VOJNICI KAO OPITNE ŽIVOTINJE U VLADINOM PROGRAMU

 

Muškarci razbijene psihe, pate od halucinacija, amnezije, kažu da su žrtve vladinih tajnih eksperimenata. Kao Mel Gibson u „Teoriji zavere“.

Gordon Erspejmer je u ime tih ljudi podneo tužbu protiv CIA i američke vlade, tvrdeći da su vršili opite na ljudima u vremenu između 1950 i 1975. godine.

Gordon kaže da dobija mnogo poziva povodom tih slučajeva. Zovu ga ljudi koji misle da ih neko kontroliše sa Marsa pomoću radio talasa.

Program eksperimentisanja na ljudima uključivao je testiranje nervnim agensima, antidotima za nervne agense, psihohemikalije, iritante raznih vrsta.

U tužbi koju je Gordon podneo Saveznom okružnom sudu u Kaliforniji, navodi se da je u eksperimentu bilo tretirano 7.800 ljudi.

Udruženje veterana je izvestilo da su vojnici bili tretirani stotinama hemijskih i bioloških supstanci, uključujući tabun, soman, sarin, cijanid, LSD ili bojni otrov kao fozgen.

Pun obim testova nikad neće biti poznat pošto se detalji kriju.

Jedan CIA funkcioner je rekao da se to neće moći saznati jer se imena navodno nisu zapisivala što je naravno neverovatno ili su podaci naknadno uklonjeni.

Osim ovoga stvar otežava i to što su eksperimenti vršeni sa drogama poput LSD i psihogenih droga bez znanja ljudi.

Gordon tvrdi da među onima koji su pristali na eksperimente gotovo nema ni jednog koji je detaljno upoznat sa efektima eksperimenta.

Podnosioci tužbe se nadaju da će naterati CIA i vojsku da priznaju krivicu, da obaveste javnost o detaljima kao i da će žrtve ekperimenata dobili odgovarajuću zdravstvenu zaštitu za bolesti koje su dobili u tim eksperimentima.

Otežavajuća okolnost za ovaj slučaj je odluka Vrhovnog suda iz daleke 1950. godine koja glasi da vojna lica za povrede na vršenju službe ne mogu tužiti federalnu vladu.

CIA je očigledno koristila ovu odluku suda da bi onemogućila izlazak tajni u javnost.

Gordon i pored svega namerava da podatke iznese u javnost mada je ceo slučaj započeo pred sudom  2009 godine.

Gordonovi motivi za borbu su duboko lični, jer su njegovog oca inače naučnika iskoristili u eksperimentu sa atomskom bombom.

U testovima na Pacifiku 1946 godine, Gordonov otac je bio prisutan sa posadom na brodu kada je eksplodirala atomska bomba od 21 kilotone na dubini od 90 metara.

Svi prisutni su bili izloženi namernom radioaktivnom zračenju u sklopu eksperimenta, i ne treba spominjati da su svi umrli bukvalno se raspadajući.

U Laosu i Kambodži korišćeni su drugi eksperimenti mnogo kasnije i to sa hemijskim i biološkim agensima kada su kontaminirani čitavi brodovi sa sve posadom.

1956. godine u San Francisku vršeni su eksperimenti sa bakterijama tako što su ljudi zaprašivani oblacima bakterija. Mnogo kasnije saznalo se da su korišćene mutirane bakterije koje mogu u organizmu da opstanu decenijama a da se aktiviraju u određenom trenutku. Takođe, iste bakterije mogu da u spoljašnjim uslovima ostanu u punoj snazi vekovima.

Odmah posle eksperimenta po bolnicama San Franciska počeli su da se javljaju slučajevi zaraženih bolesnika sa seratia bakterijom, samo jednom korišćenom u tim eksperimentima.

Posledica svega je da je bio i određeni broj mrtvih od korišćenog eksperimenta.

Testovi na otvorenom moru u Pacifiku i Atlantiku vršeni su najintezivnije oko 1970. godine kada su celi brodovi kao i njihove posade izlagane radijaciji, biološkim i hemijskim agensima. Tom prilikom su osim ljudi kao zamorčići korišćeni i majmuni u kavezima koji su se nalazili na palubama brodova.

Na nekim brodovima eksperimenti su vršeni tako što su mornari nosili maske i zaštitno odelo simulirajući odbranu od napada biloškim oružjem.

Sve dosadašnje procese koji su veterani vodili sa državom, su izgubili uključujući i one povodom eksperimenata u Iraku i Avganistanu.

Još od 1968 godine vojska je praktikovala da u ugovore sa dobrovoljcima za služenje vojske stavi u ugovore i klauzule o dobrovoljnim eksperimentima koji navodno nisu štetni. Tom prilikom za buduće vojnike obećane su pogodnosti poput stražarskih obaveza, nošenje civilne odeće, tri dana vikenda i drugo.

Po dolasku u vojne objekte na ispitivanje, regruti su kao tobožnji dobrovoljci morali da potpišu još niz dokumenata uključujući i klauzule o tajnosti ugovora.

Govorili su im da će testovi biti bez rizika a lekovi koje će piti neće prelaziti bezbednu dozu.

Međutim tokom eksperimenata dobrovoljcima je trajno narušeno zdravlje.

U slučaju vojnika Frenka, eksperiment je obavljen tako što su dva čoveka vezali za stolicu u gasnoj komori u kojoj su mu rekli da slobodno diše dok su oni nosili gas maske.

Frenk je ubrzo izgubio svest ali je kada se probudio imao je probleme. On je imao halucinacije, mislio je da je tri metra visok, da životinje idu po zidovima, da mu insekti mile ispod kože.

Vojnici prošli kroz ovakve eksperimente pate od anksioznosti, gubitka pamćenja, gubitka vida, poremećaja rada unutrašnjih organa a mnogi su dobili rak i umrli.

Do 2006 godine niko se nije usudio da govori o ovim eksperimenta jer su verovali da su pod zakletvom i obavezom ćutanja.

CIA i vojne strukture su sve dokumente o eksperimentima ili uništili ili učinili nedostupnim.

Gordon kaže da su tu zaveru ćutanja probili u Britaniji povodom eksperimenata kontrole uma gde su oštećeni dobili milione dolara odštete.

Isto se dogodilo u Kanadi gde je vlada odobrila odštetu za veterane učesnike eksperimenata.

Nijedan američki vojnik nikada nije dobio odštetu za uništen život i zdravlje a i neće ni ubuduće jer će se CIA i vojska potruditi da svi pre umru nego što dobiju odštetu.

autor: Castro za Vestinet.rs