VELIKA MOĆ BANAKA U SENCI

Evropska komisija i službe za nadzor finansijskog tržišta upozoravaju na opasnosti koje prete svetskoj privredi od tzv. „Banaka u senci“ i traže njihovu bolju kontrolu. Ali što su to uopšte „banke u senci“?

Želja za sve većim profitima je dovela do sve većih rizika.

U svom najjednostavnijem obliku je poslovanje neke ‘normalne’ banke vrlo lako shvatljivo: ljudima koji joj povere novac na čuvanje, ona isplaćuje relativno niske kamate. A od onih koji u njoj novac pozajmljuju banka naplaćuje znatno veće kamate. Razlika između tih kamata čini dobit banke. Sledeći ovaj poslovni model, banke su širom sveta dobro živele – vekovima. Ali s vremenom je taj model nadograđivan i obogaćivan. Banke su se počele baviti poslovima upravljanja imovinom, trgovinom hartijama od vrednosti ili finansijskim praćenjem fuzionisanja različitih firmi, odnosno preuzimanja jedne od strane neke druge.

Dok je u Sjedinjenim Američkim Državama sve do 1999. na snazi bilo vrlo jasno razgraničenje između klasičnih poslovnih i novih investicionih banaka, u Nemačkoj takvog razlikovanja nije bilo. Tu je investiciono bankarstvo dugo vremena važilo za zanimljivije od tzv. „običnog“ bankarstva, regulacija od strane nadzornih službi je bila manje stroga, a rizici su doduše bili veći, ali je zbog toga i zarada bila veća.

Bankarska želja za slobodom

 

Ali bankari su želeli još manje nadzora i mogućnost da uz još više rizika ostvare još veće zarade. Od 1970-ih godina su razvijani stalno novi i sve složeniji finansijski proizvodi, koji su plasirani širom sveta. Kasnije su oni bili među glavnim krivcima koji su doveli do velike finansijske krize. Odjednom je naime bilo moguće kupovati tuđe dugove, osiguravati ih, prebacivati iz jednog finansijskog depoa u drugi ili preprodavati ih. Postalo je moguće odvojiti sam kredit od rizika eventualnog nevraćanja pozajmljenog novca odnosno od oscilacije u kamatnim stopama, te se moglo čak trgovati samo tim rizicima. A na kraju se otišlo čak do tačke na kojoj je na finansijskom tržištu postalo moguće zaključivati opklade na vremenske prilike koje će u nekom delu sveta vladati za godinu dana.

Ono što na prvi pogled izgleda kao suludi san nekog finansijskog žonglera, imalo je međutim i sasvim racionalnu ekonomsku osnovu. Perri Mehrling, ekonomista sa njujorškog univerziteta Kolumbija objašnjava da se time želelo perfekcionirati finansijsko tržište jer se „težilo smanjenju cena pojedinih rizika i time cene pojedinog kredita“. Tako je neko vreme izgledalo da ovim novim finansijskim proizvodima banke odlično obavljaju svoju osnovnu funkciju: opskrbljivanja tržišta svežim novcem. Takoreći preko noći je za svaku investiciju koja bi nekome pala na pamet na tržištu bilo dovoljno novca.

Dugo vremena nije bilo primedbi

To objašnjava zbog čega dugo vremena nadzorne službe nisu imale primedbi na ove aktivnosti finansijskih institucija. A time se istovremeno može objasniti i zašto one nisu reagovale kada je postala vidljiva tendencija izmeštanja ovakvih aktivnosti u nove finansijske institucije koje zvanično uopšte nisu bile banke – u tzv. „Banke u senci“. Za njih su pronalažena nova imena: namenska društva, Conduits, investiciona društva ili hedge fondovi, samo su neki od najčešćih naziva.

Pritom je granica između poslovnih banaka, investicionih banaka i banaka u senci vrlo propusna. Neposredno pre izbijanja finansijske krize je čak i inače provincijalna i konzervativna nemačka banka IKB osnovala namenska društva kako bi uz njihovu pomoć mogla da učestvuje u poslovima globalne kockarnice. Jedna od prednosti osnivanja tih novih društava je bila i knjogovodstvene naravi: rizični angažmani banke nisu morali biti proknjiženi u službenom bilansu.

Bez obzira na sve razlike koje banke iz senke imaju među sobom, jedno je svima zajedničko: one se ne moraju držati, po pravilu vrlo strogih, propisa koji važe za ‘normalne’ banke. „Klasičan nadzor finansijskog tržišta zapravo uopšte nema uvid u poslovanje banaka u senci“, naglašava Martin Faust, profesor bankarstva na ‘Frankfurt School of Finance’. „Na ovom polju do sada nije bilo regulatornih instrumenata koji bi omogućili uvid u ukupan volumen finansijskih transakcija koji se odvijaju na tim tržištima.“

Ogromne količine novca

A radi se o vrlo velikim količinama novca. Prema procenama Financial Stabiliti Boarda (FSB), međunarodne organizacije za nadzor globalnog finansijskog sistema, u oktobru 2011. je ukupan obim poslovanja banaka u senci iznosio 60 biliona dolara, što znači 60 hiljada milijardi. To otprilike odgovara ukupnom svetskom bruto proizvodu. Prema navodima FSB-a poslovanje banaka u senci čini više od četvrtine ukupnih svetskih finansijskih transakcija.

Time je obim poslovanja banaka u senci danas veći nego na početku finansijske krize, uključujući i sve rizike po globalni finansijski sistem. „Banke u senci spekulišu“, naglašava profesor bankarstva Martin Faust, „pa naravno da postoji i rizik pogrešne procene“. Većina poslova banaka u senci su tzv. arbitražni poslovi. Kupuju se i ponovo prodaju vrednosni papiri, po pravilu uz vrlo malu zaradu. „Kako bi uprkos tome bilo moguće ostvariti značajniju zaradu, potrebno je uložiti veoma velike količine novca“, objašnjava Martin Faust.

To znači da banke u senci pozajmljuju novac od drugih i to znatno veće količine nego što bi to normalne banke mogle i smele. Uz korišćenje tzv. poluge je moguće s relativno malim svotama vlastitog kapitala ostvariti velike zarade. A ukoliko posao krene po zlu, to naravno znači i velike gubitke.

„Najveća opasnost pri takvim poslovima je da partner neke od tih banaka u senci padne u stečaj. To je svojevremeno bio slučaj sa investicionom bankom Lehman Brothers „, kaže Martin Faust. „U tom slučaju preti opasnost od urušavanja čitave konstrukcije, nastaje tzv. domino-efekat. “

Beg u banke u senci

Od početka finansijske krize su pravila za poslovne banke u brojnim zemljama znatno pooštrena. To bi mogao biti jedan od razloga za sve veće značenje banaka u senci, smatra komesar EU-a za pitanja unutrašnjeg tržišta Michel Barnier. Po njegovom mišljenju je zbog toga potrebno sadašnja pravila koja vladaju unutar Evropske unije za normalne banke, proširiti i na banke u senci.

To međutim neće biti sasvim jednostavno. Banke u senci naime tu kontrolu lako mogu izbeći: „One deluju širom sveta, delimično imaju svoje sedište u Londonu ili Njujorku, ili na nekim izmeštenim tržištima poput Kajmanskih ostrva ili Bahama“, upozorava Barnije. Zbog toga je uspešno regulisanje moguće samo ukoliko međunarodne nadzorne službe budu ubuduće bolje sarađivale.

Na dodatni problem ukazuje šef britanske finansijske nadzorne službe FSA Adair Tarner. On upozorava da je vrlo teško „u potpunosti shvatiti tako kompleksan sistem“. A osim toga je za uspostavljenje jasnih pravila poslovanja potrebno najpre definisati šta to „banke u senci“ zaista jesu. A to je teško, jer taj sektor ne postoji „paralelno i odvojeno od normalnog bankarskog sistema“, već je naprotiv sa njim „duboko povezan“.

Share this post: