VI STE POD KONTROLOM U SVAKOM SMISLU, SAMO MISLITE DA STE SLOBODNI

Kretanje ljudi i registrovanje njihovog kretanja obavlja se pomoću TV kamera, prolaska kroz uređaje za identifikaciju i elektronskih propusnica. Svet je zatrpan prislušnim uređajima. Da li su to mobilni telefoni, kompjuteri, TV uređaji, telefoni, lampe, upaljači, „bubice”… – sve je teže otkriti. Razgovori se prisluškuju i presreću pomoću najsavremenijih prislušnih uređaja, satelita i sistema poput „Ešelona”.

 

Kada je reč o kontroli Evropljana, veoma je zanimljiv Šengenski sporazum, zaključen 14. jula 1985. u luksemburškom gradu Šengenu. Overen je tajno. Potpisali su ga probrani ljudi iz Francuske, Nemačke, Italije, Španije, Holandije, zatim Luksemburga, Danske, Portugalije, Austrije (kao posmatrač) i Grčke.

Zbog protivljenja javnosti, u Grčkoj je sporazum ratifikovan s velikim zakašnjenjem, u martu 1997. godine. Tim sporazumom, između ostalog, reguliše se i kontrola kretanja građana. Pri tom se prikupljaju isključivo lični podaci. Informacioni sistem je povezan s nacionalnim filijalama i glavnim kompjuterom u Strazburu. Na taj način mogu se proveriti i uporediti podaci o građanima navedenih zemalja iz svih izvora (škole, policije, banke, socijalne institucije, poliklinike, bolnice itd.).

Šta to zapravo znači? Čovek je stigao do perioda u kojem „caruju” informacije. Informatička (r)evolucija trebalo bi da omogući čoveku da posluje sa što manje utrošene energije i kretanja – iz svoje radne sobe. Međutim, preovladalo je zlo, svojstveno svakom čoveku. Umesto da ulaže u načine za stvaranje boljih uslova za život, ulaganja su usmerena ka novim vrstama oružja, uništavanju „prekobrojnog” stanovništva i njegovoj kontroli.

Da bi ljudi shvatili gde žive i kakve im pretnje i izazove nameće Čerčilova „imperija uma”, očigledno je da nije dovoljno što znaju da je britanski institut „Tejvistok” regrutovao više od milion „ispirača mozgova” i što istu ulogu ima holivudska i TV industrija.

Zato su na Internetu i televizijskim i radio stanicama, kao i u štampi sve češće teme: „Bigbrather can see you” („Veliki brat te posmatra”), „Nju ejdž – iluminati i 666”, „Kontrola uma i elektromagnetno oružje”, „Programi za kontrolu uma federalne vlade”, „Ispiranje mozga”, „Zloupotreba ‘Filadelfija eksperimenta’”, „Cija je već uništila svet”, „Neidentifikovane letilice pripremaju ljude za novi poredak”, „Kontrola uma u jedinicama za psihološke operacije”, „Žrtve kontrole uma nakon eksperimenta obavljenog na univerzitetu u Harvardu”, „Psihološki eksperiment obavljen 30. oktobra 1938” itd.

Za kontrolu ljudi određene su i objavljene propozicije. Kontrolisani ne smeju da posumnjaju da su kontrolisani. Kontrola mora da bude nenametljiva, indirektna, na ivici ignorisanja. Mase se moraju držati u neznanju. Školski sistemi se stavljaju pod kontrolu. Ambiciozne, znatiželjne osobe treba opslužiti lažnim znanjima i lažnim titulama. Mase ne smeju da nauče da misle. Treba poništiti svaku originalnost i kreativnost. Narod treba držati u informacionoj izolaciji.

Umesto gladijatorskih arena treba mu ponuditi TV programe i iste emisije na svim kanalima u kojima su na plej beku i uvežbani aplauzi – sve mora da bude izveštačeno do besmisla. Ljude treba odvojiti od životnih problema aferama, ekstremnim sportovima, zabavom koja podiže adrenalin, perifernom politikom… Istinski edukovane ljude, koje je teško kontrolisati zbog njihove ekonomske nezavisnosti, treba slomiti uskraćivanjem posla, blokiranjem javnih nastupa, preko bankovnih knjižica i devalvacijama.

Ljudi se osećaju sve manje bezbedno. Uvedeni su bar-kodovi i kreditne kartice a uvode se i identifikacione kartice koje omogućavaju neprestano praćenje kretanja pojedinica. Prema najnovijim zakonima, o svim stanovnicima se vodi više dosijea, prepunih podataka (od datuma i mesta rođenja do stanja na žiro i tekućim računima). Razmena podataka između unutrašnjih i internacionalnih institucija je automatizovana, kompjuterska, trenutna.

Kretanje ljudi i registrovanje njihovog kretanja obavlja se pomoću TV kamera, prolaska kroz uređaje za identifikaciju i elektronskih propusnica. Svet je zatrpan prislušnim uređajima. Da li su to mobilni telefoni, kompjuteri, TV uređaji, telefoni, lampe, upaljači, „bubice”… – sve je teže otkriti. Razgovori se prisluškuju i presreću pomoću najsavremenijih prislušnih uređaja, satelita i sistema poput „Ešelona”.

Na štampačima se obeležavaju stranice, tako da se zna koji je dokument u kojoj ustanovi, prostoriji i na kojem štampaču odštampan… Uređajima poput sistema SIGINT u Merilendu omogućena je i kontrola svega što pojedinac (p)osmatra. Ulazak svakog vozila u većinu tehnički opremljenih gradova, registruje se u kontrolnim centrima. Sloboda kretanja ne postoji a sve je ugroženija sloboda pisanja, govora i mišljenja.

Programe u računarima „Majkrosofta” pregleda Agencija za nacionalnu bezbednost SAD (NSA). Niko ne zna šta je ugrađeno u računare sa kojima se svakodnevno korisnici druže satima. Upotreba Interneta prati se od ulaska do izlaska i zainteresovanost svakog prijavljenog korisnika. Iako su prijave pod šifrom, obavezni su podaci o kontrolisanom telefonskom priključku.

Moguć je uticaj na promenu raspoloženja i mišljenja stanovnika, sistemima HAARP s Aljaske i ELATE (zapadni naziv za ruski kontrolni sistem na aerodromu Šeremetjevo u Moskvi). Kontrolu ponašanja ljudi omogućava i sistem u blizini Rige. Slične mogućnosti imaju i centri Arsibo (Arecibo Tihi okean), Dušambe (Dushambe – Tadžikistan), Gorkiti, Hipas (Gorkity, HIPAS – Severna Amerika), Mončegorsk, Sura (Monchegorsk, Sura – južna Azija) i Tromso (Tromso – Norveška).

Osim elektronske razmene podataka, postoje i nevladine organizacije (poput organizacije „Euronet”) koje svojim centralama dostavljaju finansijske podatke iz svih evropskih država, kao i obaveštajne službe s agentima na terenu koje dostavljaju podatke svojim centrima o kretanju ljudi, njihovom poslu, aktivnostima i imovnom stanju.

Čini se da svet ulazi u epohu u kojoj će svi građani biti neprestano na sceni i da će ih prikazivati u nekom centru uživo, poput učesnika u šou-programima „Veliki brat”. U tekstu pod naslovom „Moderna tortura i kontrolni mehanizmi za eliminaciju ljudskih prava i privatnosti”, finska naučnica dr Rauni Lena Kilde objavila je u septembru 1999, u najtiražnijem skandinavskom listu „Helsingin Sanomat”, zvanične podatke o mikrotalasnoj kontroli uma. U njenom tekstu naglašeno je da će u toku 21. veka u sve ljude biti ugrađeni „DNK mikročipovi”.

Ta finska naučnica, bivši šef finskih medicinskih oficira, smatra da su mobilni telefoni brilijantni izum za kontrolu ljudi i kontrolu njihovog uma, ali da ih prevazilaze mikročipovi. Naglasila je da ugradnja mikročipova znači potpun gubitak privatnosti, odsustvo kontrole nad telesnim funkcijama, kontrolu emocija i misli, pa čak i izmenu strukture ličnosti.

Sistemom za daljinsku kontrolu ljudi, pomoću superkompjutera, mogu po želji da se menjaju osobine nervnog sistema osobe s ugrađenim mikroprocesorom. Ti sistemi su već provereni na retkim vrstama životinja (lavovi, kitovi, medvedi, orlovi…). Nakon opijanja, pomoću iglica sa uspavljivačima, sve veći broj životinja je pod satelitskom kontrolom – na uslovnoj slobodi, a u stvarnom ropstvu.

„Pametne” identifikacione kartice s mikroodašiljačima prvo su ponuđene Majvok i Kri Indijancima u Kanadi. Iako, se borba oko njihovog uvođenja još vodi, prvi odgovor Mojvok Indijanaca je da ne žele da budu tretirani kao divlji psi „koje neko kontroliše iz vasione i drži na elektronskoj uzici”.

Tehnologija za kontrolu uma već se koristi u SAD, Japanu i Evropi (najviše u Švedskoj). Ta tehnologija se u SAD svrstava u tzv. neubojno oružje. Sintagma „neubojno oružje” dovodi ljude u zabludu jer je reč o ubojnom oružju koje ubija polako, u obliku „normalnih” bolesti, kao što su kancer, leukemija, srčani napad, Alchajmerova bolest… Te bolesti se upravo šire planetom.

S druge strane, primena ekstraniskih frekvencija izaziva dezorijentaciju, metež, psihički i emotivni bol koji lomi napadnutu populaciju, a protest napadnutih osoba je za sve druge nevidljiv.

U vezi s mikročipovima treba znati da su prvi primerci, naravno mnogo primitivnijeg sadržaja i nezgrapniji, ugrađeni u ljude u Sjedinjenim Državama i Švedskoj još 1874. godine. Zanimljivo je da te dve zemlje i sada prednjače u ugrađivanju mikročipova u ljudske organizme. „Londontajms” je 17. oktobra 1994. objavio napis „Bionički čovek stiže”. U tom tekstu naveden je podatak da 15.000 ljudi širom sveta ima u mozgu ugrađene elektronske komponente. Nije loše znati da su za čoveka rizične baterije za napajanje čipova energijom. One sadrže otrovni litijum, koji može da se zloupotrebi daljinskim ispuštanjem u „nepodobne osobe”.

Policijske i vojne agencije, prema mišljenju dr Rauni Kilde, mogu da slede svakog korisnika i da utiču na njegove misli pomoću mikrotalasa, uzrokujući da i zdravi ljudi čuju glasove u svojim glavama. Njene stavove potvrdili su naučnici Instituta za biofiziku iz podmoskovskog Puščino Šorohova i Tigranjana. Oni su eksperimentalno dokazali da snop iz generatora veoma visoke frekvencije, modulisan glasom, izaziva efekat glasa koji se čuje „direktno u mozgu”.

Na pitanja da li je moguće preneti zvuk tako da glas čuje samo izabrana osoba (i niko više) i da li je moguće s udaljenosti izmeniti emocije upotrebom elektromagnetnih uređaja, odgovor u vojnoj literaturi je – da.

Savremena tehnologija omogućava da se proizvede govor u ljudskom telu, veran grlenom govoru. Na taj način stvorena je mogućnost za tajne sugestije i psihološko usmeravanje. U istraživanjima se pokazalo da je moguće daljinski procenjivati ponašanje centralnog nervnog sistema osoba prema kojima su usmereni kodirani paketi elektromagnetnih talasa. Kod ljudi ozračenih modulisanim mikrotalasima niske snage izazivaju se zujanje u ušima, pištanje i slični zvučni efekti, koji kao da dopiru iz glave ili neposredno iza glave.

Snažniji generatori signala mogu da izazovu glavobolju, krvarenje iz nosa, dezorijentaciju i mučninu. Izborom frekvencija može se stvoriti razumljiv govor, što se primenjuje u skrivenim akcijama radi obmanjivanja, provociranja i mamljenja protivnika.  To se može činiti jer je testiranjem ponašanja ljudi dokazano da se pokreti, osećaji, emocije, želje, ideje i različite psihološke pojave mogu izazvati, uskratiti ili preobličiti električnim stimulacijama određenih delova mozga.

Upravo takve mogućnosti opisao je pukovnik Džon A. Vorden u inspirativnom tekstuInformacijska revolucija i budućnost vojnog vazduhoplovstva. Budući da je ekspert za elektroniku, veoma jasno je objasnio kako na ljudsko telo utiče mikrotalasni puls velike snage u gigahercnom području. Reč je o načinu da se u ljudskom telu izazove naglo širenje blago zagrejanog tkiva i tako stvori zvučni talas i unutrašnje akustično polje u opsegu od pet do 15 kiloherca – što je čujno. Taj metod omogućava da se izabranim protivnicima (žrtve) saopštava na porazan način, koji ih izuzetno uznemirava, nešto za šta se kao mehanički uređaj koristi njihovo telo.

Kakve su mogućnosti kontrole stanovništva pokazuje primer rasprave u Senatu Sjedinjenih Država održane 22. januara 1997. godine. U diskusiji je obelodanjeno da su vazduhoplovne snage SAD koristile specijalni avion koji je radio-frekventnim porukama manipulisao umom ljudi i uticao na izbore u Bosni i na ostrvuHaiti.

Postoji osnovana sumnja da je isto oružje korišćeno prilikom progona Srba iz Republike Srpske Krajine, a od 1997. moguće je sumnjati u sve demokratske izbore.

Naravno, moguće je i kloniranje ljudskog glasa. Laboratorija Los Alamos u Novom Meksiku otkrila je 1999. godine tehnologiju glasovne morfologije. Sa snimka nečijeg glasa koji traje desetak minuta naučnici su sposobni da kloniraju govor u skoro realnom vremenu. Ta tehnologija se već koristi u kontroli ljudi radi upravljanja društvenim procesima. Učinili su to sa glasom generala i diplomate Kolina Pauela i generala Karla Štajnera, ali i sa glasovima stjuardesa, 11. septembra 2001. godine. One su se, navodno, iako je to bilo potpuno nemoguće, usplahireno javljale iz otetih aviona.

U eksperimentalnoj fazi je daljinska kontrola uma, satelitsko posmatranje moždanih talasa i njihova analiza pomoću kompjutera koji se aktiviraju mislima. U tekstu upućenom u institucije 6.500 finskih naučnika, piše da su žrtve kontrole uma za sve globaliste – „lažni bolesnici” i „potpuni ludaci”. Stoga, sve medicinske škole uče svoje studente da je reč o paranoidnim osobama. Žrtvama kontrole uma niko ne veruje jer ih je teško, ako ne i nemoguće, odvojiti od paranoičnih osoba.

Međutim, posle objavljivanja knjige Nika Begiča Angels Don‘t Play This HAARP: Advances inTesla Technology, stotine ljudi su se autoru požalile na iskustva u vezi s kontrolom uma. Doktor Begič smatra da njihove tvrdnje treba shvatiti ozbiljno. Uostalom, kada postoji tehnologija koja se može zloupotrebiti jasno je, po analogiji, da će skoro sigurno biti zloupotrebljena jer su zloupotrebljene i sve prethodne tehnologije.

Osim toga, ukoliko postoji način da se čovek kontroliše, ista tehnologija omogućava medicinskim ekspertima da ustanove zloupotrebe. Ali, to treba hteti i biti na strani rulje, a naspram „vladara iz senke”. To jeste najveći izazov današnjice. Uostalom, ljudima koji se požale trebalo bi obezbediti mesto gde će se ustanoviti istina i treba im pomoći u sva tri slučaja: kada govore istinu, kada su u zabludi i kada su bolesni.

Upravljanje ljudima stiče svakodnevno sve veći legalitet i legitimitet. Posle potpune kontrole robe, uspostavljene uvođenjem BAR-koda, u zemljama Evropske unije uveden je i EKAM-kod, koji je utisnut na šengenske pasoše u vidu magnetne trake. Reč je o matičnom broju osobe, tekovini totalitarnih i militantnih sistema, koji pojednostavljuje administrativno poslovanje. Međutim, podmukliji inicijatori već više decenija insistiraju da se ta šifra ugradi u tela građana, odnosno da se utisne u desnu ruku ili na čelo. Tada bi iz jednog centra moglo da se utiče na nervni sistem čoveka uključenog u mrežu i da se, ako to neko odluči, u dobroj ili lošoj nameri, usporava ili ubrzava rad njegovog srca.

No, prema objavljenim podacima, za koje autori tvrde da su „procureli” iz tajnih dosijea Cije, u američkim eksperimentima in vivo već je ostvaren elektronski uticaj na ljudski mozak ugrađivanjem mikročipova. U izveštajima bivših agenata potvrđeno je da Cija ubrizgava kompjuterske čipove u krvotok „pacijenata”. Skoro nevidljivi čipovi, čiju „nevidljivost” omogućava nanotehnologija, stižu do mozga, gde se kače o neuronske završetke i počinju da emituju unapred programiran kod.

Očigledna, beskrupulozna legalizacija nehumanih rešenja nagoveštava postojanje tajnih područja, ali i institucija, u kojima su moguće i veće zloupotrebe. Stoga Čerčil Velš, predsednica Udruženja građana za zaštitu od zloupotrebe ljudskih prava upotrebom elektromagnetnog i neurološkog oružja, pokušava, uz pomoć bivših „ljudskih zamorčića” iz Bugarske, Nemačke i Japana, sa Novog Zelanda, iz Rusije, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, da dokaže da Cija eksperimentiše na ljudima, bez njihovog znanja, ugrađujući im u mozak „transmitere”.

Zanimljivo je da se, prema navodima gospođe Velš, žrtvama ugrađuju prijemnici prilikom rutinskih operacija sinusa, vilice, nosa ili uha. Kao najdrastičnije, navela je slučajeve Šveđanina Roberta Neslunda i ukrajinske porodice Kec. Posle organizovanja Udruženja žrtava, gospođi Velš se svakog meseca javljaju dve–tri nove žrtve tehnologije kojom se mozak tretira kao svojevrstan kompjuter koji oslobađa elektromagnetne talase. Žrtve tvrde da se promenom dužine, intenziteta i snage signala može uticati na čovekov um i psihu. Među najugroženijima su ljudi iz zemalja tranzicije – Istočne Evrope i Rusije.

Instalirani „moždani transmiteri” (predajnici) mogu da se prate globalnim pozicionim sistemima (GPS) iz satelita, uz pomoć superkompjutera. Rezultat primene navedenog metoda je donekle kontrolisano ponašanje objekta, odnosno (zlo)upotrebljenog čoveka. Ishodi delovanja radio-signala mogu da budu umrtvljene sinapse (veza između dve nervne ćelije) ili elektronsko poništavanje memorije. Reč je o posledicama nakon primene poznate RIC-EDOM tenike, koju odavno koristi Cija, a koju je otkrio i prvi upotrebio Linkoln Lorens.

Najpoznatije žrtve „kontrole uma” su osobe koje su preživele torturu u projektu „Monarh”. Keti O’Brajen napisala je knjigu Transformacija Amerike, a Brajs Tejlor je svoj slučaj opisala u knjizi Sjaj zvezda. U brojnim knjigama i napisima one su primeri za programirano pretvaranje žena u „robinje seksa”. Zanimljivo je da je Keti O’Brajen imala brutalni sado-mazohistički odnos sa Dikom Čejnijem u „Kožnoj sobi” Bohemijanskog kluba. Svi znaju da je Dik Čejni bio sekretar odbrane SAD za vreme Džordža Buša Seniora i da je sada na dužnosti potpredsednika SAD, odnosno da je naftni partner i zamenik Džordža Buša Juniora.

Žrtve kontrole uma ne nalaze se samo u Sjedinjenim Državama i Švedskoj. Ronald Stenli, američki javni tužilac, upozorio je svet da Rusija poseduje leptonsko superoružje za kontrolu ljudi. U svom obraćanju javnosti, u septembru 1995, naveo je da se leptonsko oružje serijski proizvodi od 1980. godine i da je u Moskvi formiran centar za registraciju građana koji su stradali zbog primene te vrste psihotronskog oružja. Zanimljivo je da, prema njegovim rečima, operateri psihotronske stanice koja koristi leptonsko polje mogu sa udaljenosti do 100 kilometara detaljno da fiksiraju sve nijanse misli odabrane osobe. Pri dugotrajnoj kontroli, oni su sposobni da ovladaju celokupnim sećanjem žrtve: mogu saznati i najintimnije podatke, menjati ponašanje i, čak, razboleti žrtvu.

Najnovija naučna postignuća surovo potvrđuju da je ljudski mozak sve ugroženiji. Adam Mandelbaum, bivši službenik Vojne obaveštajne službe, a zatim i Agencije za nacionalnu bezbednost SAD, koji se profesionalno bavio tumačenjem tarota i proricanjem budućnosti za vojne potrebe, u knjizi Senke rata naveo je da je donedavno Cija koristila sujeverje u borbi protiv buntovnika u Kongu, proučavala mogućnosti kontrole uma hipnozom i drogama i, čak, razmatrala primenu metoda za izmenu svesti radi uticaja na njihovo ponašanje.[8

„Neubojno oružje” koristi se za uticaj na psihu, um i duh ljudi. Dženet Moris, iz Odbora za globalnu strategiju vašingtonske organizacije koju je organizovao Rej Klajn, jedan od bivših zamenika direktora Cije, izrazila je zabrinutost zbog eventualne primene akustične psiho-korekcije. Ona očekuje upotrebu novog „neubojnog metoda” za „gušenje pobuna i nereda, kontrolu disidenata, demoralisanje ili onemogućavanje neprijateljevih snaga i povećanje mogućnosti timova prijateljskih specijalnih operativaca”. Gospođa Moris je upozorila da „pešadija rizikuje da se izloži specifičnom zvuku, koji proizvodi poseban uređaj, a ne može se neutralisati pomoću zaštitne opreme i pomoću bilo kakvih čepova za uši”.

S druge strane, u mozak ugrađeni elekronski instrumenti pružaju pomoć prilikom lečenja. Na primer, hirurzi Centra za epilepsiju u Viktoriji (Australija) koriste novu tehnologiju za lečenje epilepsije. Ubacili su mreže visoko osetljivih elektroda na površinu mozga i na taj način se određuje „epicentar” epi-napada.

U primeni mikročipova sve je uredu dok ne dođe do „pogrešne” dijagnoze i popularne „kolateralne štete”. Uz saglasnost pacijenta, nanotehnološki čipovi se mogu ubrizgati u njegov krvotok i dovesti na mesto rada, ili ugraditi injekcijama među mišiće desne nadlaktice, gde mogu da obavljaju svoje funkcije bez štete po organizam.

Poznato je, da je vodeći svetski kibernetičar Kevin Vorvik, profesor na Univerzitetu Reding (Velika Britanija), ugradio sebi u podlakticu mikroprocesor za uključivanje kompjutera i otvaranje vrata, a odlučio je da sebi i supruzi ugradi čipove koji bi im omogućili da, umesto razgovora, jedno drugom upućuju i čitaju misli. Problem je u tome što je to čisti satanizam.

Eksperti za izradu mikročipova tvrde da sadašnje identifikacione kartice s mikročipovima opremljenim antenama, i bez ugradnje u ljudsko telo, omogućavaju vlasnicima superkompjutera, povezanih sa satelitima, da prate kretanje izabranih ličnosti, da ih prisluškuju i prepoznaju njihov glas.

Evropski parlament je 28. januara 1999. u „Rezoluciji A4-0005/99 o životnoj sredini, bezbednosti i spoljnoj politici”, u članovima 23, 24 i 27, pozvao da se „neubojno oružje” stavi pod kontrolu i reguliše njegova primena. Uz to, upućen je poziv da se zabrani razvoj oružja koje omogućava bilo koji oblik manipulacije ljudima.

Zato je moguće reći da je mikrotalasna kontrola ljudi „neubojnim oružjem” najveći internacionalni kriminal u istoriji ljudskog roda usmeren protiv stanovništva planete. Budući da je Isak Adižes dokazao da svaki čovek ima svoj nivo problema, potrebno je objediniti napore onih koji nisu samoživi i nastoje da svojoj deci i unucima obezbede izvesniju i civilizovaniju budućnost.

Posvemu sudeći, jedini način da megakapitalisti zadrže sredstva koja su oteli ljudima ili uzeli na pravno korektan način, na osnovu prava koje su sami smislili, jeste da drže ostale ljude pod kontrolom svojih institucija. Zato nije čudno što iz dana u dan niču sve moćniji nadzorni sistemi.

Većina vlada u Evropskoj uniji namerava da uvede nove biometrijske lične karte (sa otiskom prstiju, snimkom dužice oka i potpisom), koje će biti povezane s bankom podataka o ličnim informacijama. Na osnovu dokumenta Evropske komisije (COM 2004/72), jasno je da Evropska unija čini napore za postizanje „sveobuhvatne bezbednosti”. Tim dokumentom predviđene su beskompromisne mere unutrašnje bezbednosti.

Prvo, reč je o merama koje će omogućiti praćenje kretanja i transakcije svakog čoveka. Drugo, spoljašnja bezbednost obuhvata potpuno zatvaranje kopnenih i pomorskih granica „nelegalnim imigrantima”. Treće, predviđene su intervencije u „neuspelim državama” i „regionalnim sukobima”, samostalno ili udruženim međunarodnim naporima.

Četvrto, jedan od osnovnih ciljeva je izgradnja „bezbednosne kulture”, zajedno sa „industrijom bezbednosti i naučnom zajednicom”. Peto, nastavlja se izgradnja međunarodnog poretka zasnovanog na efektima globalizacije, medijskog monopola, nesigurnosti i siromaštva.

Šesto, stvaraće se međunarodni objedinjeni sistemi odbrambenih i bezbednosnih organizacija. Sedmo, Evropska unija se priprema za proglašenje krizne situacije i „vanrednog stanja” u Uniji. Planira se uspostavljanje vladajućih struktura koje bi nadgledale proces uspostavljanja novog sistema evropske bezbednosti.

Evropska komisija, radeći po uputstvima Saveta evropske unije (telo koje okuplja sve vlade zemalja članica), predložila je da se ispitaju mogućnosti da se uspostavi totalna kontrola građana.

Prema tom predlogu, ispituje se mogućnost nadgledanja telefonskog saobraćaja, korišćenja Interneta, kontrole vozila, svih vrsta putovanja, kupovine odeće ili bilo kojih namirnica, kretanja svake osobe koja nosi bilo kakvu vrstu kartica (bankovna, kreditna, pasoš, viza, lična karta…), poseta prijateljima, odlaska na posao, u vrtić i školu i povratka kući.

Komisija tvrdi da je oko bezbednosnog problema okupila direktore kompanija, zaposlene u naučnim institucijama, visoke evropske političke ličnosti, članove Evropskog parlamenta i posmatrače iz međuvladinih organizacija. No, niko ne zna ko su oni i kome su podređeni. Čini se da je jedini logičan odgovor: oni su službenici „velikog brata”.

Prema Toni Banjanu, uredniku „Statewatcha”, bezbednost SAD i Evropske unije posle 11. septembra 2001, plaćeni su nestankom privatnosti i demokratske kulture. To znači da se više ne poštuju različitost i različita shvatanja, nema tolerancije, niti prihvatanja raznih civilizacijskih tekovina.

Posvemu sudeći, svi ljudi će se pratiti, a podaci o praćenju biće sačuvani u ime demokratije. Budući da se obični ljudi ne bi opredelili za to, računajući da će se vlast promeniti i da će „zlobni komšija” kad-tad biti u prilici da zloupotrebi centralnu bazu podataka, ili da izmeni podatke, jasno je da je neko moćniji od službenika Evropske komisije dao nalog za kontrolu Evropljana.

Uostalom, bezbednost koncepta centralne baze podataka osporavaju mnoge stručne ustanove (na primer, Komitet za računarska istraživanja Velike Britanije) a na mogućnost masovne krađe podataka iz biometrijskih baza upozorili su i zvaničnici najvećih informatičkih kompanija u svetu.

Kontrole se plaše svi prljavi političari, a ipak potpisuju akte koji će im kad-tad doći baš „političke glave”. Pristanak na sveopšti nadzor, koji isključivo odgovara nedodirljivim i nikad kontrolisanim megakapitalistima, uvreda je za sve inteligentne ljude, za one koji misle da su pametni i, mnogo više, za one koji to zaista jesu. Treba se nadati da Evropska unija nema predstavu o mogućem otporu građana, onih kojima još nije „ispran mozak”, ukoliko se osmeli i krene putem neorobovlasništva.

U sistemu kontrole ljudi je i nezaobilazni Internet. On je sve više virtuelni prostor koji podseća na buduće sukobište. Umreženi računari omogućavaju nekoliko vrsta savremenih ratova: mrežni, elektronski, virtuelni, hakerski, psionički, informacioni, medijski… U svim sukobima važno je koja strana ima veće mogućnosti. Na Internetu se to ogleda u broju i znanju stručnjaka, tehnološkoj i tehničkoj razlici, kvalitetu softvera, poznavanju metoda za upade u tuđe sisteme i odbranu sopstvenih sistema.

Na primer, postoji osnovana sumnja da je sajt Keli Margolis upotrebljen za distribuciju virus-programa koji omogućava snimanje i pretraživanje sadržaja svih računara koji su pristupili tom sajtu. Ukoliko korisnik Internet mreže ostvari kontakt s nepoznatim, ne treba da se čudi ako na nekom drugom sajtu ugleda svoje ime ili fajl s potpunim ličnim podacima.

Tako se može dogoditi da se podaci o interesovanjima i broju časova u aktivnostima na Internetu nađu u nekoj datoteci neke firme u Baltimoru u Merilendu. Podaci mogu da budu toliko precizni kao da ih je postavila služba državne bezbednosti. Važne su i lične osobine korisnika Interneta, koje bi se pri tome mogle pojaviti. Na primer, za nekog može biti zabeleženo: nepredvidiv, potencijalno opasan i neupotrebljiv.

Poseban problem je tzv. krađa identiteta. Reč je o kriminalu koji u Sjedinjenim Državama raste neverovatnom brzinom. Kradu se brojevi kreditnih kartica, matični brojevi, brojevi vozačkih dozvola… Najveća krađa te vrste oštetila je u SAD tokom 2002. godine oko 30.000 ljudi za oko tri miliona dolara. Zvaničnici su podigli optužnice protiv tri osobe, koje je predvodio Filip Kamings, službenik kompanije „Teledata Communication Incorporation”iz Njujorka.

Pri tolikom nastojanju da se sve stavi pod kontrolu, i da ne postoji sistem „Ešelon” za elektronsko nadgledanje Evrope, Srbi su već pod elektronskom kontrolom. Prodaja dela PTT-a i Mobtela omogućila je uključenje u svetsku mrežu preko Italijana, Grka, Norvežana… Stoga, vrlo je verovatno da negde daleko udobno zavaljeni sede neki službenici zaduženi za preslušavanje elektronskih podataka i pomno rangiraju protivnike: antisemite, antidemokrate, antiamerikaniste, antimondijaliste, anti…, anti…

 

Svetozar Radišić

Share this post: