Vaclav Dvoržak: Izbeglička kampanja je organizovana sa mafijom za novac

vaclav dvorzak reditelj ceska film kosovo

„Teroristički napad u Parizu je strašna tragedija, baš kao i ona nad Sinajom, kada je pao ruski avion. Ipak, svet mora da shvati da je Francuska jedna od zemalja koje su podržale džihad u Bosni, podržavale terorističko bombardovanje civila u Srbiji i na Kosovu, bombardovanje Srba u Bosni.

Francuska ima i svoj udeo u srebreničkoj laži.

Ako Zapad ne bude samokritičan i ne osudi svoju vlastitu politiku, koja je NATO omogućila međunarodni teror, ne može se očekivati poboljšanje“, govori Vaclav Dvoržak, proslavljeni češki dokumentarista.

Intervju koji je Dvoržak dao Večernjim novostima prenosimo u celosti.

Poznati reditelj, koji krajem ovog meseca dolazi u Srbiju, kaže da je ekstremni islamski terorizam pušten odavno iz boce.

– Da podsetim, šezdesetih godina prošlog veka u Indoneziji muslimani su ubili oko milion sugrađana tokom puča. Usledio je Avganistan. Islamski teror korišćen je i u Čečeniji, pokušavali su da ga koriste kako bi pokopali kinesku državu posredstvom fanatizovanih Ujgura.

Kuda sve to vodi, najbolje se vidi na primeru Iraka, Libije, Sirije. Imamo uništene države, milione izbeglica, hiljade mrtvih, varvarska ubijanja…

Kao i većina Čeha, oprezni ste prema migrantima sa Bliskog istoka.

– Dolaze ilegalno i protivzakonito. Većina su mladi, dobrostojeći muškarci koji bi trebalo da se bore protiv Islamske države. Ali oni beže i ostavljaju Kurde, Irance, Libance, Ruse da za njih ratuju. Idu sebično za boljom budućnošću i izdaju svoju zemlju.

Ostavljaju stare roditelje, žene, decu … Naravno da je ta kampanja organizovana sa mafijom koja to radi za novac. Neki znakovi ukazuju na to da je ceo taj talas organizovana invazija plaćena od feudalaca u Zalivu.

Zanimljivo je da su se izbeglice pokrenule kada je sirijski predsednik Bašar el Asad proglasio amnestiju za svoje dezertere.

Sirija ima nedostatak vojnika u vojsci, a nekom ne odgovara da se ti mladi ljudi iz izbegličkih kampova susednih zemalja pojave u sirijskoj vojsci i da se bore protiv ID.

Vi ste protiv dolaska izbeglica u zemlje EU?

– Nisam. Ali zar oni nemaju obavezu prema svojoj zemlji da je brane i odbrane, a posle rata ponovo izgrade. Kako bi izgledala Evropa da su svi pobegli pred Hitlerom?

Ne možemo dopustiti da nas ucenjuju time što izbeglice pred kamerama isturaju žene i decu. Stoga bih bez kompromisa vratio njih u izbegličke kampove, poboljšao im uslove za život i da se iz tog centra obrađuju zahtevi za azil.

Prosto, postupati po važećim zakonima. Merkelova, Junker, Oland i mnogi drugi su nekompetentni i smatram da su evropskim građanima neprijateljski političari.

Oni su prvo pristali da uništavaju evropsku ekonomiju sankcijama prema Rusiji, a sada prave socijalni inženjering sa migrantima. Poslednji socijalni inženjeri koji su delovali tako u velikom stilu u Evropi bili su Staljin i Hitler.

Uskoro nameravate da snimite film o Srebrenici, kakvo će to biti ostvarenje?

– Nesreću u Srebrenici kreirali su Bošnjaci i Srbi, a treća strana, koja je najviše doprinela događajima, jeste tzv. međunarodna zajednica i njena neuravnotežena politika vođena na Balkanu.

U mom filmu o Srebrenici, o tome kako je do svega došlo i šta se zaista dogodilo, govoriće i insajderi iz najmoćnijih obaveštajnih agencija. Neki od sagovornika svedočiće izmenjenim glasom, baš kao u Haškom sudu.

Odakle želja da snimate još jedan film o srpskoj nesreći posle „Otetog Kosova“, zbog kojeg ste imali problema?

– Sud u Hagu nije dao odgovor na pitanje šta se desilo u Srebrenici.

U poslednjoj presudi u Tribunalu generalu Tolimiru, iz aprila ove godine, najstariji sudija iz Haga Žan-Klod Antoaneti u svom izdvojenom mišljenju je napisao da kada bi ga familije žrtava upitale ko je kriv za sve, ko je naredio i organizovao zločin, ne bi znao da im kaže.

Dakle, šta se zaista dogodilo? Dozvoliću da o tome govore Srbi, Bošnjaci i stranci koji su umešani do grla u sve.

U julu ove godine umalo nije usvojena Rezolucija o Srebernici u SB UN…

– I to je razlog zašto sam rešio da snimim film. Videćemo šta su to Britanci hteli da sakriju rezolucijom u Njujorku i zašto su insistirali da u ovaj dokument uđe i da bi svako dalje istraživanje Srebrenice bilo krivično delo.

Možete li konretnije da otkrijete neki od aduta novog filma?

– Recimo da imamo preliminarni dogovor sa jednim od najviših oficira CIA, koji je od 1991. u Sarajevu radio na analizama i projekcijama eventualnog rata u Bosni.

Ovaj čovek je za svoj zadatak imao na raspolaganju neograničen budžet svoje države. Interesuje me kakav je to bio zadatak. Ukoliko on bude svedočio svojim dokumentima i rečima, verujem da bi se projekcija oko uzroka rata u BiH promenila.

cia05-600x337

Ima još takvih sagovornika voljnih da govore, ali je problem što mnogi od njih traže novac.

Ko bi govorio o Srebrenici sa srpske i muslimanske strane?

– Za film je dobro da svedoče obični ljudi, koji su bili žrtve takozvane srebreničke ujdurme. Ali pozvaću i, recimo, Majke Srebrenice, pa srpske i muslimanske oficire i vojnike. One koji su okrivljeni i kojima je presuđeno da su počinili genocid nad Bošnjacima 1995.

Vi ne znate kakav će film na kraju ispasti?

– Ne. Ali na osnovu dokumenata do kojih sam došao tvrdim da će biti interesantan i da će njegovi nalazi biti daleko bliže istini nego zaključci do kojih je u presudama došao Haški tribunal. To ni slučajno nije bio genocid.

Šta vam najviše smeta kod oktroisane istine o srebreničkim događajima prema kojoj su Srbi jedini krivci?

– Smeta mi što što to nije tako. Smeta mi što se Srebrenica od 1999, kada je bombardovana Jugoslavija, uvek pominje kada bi NATO napadao i razarao neku zemlju.

Irak, Sirija i Libija su pretvorene u ruševine, a oko dva miliona ljudi je ubijeno dok su milioni raseljeni da se ne bi ponovila Srebrenica. Zapravo, Srebrenica je na neki način postala matrica zla koje pre svega pogađa same muslimane širom sveta.

Vaš prethodni film o Kosovu je imao neobičnu sudbinu.

– Taj film je na češkoj televiziji prikazan samo jednom i odmah je bunkerisan. Mnogi Česi i Evropljani nisu znali šta se zaista događalo na Kosmetu i koja je bila uloga međunarodne zajednice u izazivanju sukoba i bili su šokirani.

Ja sam, naravno, medijski napadan, ali nije mi se dogodilo ništa sem što sam zabranjen kao reditelj na TV. Osvetili su mi se tako što film nisu poslali na festivale kao što je bilo dogovoreno, ali ja sam slavu stekao tako što sam oborio „Jutjub“.

Film je na video-kanalu preuzelo i gledalo toliko ljudi da je u jednom trenutku on bio blokiran.

Vi od tada niste snimali?

– Naravno da sam snimao. Ne za televiziju, ali zarađivao sam na komercijalnim filmovima, snimao sam čak i operacije na srcu.

U međuvremenu, proslavili ste se i „ratom“ sa Medlin Olbrajt.

– Kada je 2012. došla u Prag da promoviše svoju knjigu „Praško proleće“, ja sam joj u knjižari gde je bila promocija doneo na dar moj film „Oteto Kosovo“, a moji prijatelji su joj doneli još nekoliko plakata sa slikama razaranja Jugoslavije i Bosne.

Tom prilikom sam joj rekao: „I ovo je vaše delo“. Ona je tada pobesnela, počela je da cepa plakate i viče „odvratni Srbi“. I to je osvanulo na „Jutjubu“ i postalo hit.

Tu se priča sa Medlin Olbrajt nije završila.

– Moji prijatelji iz Građanskih inicijativa u Pragu su tužili sudu Olbrajtovu zbog rasizma i uvrede Srba i ta tužba je dugo stajala u fioci tužioca. Posle apelacije, tužilac je pokrenuo postupak protiv Olbrajtove i čak su je saslušali.

Ipak, nisu podigli optužnicu. Tužilac je konstatovao da je u pitanju šovinizam, ali je zaključio da, pošto nije bilo mnogo ljudi u knjižari pred kojima je izgovorila uvrede na račun Srba, javnost nije mogla biti dovoljno uznemirena da bi bila podignuta optužnica.

U svom iskazu Madlen Olbrajt je priznala da je pogrešila i izrazila svoje žaljenje.

To nije bio kraj…

– Bili smo uporni i pisali smo jevrejskom jezgru unutar Republikanske partije u Kongresu SAD, žaleći se na ponašanje Olbrajtove prema Srbima.

Oni su prvo jedva dočekali da se obračunaju sa bivšim ministrom spoljnih poslova iz redova demokrata, ali potom sam dobio obaveštenje od njih da nas ipak neće podržati jer su na internetu videli moju sliku sa palestinskom maramom oko vrata kako se svađam sa Olbrajtovom!

O Srebrenici u Pragu govorilo se nedavno iz perspektive kakva nije uobičajena u Češkoj.

– Moji sunarodnici, recimo, nisu znali za rad profesora Milivoja Ivaniševića o srpskim žrtvama u Podrinju i uzrocima ofanzive srpskih snaga na ovaj gradić. Advokati Goran Petronijević i Đorđe Trifunović pričali su o praksi Haškog tribunala, vi ste predstavili vašu knjigu „Srebrenički krug“.

Od Čeha, govorili su Rajko Doleček, čovek koji je odlikovan najvišim srpskim ordenom za širenje prijateljstva između dva naroda, zatim Radim Panenka, urednik novina Češkog parlamenta, pa Jaroslav Foldina, naš narodni poslanik i vaš poluzemljak (majka mu je Srpkinja). Mnoge stvari moji zemljaci su čuli prvi put.

Prva klapa filma o događajima u Srebrenici 1995. godine „pašće“ krajem novembra i, prema planovima autora, dokumentarac bi trebao da bude gotov do jula 2016.

Dvoržakov prethodni film „Oteto Kosovo“ iz 2008. uznemirio je „savest“ Evrope i to je bio prvi dokumenatarac u EU koji je o Kosovu, Srbima i ulozi NATO 1999. ispričao drugačiju priču.

(Večernje novosti)

Share this post: