VIZIONAR: DA LI JE MARK TVEN VIDEO BUDUĆNOST?

Da li je video budućnost?Život američkog novinara i pisca Semjuela Leghorna Klemensa, poznatijeg po pseudonimu Mark Tven, pod kojim je stvorio čuveni romane za adolescente „Avanture Toma Sojera” a potom i „Doživljaji Haklberi Fina”, prepun je čudnih podudarnosti i neobjašnjivih slučajnosti.

Mnogi i danas veruju da je imao i sposobnost predviđanja i razne druge neobične mogućnosti. Uz sve to, što je ostalo neobjašnjivo do danas, život mu je bio sudbinski vezan za nebesko telo – Halejevu kometu. Godine 1835, kada je on prvi put u životu ugledao svetlost dana, nad njegovom i glavama stanovnika Zemlje proletala je čuvena Halejeva kometa. Ostalo je zabeleženo da je godinu dana pred smrt aprila 1910. rekao (i prorekao):

– Na svet sam došao zajedno sa kometom Haleja i otići ću zajedno sa njom!

Kada je preminuo, Halejeva kometa je opet proletala pored Zemlje!

Semjuel Klemens se rodio u Floridi, država Misuri, kao nedonošče – 2 meseca pre predviđenog roka. Prve četiri godine je toliko bolovao da je veći deo vremena proveo u postelji. U najranijem detinjstvu porodica je kod njega primetila znake mesečarenja. Jednom prilikom mali Sem se noću pojavio u sobi svoje sestre Margaret, koja je već nekoliko dana ležala u krevetu, ophrvana visokom temperatrurom i prehladom, i svukao je sa nje pokrivač.

Ujutru, ali ni kasnije, ničega se nije sećao. Sve je uradio u snu. Nekoliko dana kasnije Margaret je umrla, a njihova majka Sema Džejn Leghorn je svima objavila da je njen sin, mali Sem, medijum. To je učinila iz jednostavnog razloga: naime, u Kentakiju, gde je Džejn rođena i odrasla, postojalo je narodno verovanje da je svako ko sa nekog ko će uskoro umreti svuče pokrivač – medijum i ima sposobnosti predviđanja budućnosti!

Tako su, mnogo pre nego o onim literarnim, započele priče o neverovatnim sposobnostima malog Sema. Otprilike kada je imao 14 godina, ispred Sema je na ulici, niotkuda, pred noge pao istrgnuti list iz knjige. Na parčencetu papira bio je odlomak teksta o životu čuvene francuske heorine Jovanke Orleanke.

Malog Leghorna je taj malecni odlomak legende veoma zainteresovao. I na tome se završilo. Međutim, posle mnogo godina Mark Tven je, putujući Evropom, igrom slučaja dospeo i u rodno selo Jovanke Orleanke, Domremi. Potom je napisao knjigu „Lične uspomene o Jovanki Orleanki” i tu knjigu je do kraja života, bez obzira na sve ostale koje su mu donele slavu i priznanja, smatrao svojim najboljim delom…

Uzlet u novinarstvo

Semjuel Klemens je, kada je poodrastao, mnogo pre svojih avantura kroz pisanu reč, započeo karijeru kao kormilar na brodu „Pensilvanija” na Misisipiju. A i njegov pseudonim Mark Tven, u prevodu doslovce znači „Oznaka – dva hvata (gotovo 4,5 metra)” – dubina koja je dovoljna da brod prođe, a da se ne nasuče!

Dok je služio na tom brodu Tven je jedne noći usnio san: u metalnoj raki ležalo je telo njegovog mlađeg brata (koji je u to vreme služio zajedno sa njim na „Pensilvaniji”) sa buketom nekakvih belih cvetova na grudima. Sledećeg jutra san je ispričao sestri i – zaboravio na njega.

Ubrzo, posvađao se sa kapetanom broda i prešao na drugi brod. Samo posle nekoliko dana „Pensilvanija” je potonula. Njegov mlađi brat, koji je ostao na brodu, preživeo je i dospeo u bolnicu u Memfisu. Tven ga je pazio i čuvao danonoćno, čitavih sedam dana. Sedme noći premoreni Tven je zaspao. Ujutru kada se probudio, video je da telo njegovog brata, koji je preminuo tokom noći, već leži u metalnom sanduku. Nepoznata žena je na njegove oči položila na grudi njegovog brata buket belih cvetova…

Život Marka Tvena nastavio se nizom čudnih i neobjašnjivih događaja.

Ime u novinarstvu je stekao, kažu poznavaoci, opet sticajem čudnih okolnosti. A početak njegove novinarske karijere obeležile su – rane od jahanja.

Naime, putovao je u jednom trenutku mnogo po Sendvičkim ostrvima, uglavnom na konju. Na zadnjim delovima tela su mu se pojavile rane od predugog jahanja, pa je otišao u Honolulu i odseo u hotelu gde je ležao i lečio se. Dok je on tako vidao rane, u hotel su doveli preživele sa potopljenog broda „Hornet”.

Tven je organizovao konferenciju za novinare sa njima i prvi u svet odaslao informaciju o događaju i razgovore sa preživelima. Njegov tekst, potpisan punim imenom i prezimenom, dospeo je na sve prve strane tadašnjih najvažnijih dnevnih listova u svetu. To ga je vinulo u visine žurnalistike i proslavilo.

Kroz san do bestselera

Čudne podudarnosti – srećne, na prvi pogled možda nesrećne, pomogle su piscu u ličnom životu. Došavši u posetu svom prijatelju Čarliju Lengdonu, Leghorn je počeo da se udvara njegovoj sestri Oliviji. Devojka, međutim, nije reagovala. Kada je Semjuel odlazio sa imanja Lengdonovih, dogodila se nesreća: kada je Lengdon bičem ošinuo konja da bi kočije krenule, i on i Semjuel su ispali iz kočija na put. Ispostavilo se da su sedišta u kočijama bila loše pričvršćena.

Tven se teško ugruvao. Pošto se bližila noć, predložili su mu da prenoći kod njih i ostane još jedan dan. Ovoga puta Olivija se prema njemu ponašala potpuno drugačije. Pazila ga je. Epilog: Olivija je posle tog nesrećnog slučaja postala supruga Marka Tvena!

Kada je Mark Tven imao oko 30 godina uputio se u državu Nevadu gde je uveliko vladala groznica potrage za srebrom. Prve noći u hotelčiću u zaboravljenoj zabiti usnio je san: sanjao je tada čuvenog pripovedača Džima Taunsenda, koga su prozvali „lažljivac Džim” zato što je stalno pričao izmišljotine. On je Tvenu u snu pokazao knjigu za koju mu je rekao da mora brzo da je napiše…

Uskoro, Mark Tven se zaista susreo sa izvesnim pripovedačem Benom Kunom koji mu je ispričao zanimljivu priču o „skačućoj žabi”. Njegova priča je bila osnova za Tvenovu knjigu „Čuvena skačuća žaba iz okruga Kalaveras”, koja je postigla izuzetan uspeh i označila početak njegove blistave književničke karijere.

Tven i Nikola Tesla

U ne tako velikom krugu prijatelja-pisaca našeg velikog naučnika Nikole Tesle bio je i Mark Tven. O tome svedoči i nekoliko pronađenih fotografija Teslinih laboratorija na kojima su njih dvojica zajedno, ispred Teslinih izuma. Iako u Teslinoj biblioteci nije pronađeno nijedno delo Marka Tvena, niti, osim jednog, ne postoje pisana svedočanstva o njihovom druženju, veliki naučnik ga je veoma cenio.

Pronađene su beleške Nikole Tesle gde on kaže: „Kada sam, posle završetka Realne gimnazije, teško oboleo i ležao u postelji, neko mi je doneo nekoliko tomova savremene književnosti. Među njima su bila i prva dela Marka Tvena. Njima, verujem, dugujem čudesno oporavljanje koje je ubrzo usledilo. Dvadeset godina kasnije upoznao sam gospodina Klemensa i kada smo postali prijatelji, ispričao sam mu to svoje iskustvo.“

„Sa zaprepašćenjem sam gledao tog velikog majstora smeha kako plače… zapisao je Tesla”.

(Treće oko)

Share this post: