ZAGAĐENA HRANA I PREOPTEREĆENA CREVA DOVELI SU DO PANDEMIJE ALERGIJSKIH BOLESTI

Alergijske smetnje predstavljaju bolesti 21.veka i u neprestanom su porastu. Daju veoma različite simptome s obzirom na to da se alergija može javiti na bilo kom organu.

Povišene vrednosti imunoglobina (IgE) se češće sreću kod alergijskih bolesti ali nisu specifične za njih jer se javljaju i kod drugih bolesti. Sa druge strane, niske vrednosti IgE, uz tegobe tipične za alergiju, ne isključuju njenu dijagnozu.

Svaka peta osoba, i svako treće dete pati od nekog oblika alergije.

To su bolesti proistekle iz poremećaja životne ravnoteže, stres, nepravilna ishrana, genetski modifikovana hrana, zatrovana hrana, brojna zagađena okoline, stalna izloženost opasnim supstancama, snažni lekovi sa mnogo neželjenih efekata…

Rezultat ovakvog načina života je pojava autoimunih bolesti, od kojih su razne vrste alergija najčešći problem.

Medicina ove poremećaje leči dekogestantima koji šire nosne otvore i suše sluzokožu (a mogu izazvati nesanicu i visok krvni pritisak) i antihistaminicima koji mogu da deluju uspavljujuće. Takođe, obe grupe lekova deluju samo na simptome i nakon duže upotrebe mogu oslabiti imuni sistem.

Dejvid Artis govori o tome da su alergijske bolesti dostigle nivo pandemije. Iako svi znamo da su alergije uzrokovane kombinacijom faktora, uključujući i prirodu i negu, to saznanje nam ipak ne pomaže da identifikujemo šta je krivac.

Postoje neki dokazi da jedan od uzroka leži u našim crevima. Logično, creva koja rade preopterećeno šalju u krv ogromnu količinu toksina, opterećuju njima druge organe, a pre svega jetru. Onkološke bolesti, problemi sa kožom, disajnim organima, alergijama, bolesti zglobova i krvi, imaju svoj početak u nezdravom funkcionisanju debelog creva. Hemoroidi, zatvor, česte prehlade, hronično curenje nosa, nastaju uglavnom zbog začepljena mikroflore debelog creva.

Epidemološke studije su povezale promene u razvoju alergijskih bolesti. Obično, negde između 1.000 i 15.000 različitih bakterijskih vrsta naseljava naša creva.

Studije na životinjama pokazale su vezu između ova dva, pokazujući da stolom bakterija (commensal bacteria) proizvodi alergijsku upalu. Ali ova istraživanja su išla na to da saznamo više kako do toga dolazi.

Artis i njegove kolege u Penn’s školi za veterinarsku medicinu vršili su ispitivanja na miševima. Miševi su tretirani sa širokim spektrom oralnih antibiotika, da bi umanjili broj svojih stolom bakterija. Koristili su kombinaciju pet različitih antibiotika, od amplicilina do vankomicina.

Otkrili su da miševi tretirani antibioticima imaju povišene nivoe antitela, a to je važno za alergije i astmu (IgE). Povećana antitela zauzvrat povećava nivo bazofila, imuno ćelija, koje igraju važnu ulogu, kako kod alergijske reakcije, tako i kod drugih bolesti.

Ova veza se ne odnosi samo na miševe, već i na ljude koji imaju visok nivo IgE iz genetskih razloga. Ljudi sa povišenim genetskim IgE su hiper osetljivi na ekceme i infekcije i antitela koja se koriste da neutrališu IgE su od koristi za lečenje astme.

Već neko vreme se zna da IgE posreduje alergijama. Ali niko nije znao da bakterija koja živi u crevima može da se koristi za proveru rasta imunih ćelija u koštanoj srži.

Nalaz može imati dalekosežne implikacije, i pomaže nam da shvatimo i druge hronične i upalne bolesti.

Stolom bakterije mogu uticati i na druga upalna stanja kao: rak, infekcije i autoimune poremećaje.

Stručnjaci su zbunjeni nad ogromnom eksplozijom astme i alergija u poslednjih nekoliko godina, i nisu bili u stanju da ukažu na uzrok.

Ovaj rad ukazuje na to da preterana upotreba antibiotika može da bude kriva.

Vestinet
 

Share this post: