Vаšingtоn se sprema nа prеvеntivni nuklеаrni udаr, prе nеgо štо uјеdinjеnа ruskо-kinеskа kоmаndа budе pоtpunо sprеmnа zа funkciоnisаnjе

amerika vojska foke

Piše: Pol Krejg Roberts

 

Rusija je bila suviše slaba da nešto uradi, u vreme kada je Klintonov režim pomerio NATO prema ruskim granicama i nezakonito napao Jugoslaviju, razbivši zemlju na male, lako kontrolisane delove.

Rusija je takođe bila isuviše slaba da bilo šta uradi kada se režim Džordža V. Buša povukao iz Sporazuma o PRO i počeo da razmešta baze protivraketne odbrane pored ruskih granica.

Vašington je lagao Moskvu da je cilj baza PRO – zaštita Evrope od nepostojećih iranskih nuklearnih interkontinentalnih balističkih projektila.

Međutim, Moskva je shvatila da je stvarni cilj baza PRO slabljenje ruskih sredstava nuklearnog odvraćanja, na taj način povećavajući sposobnost Vašingtona da prisili Rusiju na sporazume, koji podrivaju ruski suverenitet.

Do leta 2008. ruska moć je bila obnovljena. Po naredbi Vašingtona, gruzijska vojska, koju su obučavali Amerikanci i Izraelci, napala je otcepljenu republiku Južnu Osetiju rano ujutru 8. avgusta, ubijajući ruske mirovnjake i civilno stanovništvo. Deo ruske vojske je odmah reagovao, i kroz nekoliko sati gruzijska vojska, koju su obučili i opremili Amerikanci, bila je razbijena i pretrpela je poraz.

Gruzija se ponovo našla u rukama Rusije, u čijem sastavu je ova provincija bila u toku 19. i 20. veka. Putin je trebalo da obesi Sakašvilija, američku marionetu, postavljenu na mesto predsednika Gruzije nakon „revolucije ruža“ koju je izazvao Vašington, i da ponovo uključi Gruziju u Rusku Federaciju. Umesto toga, načinivši stratešku grešku, Rusija je povukla vojsku, ostavivši u Gruziji marionetski vašingtonski režim, koji će i u budućnosti praviti Rusiji probleme.

Vašington energično radi na ulasku Gruzije u NATO, na taj način povećavajući broj američkih vojnih baza na granici Rusije. Međutim, Rusija je 2008. smatrala da Evropa manje zavisi od Vašingtona, nego što je to bilo realno, i oslanjala se na dobre odnose sa Evropom, da ne bi dozvolila američke baze u Gruziji.

Danas ruska vlada više nema iluzije povodom toga da li je Evropa sposobna da sprovodi nezavisnu spoljnu politiku.

Ruski predsednik Vladimir Putin javno je ocenio da je Rusija shvatila koliko je diplomatija sa Evropom besmislena, zato što evropski političari predstavljaju interese Vašingtona, a ne Evrope. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je nedavno priznao da status Evrope kao „porobljenog naroda“ daje Rusiji do znanja da njeni gestovi dobre volje neće dati diplomatske rezultate.

Pošto se Moskva oslobodila zablude da diplomatija sa Zapadom može doneti mirno rešavanje problema, na scenu je stupila realnost potkrepljena demonizacijom Vladimira Putina od strane Vašingtona i njegovih vazalnih država. Hilari Klinton je nazvala Putina novim Hitlerom.

U vreme kada SAD usisavaju bivše sastavne delove Ruske i Sovjetske imperije u svoju sopstvenu imperiju i bombarduju sedam država, Vašington tvrdi da se Putin u vojnom smislu ponaša agresivno i da namerava da obnovi Sovjetsku imperiju.

Vašington naoružava neonacistički režim koji je Obama uspostavio u Ukrajini, uz lažne tvrdnje da Putin vrši invaziju i pripaja ukrajinske provincije. Ovu bezočnu laž stalno ponavljaju zapadne PREStitutke.

Ni Hitler nije imao tako poslušne medije kao što to ima Vašington.

Vašington blokira svaki diplomatski napor Rusije i to ne vodi nigde. Sada je realnost naterala Rusiju da obnovi svoju ratnu doktrinu. U novoj doktrini, usvojenoj 26. decembra, govori se o tome, da SAD i NATO predstavljaju ozbiljnu vojnu pretnju i samom postojanju Rusije kao suverene države.

U ruskom dokumentu se spominju vojna doktrina Vašingtona o preventivnom nuklearnom napadu, razmeštanje sistema PRO, nagomilavanje snaga NATO i namera razmeštanja oružja u svemiru, kao jasan znak da se Vašington sprema za napad na Rusiju.

Vašington takođe vodi ekonomski i politički rat protiv Rusije, pokušavajući da destabilizuje njenu ekonomiju, koristeći ekonomske sankcije i napade na rublju.

U ruskom dokumentu se priznaje da se Rusija suočava sa zapadnim pretnjama smenom režima, koje se postižu pomoću „aktivnosti usmerenih na nasilnu smenu ruskog ustavnog poretka, destabilizaciju političkih i socijalnih prilika i dezorganizaciju rada vladinih organa, bitnih civilnih i vojnih objekata i informacione infrastrukture Rusije“.

Nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva i ruski mediji u vlasništvu stranaca su alat u rukama Vašingtona za destabilizaciju Rusije.

Nesmotrena agresivna politika Vašingtona prema Rusiji pokrenula je trku u nuklearnom naoružanju. Rusija razrađuje dva nova sistema interkontinentalnih balističkih projektila i 2016. godine instaliraće borbeni kompleks, predviđen za neutralisanje američkog sistema za protivraketnu odbranu.

Jednom reči, zlonamerni militaristi, koji vladaju u Vašingtonu, skrenuli su svet na stazu nuklearnog Armagedona.

I ruska i kineska vlada shvataju da se njihovo postojanje nalazi pod pretnjom zbog ambicija Vašingtona da gospodari svetom.

Larchmonter saopštava da su ruska i kineska vlada, kako bi osujetile planove Vašingtona vezane za izolaciju te dve države, odlučile da unificiraju svoje ekonomije i da ujedine vojnu komandu. Od sada će Rusija i Kina zajedno delovati na ekonomskom i vojnom frontu.

Jedinstvo Medveda i Zmaja pretvara san poremećenih neokonzervativaca o „Američkom stoleću“ u opasno trabunjanje. Prema rečima Larchmonter „SAD-u i NATO-u biće potreban arhanđel Mihail da bi odneli pobedu nad Rusijom i Kinom, a po svemu sudeći arhanđel Mihail se pridružio Medvedu i njegovoj pravoslavnoj kulturi“.

Ne postoji nikakvo potencijalno u bliskoj budućnosti oružje, strategija, taktika da bi se nanela šteta jednoj od ovih ekonomija u usponu sada, kada su oni „bazni par“ (kao par nukleotida).

Larchmonter vidi nadu u novoj geopolitici, nastaloj ujedinjavanjem Rusije i Kine.

Ne sporim, ali ako uobraženi neokonzervativci shvate da je upravo njihova politika hegemonije stvorila neprijatelja kojeg Vašington ne može da pobedi, oni će insistirati na preventivnom nuklearnom udaru, pre nego što ujedinjena rusko-kineska komanda bude potpuno spremna za rad. Da bi se sprečio iznenadan napad, Rusija i Kina moraju da budu u stanju potpune nuklearne spremnosti.

Ekonomija SAD, koja se faktički cela orijentiše na Zapad, od Japana do Evrope – nije ništa drugo do kula od karata. Otkad je pre nekoliko godina započeo ekonomski pad, čitava ekonomska politika Zapada bila je preusmerena na podršku nekoliko super-velikih banaka, državnog duga i američkog dolara. Rezultat su pogoršane mogućnosti zapadnih ekonomija i mogućnosti stanovništva.

Finansijska tržišta se zasnivaju na manipulacijama, a ne na fundamentalnim činiocima. To manipulisanje je nerealistično. Pošto zaduženosti doživljavaju eksplozivan rast, realna negativna kamatna stopa gubi svaki smisao. Svemu treba dodati stagnirajuće ili opadajuće realne prihode potrošača, realne potrošačke kredite i realnu trgovinu na malo, zato berza predstavlja spekulativni mehur.

U situaciji kada Rusija, Kina i druge zemlje odustaju od korišćenja dolara prilikom međunarodnih plaćanja, a Rusija razrađuje alternativnu SWIFT finansijsku mrežu, zemlje-članice BRIKS formiraju alternative MMF-u i Svetskoj banci, a drugi delovi sveta razrađuju svoje sopstvene sisteme kreditnih kartica i Interneta,  američki dolar zajedno sa japanskom i evropskom valutama, koje se štampaju radi podrške kursu dolara, mogu da se suoče sa značajnim padom svog deviznog kursa, što bi dovelo do remećenja funkcionisanja zapadnog sveta zavisnog od uvoza.

Po mom mišljenju, Rusima i Kinezima bilo je potrebno mnogo više vremena da shvate koje zlo vlada u Vašingtonu. Zato obe zemlje rizikuju da zadobiju nuklearni udarac, dok još nije u potpunosti spremna njihova ujedinjena odbrana.

S obzirom da je zapadna ekonomija – kula od karata, Rusija i Kina mogle bi da sruše zapadnu ekonomiju pre nego što neokonzervativci uvuku svet u rat.

Pošto je agresija Vašingtona prema dvema državama očigledna, Rusija i Kina imaju puno pravo da preduzmu sledeće odbrambene mere.

SAD i EU vode ekonomski rat protiv Rusije. Stoga bi Rusija mogla da izjavi da ju je Zapad, podrivajući rusku ekonomiju, lišio mogućnosti da vraća kredite evropskim bankama.

Ako to ne sruši loše kapitalizovane banke EU, Rusija može da objavi – pošto ruska vojna doktrina zvanično smatra zemlje-članice NATO-a za neprijatelje ruske države – da neće više podržavati agresiju NATO-a prema Rusiji prodajom prirodnog gasa zemljama-članicama NATO-a. Ako zaustavljanje većeg dela evropske industrije, rapidno rastući nivo nezaposlenosti i bankrotstva banaka ne dovedu do raspuštanja NATO-a i nestanka pretnji – u tom slučaju na scenu stupaju Kinezi.

Kinezi raspolažu velikim finansijskim aktivama u dolarima. Nalik na agente Sistema federalnih rezervi SAD, koji pomoću operacija sa dragocenim metalima masovno igra na smanjenje cene zlata na tržištima fjučersa u periodu niske aktivnosti, da bi se smanjila cena zlata, Kina bi mogla da za nekoliko minuta „izbaci“ na tržište vrednosne papire SAD, u sumi jednake Kvantitativnim olakšicama.

Ako Sistem federalnih rezervi brzo štampa dolare, za koje se mogu kupiti velike količine obveznica, da se finansijska kula od karata ne bi srušila, Kinezi mogu da stave u opticaj dolare, koje dobijaju za obveznice na deviznom tržištu. Jer, iako Sistem federalnih rezervi može da štampa dolare, za koje se mogu kupiti vrednosni papiri, on ne može da štampa strane valute, za koje se mogu kupiti dolari.

Dolar će da se sruši, a sa njima i vlast Hegemona. Rat će se završiti bez i jednog ispaljenog projektila.

Po mom mišljenju, Rusija i Kina imaju moralnu obavezu pred svetom da spreče nuklearni rat, koji su zamislili američki neokonzervativci – adekvatnim odgovorom na ekonomski rat Vašingtona.

Rusija i Kina imaju sve karte u rukama, a ne Vašington.

Rusija i Kina ne treba nikog da upozoravaju. One jednostavno treba da deluju. Umesto postupnih koraka, Rusija i Kina bi mogle da istovremeno primene kontramere.

U situaciji kada četiri američke banke poseduju vrednosne papire na sumu koja nekoliko puta prevazilazi svetski BDP, finansijska pukotina bila bi uporediva sa nuklearnom eksplozijom. Sa SAD i Evropom bilo bi završeno, a svet bi bio spašen.

Larchmonter, verovatno, ima pravo. Godina 2015. može da bude veoma dobra godina, ali će za to biti potrebni ekonomski koraci Moskve i Pekinga.

Trenutni planovi Putina, izgleda, sastoje se u okretanju od Zapada, ignorisanju provokacija i ujedinjavanju ruskih strateških interesa sa interesima Azije.

To je humani i razuman plan, međutim, Putin njime ostavlja Zapad u stanju bezbrižnosti jer ne mora brine o svojim ekonomskim slabim tačkama.

Bezbrižan Zapad i dalje predstavlja ozbiljnu opasnost ne samo za Rusiju i Kinu, već i za Amerikance i čitav svet.

(Fakti)

Share this post: