godišnjem sovjetskom periodu.

Ipak, nostalgija za SSSR-om potrajaće još dugo. I ne samo zato što je „drveće tada bilo više”. Danas su mnogi mladi lјudi, koji nisu zatekli sovjetsko uređenje, pa ga nisu iskusili na sopstvenoj koži, odlučno govore o njegovim prednostima i tuguju za velikom imperijom koja je ostala u legendarnoj prošlosti.

[adsenseyu1]

Čak i oni koji nisu baš voleli sovjetsku vlast i radovali su se rušenju bezbožnog i neefikasnog režima, tišti osećaj da je možda tok istorije mogao biti usmeren u drugo korito.

Možda je bilo moguće ispraviti krivine, podmladiti rukovodstvo, sačuvati ono najbolјe i zaštiti zemlјu od oštrih zapadnih vetrova.

Samo ako čovek nije poslednji cinik, on svakako u dubini srca žali zbog toga što ogroman sistem socijalizma nije uspeo da čovečanstvu predstavi pravu održivu alternativu naspram „sveta lake zarade i zelembaća”.

Takvo raspoloženje se drastično razlikuje od onog koje je vladalo krajem 1980-početkom 1990-ih godina.

Tada su svi žurili da se otarase starog poretka. Tu se nije radilo o represijama iz prošlosti – njih je sovjetsko rukovodstvo stiglo da osudi.

Svi su se jednostavno bili beskrajno umorili od rukovodeće i usmeravajuće uloge KPSS, od beskonačnih partijskih i omladinskih sednica, od kliničke ideologizacije novina i TV kutije, od, u većini slučajeva, besmislenog posla, od duha zapuštenosti i bezizlaznosti koji su se decenijama nadvijali nad selom, i poluilegalne malograđanštine velikih gradova.

Spikeri sa ekrana su sa upornošću koja zaslužuje bolјu primenu, sve to nastavlјali da nazivaju najbolјim uređenjem na planeti koje podmukli zapadni imperijalisti žele da unište…

Pišem sve ovo ne da bih zajedno sa vama podgrevao nostalgiju ili da bih predstavio svoje pozicije po pitanju procesa koji su se tada odvijali.

Bez obzira što se solidarišem sa onima koji smatraju da se žanr alternativne istorije – ne u beletristici, već u humanitarnim naukama – čini najinteresantnijim, ipak, realno prošlost ne može da se vrati.

Šta je bilo, bilo je. I sada su naši misli i osećanja takvi, kakvi jesu, upravo zato, što su se događaji 1991-1992. godina odvijali po poznatoj nama šemi.

A sada hajde da zamislimo šta će lјudi u Americi i Evropi kroz 25 godina misliti, ako naporima takozvanih populista svetski liberalni globalistički poredak ipak bude razrušen i Zapad počne da postoji u nekom sasvim drugom svojstvu.

Da li će lideri-realisti sa tribina govoriti o najvećoj geopolitičkoj katastrofi prve polovine 21. veka?

Da li će mladi lјudi koji ne pamte nikakve Klintonove, Buše, Kamerone i Merkelove, sa setom govoriti o mogućnostima koje je ispustila generacija njihovih roditelјa?

Zapad je bio jedinstven, velik i upravlјao je svetom. Istina, bila su neka odstupanja, ali zar je zbog njih trebalo rušiti globalizaciju? Trebalo je samo korigovati kurs, promeniti dva-tri najodioznija lidera, sprovesti neophodne reforme i sačuvati postindustrijski raj u Evropi u SAD…

Mislim da će na te mlade lјude, njihovi očevi i majke koji su glasali za Trampa, Bregzit, Marin Le Pen i druge „populiste” začuđeno gledati.

Da li si ti, sine, živeo u vreme Obame i Merkel? Da li znaš šta znače mase migranata na ulicama, gubitak radnih mesta, vladavina seksualnih manjina i beskonačni samiti sa njihovim birokratskim jezikom?!

I sve se to, sine moj, radilo uz stalno brblјanje iz TV kutije o najprogresivnijem državnom uređenju na Zemlјi, koje žele da potkopaju strašni zlikovac Putin i peta kolona populista pod njegovim vođstvom!

Umorili smo se od svega ovoga, sine moj. Umorili smo se od političke korektnosti i tolerancije, od politike duplih standarda, od ekonomije u kojoj nema mesta za nas, od stalnog diktata iz Vašingtona i Brisela.

Dosadilo nam je da naše lidere nije briga za nas. Dosadilo nam je da gledamo kako se prazne naše farme i zatvaraju naše fabrike…

Sin će pogledati strašnim očima na pretka i uskliknuće: „Vi ste srušili Zapad, da li ti to shvataš? Srušili ste ujedinjeno čovečanstvo!”

Kod mnogih 2040-ih godina stvarno može nastati utisak da se 2016-2018. desila najveća geopolitička katastrofa. I ne samo kod onih koji će tada imati 25-35 godina, već i kod onih koji će imati 45-50.

Oni mogu da pomisle (i to će delimično biti istina) da se raspala globalna zajednica svih lјudi na planeti. Veliki liberalni projekat biće razvučen po nacionalnim evropskim sobičcima. A u Americi će vladati sledbenici Trampa sa njihovim protekcionizmom i zidom na južnoj granici.

Mnogi će istoričari ponavlјati da je većina Amerikanaca opake 2016. godine glasala za Hilari Klinton, odnosno za očuvanje starog kursa. I samo izdaja elita koje nisu u sebi našle hrabrosti da ustanu protiv drevnih pravila biranja vođe slobodnog sveta, omogućila je šacčici populista da razruše ono što su gradile prethodne generacije.

Da li će tu biti istine? Naravno da hoće.

Nikakve ozbilјne promene u svetu ne dešavaju se bez jakih emocija, koje ponekad zamračuju um. Emocije su – kao što je poznato – loš savetnik. I nikada neće svi biti zadovolјni onim što se događa.

Isto, kao što su posle raspada SSSR milioni Rusa ostali van granica njihove države, nakon rušenja globalnog svetskog poretka – milioni „građana sveta” mogu da se pretvore i večite prognanike, bez obzira gde žive.

Posle promene uvek postoje gubitnici, nezasluženo uvređeni i ojađeni. Oni od kojih su oteli budućnost onakvu-kakvu-su-je-oni-zamišlјali.

Uvek će se činiti da su sa prlјavom vodom izbacili su i dete, da su ispustili nešto zaista vredno i važno, da je bilo moguće usmeriti istoriju na drugi kolosek.

O rušenju liberalno-globalističkog projekta neće svi, ali će mnogi govoriti da je bila propuštena jedinstvena šansa da se ujedine svi lјudi na planeti kako bi se uništila glad i najstrašnije bolesti, da se prekine sa svakom diskriminacijom, šansa za postizanje dugoročnog mira i sveopšte bezbednosti.

Međutim, 2014-2016. građani najrazličitijih zemalјa uvideli su sasvim druge tendencije.

Niko nije ni planirao da se ozbilјno bavi glađu, bolesti su postajale sve opakije, jer su ih sve aktivnije prenosili preko granica, ratovi su se nastavlјali sa sve većom žestinom, a lјudi koji su pokušavali da ukažu na probleme, podvrgavani su najoštrijoj diskriminaciji.

Zar se nije isto dogodilo sa Sovjetskim Savezom? Zar nisu njegovi građani uvideli da se reči razlikuju od realnih dela?

Kako je najslobodnije i najpravednije uređenje u stvari postalo najbirokratskije i cinično i kako je malograđanština podignuta na nivo državne politike (sećate se: potpuno zadovolјavanje sve rastućih potreba?) sukobilo se sa surovom realnošću neefikasnosti elite…

Generalno, projekat „SSSR” se malo razlikovao od projekta „globalizacija”. Kao rezultat i jednog i drugog trebalo je da nastane sveopšte ujedinjavanje čovečanstva koje se rukovodi najčistijim idealima pravednosti, jednakosti i napretka.

Nije uspelo. Ovde se čak i ne radi o tome da siromaštvo i bolesti nisu pobeđeni, a na Marsu ne cvetaju jabuke. U nekom trenutku oba projekta su počela da falširaju. A realni živi lјudi ne vole falš.

Da bude još gore, arhitekte sreće za čitavo čovečanstvo zaboravile su na te lјude. Ideje su postale hladne i prazne a budućnost iluzorna.

Ja lično ne volim socijalizam, niti globalizaciju. Ali sam saglasan da će čovečanstvo, pre ili kasnije, morati da se ujedini. Zato što lјudi ne moraju da umiru od gladi i bolesti. A jabuke na Marsu treba da cvetaju. Za to su potrebni napori svih.

Jednostavno, iz prve nije uspelo…

Veoma je dobro da se lјudi, odričući se sovjetske vlasti i globalizacije, obraćaju svojoj istoriji i tradicijama. Jer sva istorija čovečanstva i jeste potraga za rešenjem zajedničkih problema.

(Agencije)[adsenseyu2]

Share this post: