ZARAŽENI HIV-OM, MRTVI I PRE SMRTI. USKORO KUBANSKA VAKCINA

Za više od 1.600 ljudi u Srbiji koliko ih je zvanično zaraženo HIV virusom , život je pravi pakao. Procene da ima oko 6.000 inficiranih. Žive duže i od 15 godina.

ŽIVOT HIV pozitivnih ljudi u našoj zemlji izuzetno je težak. Za mnoge od njih i pravi pakao! Socijalna smrt stigne ih pre biološke.

U Srbiji danas, prema zvaničnim podacima, oko 1.600 ljudi je zaraženo HIV. Poslednjih 25 godina od side je preminulo 1.100 osoba. To, međutim, nisu stvarne brojke, jer procene govore da ovaj virus ima mnogo više ljudi – čak i do 6.000 inficiranih.

– Period inkubacije može da bude od sedam do 12 godina i ne zna se tačan broj osoba koje žive sa HIV – priča prof. dr Dragan Delić, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije. – Ova bolest predstavlja epidemiloški, ekonomski, socijalni i etički problem. U svetu oko 60 miliona ljudi ima HIV, od kojih je 23 miliona već umrlo. Većina i ne zna da je inficirana. A kod pacijenta zaraženost nije ista u svakom trenutku.

Srbija, inače, spada u kategoriju zemalja gde je najčešći put prenosa bolesti seksualni odnos. Otkrivanje bolesti u ranoj fazi od izuzetnog značaja je za tok lečenje. Kod nas, međutim, većina na Kliniku stigne tek kad se jave komplikacije.

– U početku je prosek preživljavanja osoba sa HIV bio 12 meseci – objašnjava prof. dr Delić. – Poslednjih godina primenjuje se kombinovana terapija, pa različiti lekovi deluju na organizam. Uz pomoć njih, imuni sistem se oporavlja. Sada imamo pacijente koji već 15 godina žive sa HIV. Neke procene ukazuju da bi uz ove lekove bolesnik mogao da živi i do 50 godina. Jednostavno, dovedeno je do toga da HIV postane hronična infekcija. Samim tim, znatno je poboljšan kvalitet života.

Na pozitivnoj listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje nalazi se 14 lekova za lečenje zaraženih HIV i obolelih od side. Godinama nijedan novi lek nije uveden.

– Nedostaju nam još nekih pet medikamenata koji bi bili novi za nas, ali ne i za svet – ističe prof. dr Delić. – Oni bi naročito bili bitni za skoro 10 odsto pacijenata koji razviju rezistenciju na postojeće lekove. KOd nas se trenutno leči 850 bolesnika, a za njih 100 bi bila potrebna nova terapija. Nestašica je i PSR testova, kojima se određuje rezistencija virusa na pojedini lek, određuje imuni status bolesnika, koncentracija virusa u krvi i stepen razmnožavanja.

Samo prošle godine u ambulanti za AIDS urađeno je 8.176 pregleda. Na lečenju je bilo 145 bolesnika, od kojih je 14 umrlo. Stručnjaci objašnjavaju da je smrtnost nekada bila mnogo veća.

I dok se nekada HIV dovodio u vezu samo sa narkomanima i homoseksualcima, već odavno je poznato da niko nije pošteđen.

– Imali smo pacijente koji imaju više od 80 godina – priča prof. dr Delić. – Zaražene, od profesora, pa do žene sa Šar planine. Njoj je, recimo, HIV preneo suprug koji je radio u inostranstvu. Ima i dece. Jednostavno, niko nije bezbedan. I nema rizičnih grupa, i rizičnog ponašanja. Najgore od svega je što ima lekara koji neće da pregledaju pacijente sa HIV. Na svu sreću, imamo doktore sa kojima sarađujemo i onda upućujemo pacijente kod njih.

Šesto odeljenje Klinike za infektivne i tropske bolesti ubedljivo ima najmanje poseta. Većina pacijenata diskriminisana je od porodice i prijatelja. Pozitivan nalaz krvi raskida sve kontakte – kumovske, bratske, rođačke…

– Volimo, nažalost, da budemo sudije – zaključuje prof. dr Delić.

 

ISPOVESTŽIVIM NA SILU

SRUŠILI su se svi moji snovi. Teško je naći sebe u ovakvom društvu. Sada živim na silu.

Gotovo drhtavim glasom, sitnih očiju i prikrivenog osmeha, ovako počinje svoju priču V. T. (56) iz Beograda. Pozitivna je na HIV već 12 godina, a virus joj je preneo partner s kojim je tada bila. Nikad ga nije krivila. Samo sebe. A onda je shvatila da od toga nema koristi.

– On je kasnije otkrio da ima virus – kaže V. T., dok sedi na raspadnutom krevetu Odeljenja za HIV u KCS. – Lečimo se sada zajedno ovde, ali smo prekinuli svaki kontakt. Kad on dođe, ja odem u drugu prostoriju. Ne želim da ga vidim.

V. T. je diplomirala na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i imala je svet pod nogama. Privatnu firmu u vlasništvu, dobar posao i putovanja bilo je sve što je u to vreme želela. A onda se preko noći sve promenilo.

– Otekle su mi sve limfne žlezde – kaže V. T. – Uradili su sva ispitivanja. Vadili koštanu srž. I tek na kraju me testirali i na HIV. Rezultat je bio pozitivan.

Kaže, nikad neće zaboraviti taj trenutak. A onda, jedva čujno, dodaje:

– Mislila sam da se neću oporaviti i da ću umreti – objašnjava V. T. – To je za mene bilo teško psihičko stanje, jer nije lako čoveku da se nosi sa ovom bolešću. Da nisu lekari tako divni prema nama, pola ljudi ovde bi se ubilo. Prvih šest godina imala sam teške psihičke krize. Danas je drugačije. Trudim se da razmišljam kako postoje i gore stvari.

Nema decu. Nikad se nije udavala. O tome nije sanjala. Ali je želela da stalno radi i da putuje. Toga više nema.

– Sada sam u penziji i gajim cveće – tužno objašnjava V. T. – Vreme provodim na internetu. Nekad mi je kompjuter bio sredstvo za rad, a sada samo za zabavu. Teško se mirim s time. Nemam potrebu da pričam o svojoj bolesti. Znaju samo moje sestre i brat. A zahvaljujući divnim ljudima u bolnici, meni ostaje samo da se borim.

 

PRAVA RUINA

Koliko samo saznanje da je HIV pozitivan uništi čoveka, izgled Klinike za infektivne i tropske bolesti može samo da ga dokrajči! Sobe u kojima leže pacijenti prave su ruine. Ogoljeni i razvaljeni zidovi, dotrajali prozori i mračni hodnici samo su deo prizora Odeljenja gde se leče zaraženi HIV. Zgrada ima više od 90 godina, pa ovakvo stanje i ne začuđuje mnogo.

 

33 miliona zaraženih sidom, jedan izlečen

 

Prošle su tri decenije od pojave virusa HIV-a, a nauka još nije uspela da pronađe lek za ovu opaku bolest. Nade za izlečenje se polažu u vakcinu i nove metode presađivanja matičnih ćelija.

KADA se svet pre tri decenije, na današnji dan, prvi put suočio sa nepoznatom bolešću, teško da se moglo pretpostaviti koliko će ona da uzme maha i kako će biti teško pronaći joj lek.

Primer Timotija Reja Brauna (45) iz San Franciska, jedine osobe koja je do danas izlečena od side, budi tek slabašne nade desetinama miliona onih koji se bore sa ovom bolešću. Specifičan slučaj Reja Brauna, koji je oboleo ne samo od side, već i leukemije, ne može da se primeni na sve zaražene virusom HIV-a. Naučnici, ipak, ohrabruju obolele uveravanjem da bi nove metode mogle da daju željeni rezultat, ili bar da omoguće bolesnicima život bez svakodnevnog uzimanja lekova.

Dok izlečenje već zaraženih i dalje ostaje teško ostvariv cilj, fokus je trenutno na pokušaju da se spreče nove infekcije. Uzimajući u obzir skorašnji napredak u razvoju vakcine protiv side, naučnici ističu da su na putu suzbijanja pandemije.

Više od 25 miliona ljudi je preminulo od side otkako je 1981. u Los Anđelesu među homoseksualcima registrovano prvih pet slučajeva. Danas više od 33 miliona ljudi boluje od side, od toga najveći broj u podsaharskoj Africi. U SAD ima milion obolelih.

Od side godišnje umre oko dva miliona ljudi, posebno u siromašnim sredinama u kojima su lekovi teško dostupni. Ali u visoko razvijenim zemljama, kao što je Amerika, lečenje daje značajne rezultate.

Zaraženi virusom HIV-a koji se redovno leče, danas žive, ako je verovati statistici, nekoliko meseci kraće nego nezaraženi. Moderni lekovi su lakši za upotrebu, i mnogi oboleli uzimaju samo jednu pilulu dnevno.

U međuvremenu, slučaj jedinog izlečenog, američkog prevodioca Reja Brauna, koji je 1995, dok je živeo u Nmečkoj, saznao da ima sidu, pruža nove nade u pronalaženje leka. Braunov slučaj je, međutim, specifičan. On je, zahvaljujući presađivanju matičnih ćelija uspeo da se oslobodi virusa HIV-a, ali ne i leukemije koju je, nezavisno od side, kasnije dobio.

Naučnici zasnivaju nade na spoznaji da postoje ljudi koji su bili izloženi virusu, a nisu se zarazili jer su imali genetske mutacije koje su im omogućile prirodni imutnitet na virus.

Transplantacija matičnih ćelija, po ugledu na Braunov slučaj, značila bi da se imuni sistem uništi hemoterapijom i zračenjem, a da se potom presade ćelije donatora, u nadi da će one zaživeti. Proces je suviše rizičan.

Stoga se radi na modifikaciji inficiranih krvnih ćelija kako bi postale imune na HIV. U teoriji, to bi trebalo da ojača imuni sistem dovoljno da pacijentu više nisu potrebni lekovi kako bi virus držao pod kontrolom. Ova istraživanja, međutim, u praksi još ne daju željene rezlutate.

 

Kubanska vakcina za sidu uspešno testirana na miševima

 

Biotehnološki stručnjaci su na miševima uspešno testirali novu vakcinu protiv side i spremni su da uskoro počnu strogo kontrolisano testiranje i na ljudima.

Kubanski vodeći biotehnološki stručnjaci su na miševima uspešno testirali novu vakcinu protiv side i spremni su da uskoro počnu manje, strogo kontrolisano testiranje i na ljudima, saopšteno je na Međunarodnoj biotehnološkoj konferenciji, koja se održava u Havani.

Radi se o vakcini pod nazivom TERAVAC-HIV-1, razvijenoj iz rekombinovanih proteina, koja bi treebalo da izazove ćelijsku reakciju na HIV virus. Testiranje će biti obavljeno na HIV pozitivnim pacijentima koji nisu u uznapredovaloj fazi bolesti, prenosi AFP.

Enrike Iglesijas, vođa tima sastavljenog od stručnjaka kubanskog Centra za biotehnologiju i genetski inženjering (CIGB), koji su razvili dotičnu vakcinu, ipak napominje da je dosad na Kubi i širom sveta testirano preko 100 vakcina protiv side, pri čemu nijedna nije dala zadovoljavajuće rezultate.

Kuba, inače, za prevenciju side i brigu o zaraženima HIV virusom godišnje izdvaja 200 miliona dolara. U to je uključeno i besplatno lečenje antiretroviralnim medikamentima od kojih su neki i domaće proizvodnje.

U ovoj zemlji je vrlo razvijena i industirja biotehnoloških produkata, među kojima i lekova i vakcina. Taj sektor donosi i znatan izvozni prihod, procenjen na 400 miliona dolara, što znači da su, posle nikla, biotehnološki produkti najuspešniji kunbanski eksportni proizvodi.

Novosti, Tanjug

 

Share this post: