VATIKAN SPREMA POHOD NA RUSIJU

vatikan

Vatikan je, za vreme Poljaka pape Jovana Pavla Drugog imao značajnu ulogu u krahu istočnoevropskog komunizma i Varšavskog pakta, kao i u padu Berlinskog zida i razbijanju SFRJ, dok za vreme pontifikata Bavarca Benedikta XVI dolazi do apsolutne dominacije Nemačke u Evropskoj uniji koja je u suštini delo Vatikana.

02.03.2013. – Stolica poglavara Vatikana ostala je prazna pošto se i zvanično pre dva dana završio pontifikat pape Benedikta XVI. Novi poglavar Rimokatoličke crkve trebalo bi da bude izabran tokom ovog meseca.

Budući da je u konkurenciji oko 100 kardinala iz celog sveta, za novog šefa države Vatikan u punom su jeku tiha lobiranja, kako unutar Katoličke crkve, tako i u moćnim međunarodnim krugovima sa kojima je, što direktno što iz senke, interesno povezan Vatikan ili uticajni rimokatolički redovi poput jezuita, Malteških vitezova i elitističke organizacije Opus Dei.

Da li će novi papa opet biti neko iz Evrope ili će se Vatikan, kroz istoriju poznat kao inicijator ili učesnik iz senke velikih i prelomnih događaja, odlučiti za poglavara sa nekog drugog kontinenta, znaće se uskoro. Ukoliko katolici nastave već viđeni istorijski kurs, najveće šanse imaju latinoamerički kardinali.

Namera je da ostvari veći uticaj na rastuću snagu organizacije BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina), čime bi, kako se veruje, došle do izražaja i vatikanske težnje za ujedinjenje svih hrišćana, pošto je Rusija najmnogoljudnija pravoslavna zemlja u svetu.

„Sasvim je sigurno da razvoj svetskih događaja ide u pravcu Istoka. Zapad je na ivici finansijskog kraha, iscrpljeni su izvori sirovina. S druge strane Kina dominira u svetskom monetarnom sistemu, prirodna bogatstva su na Istoku, ali i u Latinskoj Americi.

Pored BRIK-a na južnoameričkom kontinentu ubrzano jača i pokret Porto alegro s namerom da parira aktuelnoj svetskoj oligarhiji. Pošto je u BRIK-u Brazil jedina većinska katolička zemlja, šanse latinoameričkih kardinala rastu“, smatra prof. dr Smilja Avramov.

Putin neće sedeti skrštenih ruku

U tom kontekstu, naša sagovornica podseća da je Sveta stolica pred Prvi svetski rat podržala ratne trube Austrougarske, da je tokom Oktobarske revolucije iz senke stala uz Lenjina i bila akter u stvaranju komunizma, kako bi osujetila ruskog cara Nikolaja Romanova u nameri da stvori uniju pravoslavnih zemalja jer je katolička kurija htela da se stvori moćan katolički blok. Zatim da je pred Drugi svetski rat papska država podržala Hitlera, a po završetku pacovskim i drugim kanalima spasavala poražene naciste.

Takođe, u novijoj istoriji, Vatikan je, za vreme Poljaka pape Jovana Pavla Drugog imao značajnu ulogu u krahu istočnoevropskog komunizma i Varšavskog pakta, kao i u padu Berlinskog zida i razbijanju SFRJ, dok za vreme pontifikata Bavarca Benedikta XVI dolazi do apsolutne dominacije Nemačke u Evropskoj uniji koja je u suštini delo Vatikana…

„Vatikan je trenutno u procepu. Pitanje je da li novi papa može biti lutka u grupi aktuelnih moćnika Zapada, koji posrće, sa zadatkom da iznutra razbija ili oslabi BRIK i organizaciju Porto alegro, ili će se idući za sopstvenim interesima prikloniti onima čija moć nezadrživo raste. Jer, ovo više nije ni 1914. ni 1917. ni 1941.

Današnja Rusija s Vladimirom Putinom na čelu, koji ide za tim da stvara savez pravoslavnih zemalja, nije isto što i Sovjetski Savez iz doba Mihala Gorbačova niti je to Rusija u vreme Borisa Jeljcina. Ukoliko bi se dogodilo da Brazil prinudno i odstupi iz BRIK-a, te da se Vatikan diskretno umeša u oružano razbijanje BRIK-a, pitanje je kako bi odreagovale vodeće zemlje te organizacije, koje imaju atomsko oružje“, kaže dr Avramov

Ko su mogući naslednici?

Odmah nakon Racingerove ostavke (Benedikt XVI), kao najozbiljnii kandidati za njegovog naslednika pominjani su kardinali afrički Piter Turkson iz Gane i Fransis Arinze iz Nigerije, Kanađanin Mark Ule i Amerikanac Timoti Dolan, ali i Italijan Anđelo Skola.

Poznavaoci prilika u Katoličkoj crkvi veruju da bi oni mogli povrate već dobro urušen ugled Vatikana i rimokatoličkog sveštenstva u svetu, ali poslednjih dana u vrh prognoza izbili su latinoamerički kardinali Odilo Serer iz Brazila, Kolumbijac Ruber Gomez. i Leonardo Sandri Argentinac italijanskog porekla. Tvrdi se da bi njihovim izborom bili zadovoljeni i evropski i prekomorski katolici.

Po proročanstvu dolazi „crni papa“

Staro katoličko proročanstvo navodi da će poslednji u nizu poglavara Rimokatoličke crkve biti „crni papa“. Nije međutim jasno da li se misli na boju kože, ili na „crnog papu“ iz jezuitskih redova, ili će poslednji papa zacrniti čovečanstvu i ostati upamćen kao onaj koji je doprineo totalnom krahu ove civilizacije.

 

Vesti

tekst napisan 02.03.2013.

Share this post: