USPEŠNI BIZNISMENI VOLSTRITA SU SA OŠTEĆENIM MOZGOM

Ljudi sa određenim vrstama oštećenja mozga mogu napraviti bolje poslovne odluke. Ovo je zaključak najnovijeg istraživanja, u kome je dokazano da ljudi koji upliću emocije u poslovne odluke uvek dobiju loše rezultate.

Povezivanje nauke o mozgu sa ponašanjem u investicijama, naučnici dolaze do zaključka da ljudi sa oštećenjima u delovima mozga za emocije, zaista donose bolje finansijske odluke.

Istraživanje je obavljeno na 15 pojedinaca koji su imali neku vrstu oštećenja mozga, kao moždani udar ili neku bolest. Njima je oštećen deo u mozgu koji izaziva bilo kakvu emociju, kao na primer, strah ili anksioznost. Pojedinci imaju normalan IQ ,a oblasti u njihovom mozgu koji su određeni za logiku i kognitivno rezonovanje su netaknute.

Istraživanja su pokazala da su ovi pojedinci u prednosti u odnosu na ostale ljude što se tiče poslovnih odluka. Bili su spremni da rizikuju sa visokim sumama jer nisu imali nikakav strah od neuspeha. Dok su pojedinci sa neoštećenim emotivnim oblastima ulagali sigurnije, na manje sume, i na kraju dobili manji posao i dobitak.

Neki od neurologa veruju da dobri investitori ili poslovni ljudi mogu biti veoma vešti u suzbijanju emocionalnih reakcija. „Ti ljudi su jednostavno naučili kako da kontrolišu emocije u poslu i mogu biti potpuno isti kao ljudi sa oštećenim mozgovima“, kaže naučnik.

Koristeći sofisticirane tehnologije, poput magnetne rezonance, može se videti kako mozak reaguje na procene rizika i pravljenja izbora u vezi posla. Istraživači mere moždane hemikalije i istražuju kako oštećenja određenih regiona u mozgu utiču na ekonomska odlučivanja.

U kasnim 1990-tim, kada su uspostavljene čvrste veze između psihologije i neurobiologije, bihejvioralni ekonomisti su počeli da se okreću i neurolozima, pored psihologa za pomoć oko ljudskog ponašanja. Ideja je bila da ako može da se objasni fenomen kao depresija ili poremećaj pažnje, mogu se objasniti i druge psihološke funkcije.

Danijel Kahneman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju je počeo da radi sa neurolozima na univerzitetu u Montrealu.  U jednom od istraživanja, koristili su igre na sreću da bi videli aktivaciju u mozgu kada pojedinac očekuje pobedu. Ustanovili su da se u mozgu pokreće ista moždana aktivnost kada dobijete novčanu nagradu kao i kada osetite dobar ukus, prijatnu muziku ili drogu koja izaziva zavisnost.

Naučnici veruju da strah ima najveću ulogu sa lošim poslovima.

Međutim, priča  ima i drugu stranu, emocije mogu imati i korisnu ulogu u finansijskom odlučivanju, ali to važi van Volstrita. Dok su se oštećeni mozgovi  pojedinaca dobro pokazali u laboratoriji, u stvarnom svetu su pali na nekim finansijskim odlukama. Tri od četiri pojedinca sa oštećenim mozgom su doživeli stečaj. Njihova nesposobnost osećanja straha je dovelo do rizičnog ponašanja.

Njihova iskustva su nam pokazala da emocije mogu da odigraju ulogu u zaštiti naših interesa, čak i ako ponekad ometaju racionalno odlučivanje.

Ljudi su razvili strah kao odgovor na mehanizam preživljavanja da bi se zaštiti od predatora. Ali u svetu gde predatori ne vrebaju iza svakog ugla, taj strah koji je nekada potreban, sada može izazvati preveliku osetljivost.  Reagujući na strah koji zapravo ne postoji možemo doneti  nelogičan izbor. To je sad situacija koja postoji na berzama. Na berzanskom poslovanju strah je veliki minus i ne donosi dobre osobine

„Postoji mnogo mehanizama koji pokreću naše emocije, i ljudska bića nisu baš tako dobro prilagođena savremenom životu“.

slobodan prevod Maja M.

za Vestinet.rs

 

Share this post: