VLADAVINA STRAHOM I TEROROM: ZASTRAŠI NAROD, UNIŠTI GA MENTALNO!

Slika Amerike izgleda ovako: debeli sredovečni čovek sa srčanim problemom šeta noću kroz ulice grada, jedući svoj Big Mac. Ima bojazan da neko može da ga opljačka i ubije. Ali stvar koja će ga ubiti je ustvari taj burger u ruci.

Od kako se završio Hladni rat, Amerika je u potrazi za novim neprijateljem.

Mnogi u Americi imaju nelečeni mentalni poremećaj -  nemilosrdne potrage za neprijateljem. Političarima znače neprijatelji  jer im pomažu u skretanju ekonomskih problema kod kuće. Odbrambenoj industriji znače neprijatelji  jer će im pomoći da dobiju platu. Stručnjacima i njihovim publikacijama znače neprijatelji  jer neprijatelji prodaju novine i magazine.

U vreme Drugog svetskog rata, neprijatelji su bili Nemci i Japanci. Čak i danas je nešto ostalo od te mržnje, da se čak svi ostali vrednuju i porede sa njima. Zatim, tu su Sovjeti, koji  su bili zavisno zlo. Nakon pada komunizma, Amerika je pokušala da zameni neprijatelje, ali je došla samo do malih zločinaca kao što su Manuel Noriega, Slobodan Milošević i „Baby Doc“ Duvalier.

Kada se dogodio napad na Ameriku, poznat kao  9/11, političari su u svojim govorima samo zamenili reči. Umesto Sovjeta, sada je stajalo teroristi. Uprkos ogromnim razlikama u „neprijateljima“, u obimu i pretnji, nastavili su sa zatrašivanjem naroda, kao u dobrim starim vremenima.

Kako se privodi kraj ratu sa teroristima, Amerika se vraća svom dugogodišnjem planu.

Kandidat desničarske stranke, Mit Romni imenovao je Rusiju kao neprijatelja broj 1. On je, između ostalog, izjavio „da je Vladimir Putin realna pretnja za stabilnost i mir u svetu“. Ali, isti kanditat je upozoravao građane na Kinu, kao „prosperitetnu tiraniju“. Bavio se i Severnom Korejom kao jednom od „najvećih svetskih glumaca“, a kasnije je nazvao Iran kao „neposrednu pretnju za svet od raspada SSSR. Bilo je tu i nacističke Nemačke, a  još jedna od njegovih paranoja  bila je, „džihad -  „noćna mora veka“.

Trebalo bi napomenuti da Romni nije sam, u izjavama. Takođe republikanski predsednički kandidat, govorio je sa skoro histeričnom tvrdnjom da je predsednik Venecuele, Ugo Čavez, zajedno sa Iranom i Latinskom Amerikom najveća pretnja Americi.

Da budemo iskreni, i Obama je u predsedničkoj kampanji govorio o Kubi i Venecueli kao neprijateljima broj jedan po Ameriku.

Naravno, postoje problemi sa više kredibiliteta od ovih tvrdnji.

Putin je možda anti-demokrata, problematičan, u skoro svakom smislu, ali njegova zemlja je sada školjka od onog šta je bio SSSR. Rusija je trenutno u demografskoj krizi, i čak je kooperativna sa Amerikom po pitanju nuklearnog naoružanja i svođenja istog na kontraterorizam.

Kina se često ne slaže sa Amerikom, po mnogim pitanjima, ali su zavisni jedni od drugih što se tiče privrede. Kina ima kratku istoriju globalnog avanturizma, i mada je velika zemlja, sa velikom privredom, takođe je veoma fokusirana na svoje socijalne probleme.

Što se tiče islamskih fundametalista, spadaju u dve kategorije. Prvi, koji su privatni akteri, stvarno opasni, ali mali, kao Al Kaida. I drugi, državni akteri koji su opasniji, na primer, Iran. Oni predstavljaju realne pretnje i  mogu gledati na Ameriku kao na neprijatelja. Ali ipak, sveukupno nisu dovoljno veliki da bi trebalo organizovati celu spoljnu politiku Amerike za „globalni rat protiv terorizma“.

Do sada se pokazalo da su jedine realne pretnje po Ameriku -  interne – kao Big Mac.

Ove pretnje ne dolaze od strane terorista. Dolaze od političke opstrukcije, koje blokiraju potrebne ekonomske i političke reforme. Americi „dolazi pretnja“ od strane zadravstvenog sistema u zemlji, čiji je dug nekoliko puta veći od takođe ogromnog američkog deficita. To dovodi do rastuće nejednakosti u američkom društvu.

Ako Amerika prestane sa traženjem goblina ispod kreveta, možda će stvarno biti u stanju da resetuje prioritete u vezi ekonomije. Počeće da investira u stvari koje će ojačati zemlju, napraviti je prosperitetnom, i opet sigurnom, od infrastrukture, energetskim bezbednostima i boljim školama.

Štaviše, Amerika može da identifikuje stvarne probleme, što se tiče spoljne politike, ali bi trebala da ih drži u perspektivi. Izbegavanjem nepotrebnih konflikta će uraditi mnogo više za svoju zamlju, nego što je radila u prošlosti.

autor: Vestinet.rs