ZAŠTO SMO SVOJU MOĆ PREDALI U RUKE SISTEMA

Svetski moćnici, tajni vladari, Iluminati, poseduju široki arsenal oružja kojim oblikuju današnje društvo: religiju, medije, politiku, školstvo, zdravstvo, sudstvo, policiju, vojsku … odnosno u rukama manipulatora kompletan sistem je oružje, zašto, zato što je kompletan sistem njihovih ruku delo, ali u ovom ćemo članku najviše pažnje posvetiti njihovom najmoćnijem oružju, nadi i veri, odnosno čoveku bez kojeg kompletan sistem ne bi izdržao ni dana.

Iako nada i vera postoje samo u našemu umu, u nama, ne izvan nas, svejedno su najmoćniji alati, oružje u rukama manipulatora. Pomoću nade i vere, skoro da svaka osoba na ovoj planeti odrekla se vlastite moći, odgovornosti, za samoga sebe bilo po pitanju zdravlja, duhovnosti, sigurnosti, znanja, … i predala je u ruke pojedinca, sistema, odnosno u ruke manipulatora, pa tako današnja odgovornost čoveka o duhovnosti leži u rukama religije, odgovornost o zdravlju u rukama lekaraa, odgovornost o sigurnosti u rukama policije i vojske, odgovornost o znanju u rukama učitelja, školstva, … itd. No ukoliko religije ne uspeju po pitanju naše duhovnosti, sistem zdravstva, lekari, farmaceuti po pitanju zdravlja, policija po pitanju sigurnosti, školstvo po pitanju znanja, ko će odgovarati, osećati, snositi posledice tog neuspeha? Mi sami, mi ćemo snositi posledice neznanja, bolesti, … odnosno prebacivanja vlastite moći, odgovornosti u tuđe ruke.

Današnje čovečanstvo u potpunosti se odreklo vlastite odgovornosti, a samim tim i odgovornosti prema drugim ljudima, jer biti odgovoran za sebe = dozvoliti i drugima da budu odgovorni za sebe. Danas imamo čoveka koji smatra kako je religija odgovorna za njegovu duhovnost, kako su lekari odgovorni za njegovo zdravlje, kako je policija odgovorna za njegovu sigurnost, mediji za informisanost … dok je istina potpuno drugačija. Nikada niko nije, niti će moči biti odgovoran za naše zdravlje, duhovnost, sigurnost, … osim nas samih.

Kako je čitavo čovečanstvo vlastitu odgovarati predalo u ruke manipulatora na globalnom nivou, tako se i pojedinac odrekao vlastite odgovornosti na državnom i ličnom nivou. Tako danas imamo čovečanstvo koje traži krivca za stanje u svetu, narode koji traže krivca za stanje u državi i čoveka koji traži krivca za lično stanje, svoju nemaštinu, nemoć, nesreću, patnju, … u svetu, državi, bližnjima, okolini, društvu. Danas imamo čoveka koji ne može shvatiti da odricanjem vlastite moći, odgovornosti i prebacivanjem istih u ruke pojedinaca, sistema, se istodobno odrekao i mogućnosti stvaranja, kreiranja vlastite sreće, slobode …

Nameće se pitanje, zašto smo svoju moć predali u ruke sistema, u ruke pojedinaca koji upravljaju sistemom?

Iz vere, odnosno iz neznanja, jer verovati znači ne znati, jer da znamo, tada ne bi imali potrebe verovati, tada bi jednostavno znali. Najveća moć sistema, odnosno manipulatora koji stoje iza sistema je naše neznanje, odnosno verovanje u čitavi ili dio sistema, pojedinca a samim time i odricanje i predavanje lične moći u ruke sistema, pojedinca. Svaki sistem, pojedinac je moćan onoliko koliko ima sledbenika. Ukoliko zdravstvo, farmaceuti nemaju ni jednog sledbenika, oni ne postoje, nemaju svrhu. Ukoliko političke stranke nemaju ni jednog sledbenika, glasača, one nemaju moć. Ukoliko religije nemaju ni jednog sledbenika, one su nemoćne, ukoliko vojska, policija nemaju ni jednog vojnika, policajca, one nemaju moć. Ukoliko medije niko ne sluša, gleda oni su nemoćni. Ukoliko kompletan sistem nema sledbenike, on više ne postoji.

Svetske elite, vladari, državnici, … su moćni onoliko koliko ih mi stvorimo moćnima.

Oni su bez nas nitko i ništa, oni ne postoje, osim naravno kao i svako drugo ljudsko biće. Naprimer, Obama je moćan onoliko koliko i svaka osoba na ovoj planeti, ni manje ni više, sve do trenutka kada mu ljudi ne povere vlastitu moć, odnosno ne predaju svoju odgovornost o sigurnosti, znanju, zdravlju, duhovnom obrazovanju, upravljanju novcem , u njegove ruke. Najveća moć manipulatora smo mi sami, naše neznanje koje za posledicu ima prebacivanje vlastite moći u tuđe ruke.

VEROVATI = NE ZNATI

Verovati = Ne znati          Neznanje = Strah            Strah = Sklonost manipulacijama

Današnje društvo je društvo verovanja, strahova, odnosno manipulacija na svim nivoima, pa čak i jednih nad drugima. Ko je glavni promoter vere, (odnosno neznanja): religija, politika (a samim tim i kompletan sistem), mediji, Hollywoodputem filmova i serija. Ko stoji iza njih, ko je tvorac kompletnog religijskog, političkog sistema, Hollywooda, medija? Iluminati, tajna društva, svetski moćnici, svetski vladari … U koliko su oni ti koji svim snagama guraju veru, a jesu, da li vera može biti nešto dobro? Zasigurno ne. Vera je prezentovana i usađena u svest ljudi kao moćan alat svakog čoveka, moćna jeste, ali pitanje je za koga moćna. Verovati znači ne znati, neznanje je manifestator straha, strah je sklonost manipulacijama, dakle vera je moć za one koji manipulišu, a ne za one koji veruju, jer oni koji veruju samim time postaju podložni manipulacijama. Verovati znači ograničiti se, ograničiti se unutar kruga verovanja. Krug u kojoj se nalazimo, unutar kojega razmišljamo, živimo, je krug, zatvor pod nazivom VERA. Mi smo zatvorenici vlastitih uverenja, odnosno verovanja, mi smo ograničeni vlastitim verovanjima, sve ono u što ne verujemo za nas ne postoji, a sve ono u što verujemo je za nas jedina stvarnost.

Kada u nešto verujemo, to u što verujemo prihvatamo kao istinu. Kada verujemo u laž, samim time, laž za nas postaje istinom. Ako smo laž pomoću verovanja prihvatili istinom, na temelju te istine, odnosno na temelju verovanja stvori znanje, onda šta je naše znanje? Nažalost verovanje, a samim time smo neznanje (verovanje, laž) pretvorili u znanje (istinu).

U Orwellovom romanu pod nazivom 1984. napisanom 1948.g detaljno je opisano današnje društvo, društvo verovanja, odnosno neznanja. U spomenutom romanu, partija je imala tri parole:

RAT JE MIR
SLOBODA JE ROPSTVO
NEZNANJE JE MOĆ

Neznanje, odnosno kako današnji autoriteti tvrde, bilo religijski, politički, … verovanje je moć. Verovanje je toliko moćno, da laž može pretvoriti u istinu a istinu u laž. Današnje društvo je društvo verovanja, odnosno društvo koje je laž prihvatilo kao istinu a istinu kao laž.

“Da bi laž postala istinom, potrebno ju je samo dovoljno puta ponoviti”

No laž je laž, laž nikada ne može postati istinom, ali pomoću vere u laž, laž možemo prihvatiti kao istinu, a to je upravo ono što današnje čovečanstvo čini. Laž smo prihvatili istinom, a samim tim smo prihvatili rat kao mir, slobodu kao ropstvo i neznanje (verovanje) kao moć. 
Stoga nije ni čudo što je reč vera, jedna od najviše korišćenih za manipulacije čovečanstvom. Danas ispada da nije potrebno znati, dovoljno je samo verovati, verovati u institucije, političke ili religijske autoritete ….. i sve će biti dobro, samo moramo jako verovati!

Danas je sve naopako, sve je laž, pa stoga nije ni čudo što znanje, istina kod nas izaziva strah, mržnju, nasilje, odnosno osećaj ugroženosti. Ali jedino što je ugroženo, je naša vera, laž, ego, iluzorno ja.

Laž se boji, oseća se nesigurno pored istine, jer je istina smrtni neprijatelj laži.
Kako u društvu istine, ne može opstati laž, tako u društvu laži, ne može opstati istina.

Istina se ne boji, jer istina se nema čega bojati, istina je uvek bila i bude. Onog trenutka kada smo poverovali u laž, prihvatili je istinom, istina je postala neprijatelj, jer laž i istina ne mogu biti na istom mestu. Laž se jedino može održavati lažju, verom u laž, a istina je smrtni neprijatelj laži (verovanju).
Zašto većina ljudi ne vidi stvarnost u kojoj živimo, stvarnost ropstva, nasilja, ratova, mržnje, manipulacija, krivice, strahova, posedovanja ……itd.? Iz razloga što su se zaslepili verom, zato što su pomoću vere stvorili istinu, znanje u koju su poverovali da je stvarnost.

Ako mi stvaramo znanje, istinu iz neznanja, kuda nas onda odluke temeljene na tom znanju, istini vode?
Saznajte istinu i istina će vas osloboditi”

Odbacivanje uverenja, verovanja je ujedno i buđenje, izlazak iz kruga uverenja, verovanja, a samim time i korak ka percipiranju stvarnosti, beskonačne mogućnosti izvan kruga, izvan ograničenja unutar uverenja i verovanja.

Do istine se ne može doći uverenjima i verovanjima. Verovati znači OGRANICITI SE, ograničiti svoj um unutar kruga verovanja. Kad verujemo mi istražujemo,preispitujemo ali nažalost samo unutar kruga naših verovanja,ne izvan, jer istraživati izvan kruga verovanja, značilo bi da sumnjamo, da istinski ne verujemo, da nismo pravi vernici, ili gledano sa strane hrišćanstva, bogohulimo.

Jedino istinsko znanje je ono koje se temelji na saznjanju, a saznanje nije moguće izvan nas, u nekim knjigama, religijama, verovanjima….. već u nama samima, u našem biču. Što god da saznamo, kad god da saznamo, pomoću bilo čega da saznamo … to saznanje ćemo osetiti, saznati u nama, ne izvan nas. Vera nije saznanje, vera je prihvatanje neke, nečije teorije, ne istine, već teorije kao istine.

Onima koji su nas izmanipulisali, nametnuli veru kao istinu, nije važno u šta, u koga verujemo, njima je samo važno da verujemo, jer u što god mi verovali, oni nas drže u šaci.

Svaka istina bi trebala da bude u stanju da se sama neovisno od spoljnih uticaja, održava na svojim nogama, jer istina je istina, verovali mi u nju ili ne. Za razliku od istine, oko laži su uvek uverenja i verovanja, jer drugačije laž ne bi mogla opstati. Istini to jednostavno nije potrebno, istini nisu potrebna uverenja, verovanja da bi ostala istinom, ona to jednostavno jeste, verovali ili ne u nju.

Vera i vreme

Vreme kakvim ga mi smatramo ne postoji, već postoji vera u vreme, odnosno u postojanje vremena. Vreme je iluzija, ali pomoću vere, iluzija je za naš um postala stvarnost. Iluzija vremena koju je naš um pomoću vere prihvatio kao stvarnost još jedan je od moćnih alata u rukama manipulatora. Ali vreme je još samo jedna od tvorevina, posledica naših uverenja, verovanja. Vreme je iluzija, jedino što postoji je beskonačno SADA unutar kojeg se sve odvija.

Stoga, bili mi svesni toga ili ne, vreme ne postoji, nikada nije ni postojalo, postoji samo iluzija vremena, i vera u iluziju zvanu vreme. SADA, beskonačni sadašnji trenutak je jedino što postoji, a vreme, prošlost, budućnost tek su tvorevina našega uma, naših misli, uverenja, verovanja.

Vreme ne postoji ukoliko ne postoje misli, uverenja, verovanja, jer vreme je manifestacija naših misli, naših uverenja, verovanja koja proizlaze iz misli. Vreme je iluzija, iluzija vremena nastaje iz misli, što znači da su i same misli iluzija, jer iluzija može stvoriti,  manifestovati jedino iluziju. Misli su posledica udaljavanja od SADA, onog što jeste. Misli su vreme, vreme su misli. Misli i vreme su jedno. Ako ne postoji vreme, ne postoje ni misli, ako ne postoje misli, ne postoji ni vreme, jer jedno nadopunjuje, stvara drugo. Misli, vreme se uvek odnose na nešto što je bilo, na temelju čega stvaraju sliku, (misli) šta će biti. Misli, vreme se nikada ne odnose na ono što jeste, SADA, jer sada nema potrebe za mislima, sve je sada, usidravanjem u sada, mi smo sve, JEDNO. Jedno nema potrebe za mislima, jer sve je jedno.

Misli, odnosno iluzija vremena je udaljavanje od onoga što jesta, SADA, JEDNO.

Sada nema potrebe za mislima. Današnje čovečanstvo 99% sadašnjeg trenutka provodi u iluziji misli, u iluziji vremena, onog što je bilo, što će biti. Današnje čovečanstvo 99% energije troši kako bi se održalo u toj iluzornoj stvarnosti, misli, vremena, uverenja, verovanja ….. ili drugim rečima, 99% energije trošimo kako bismo održali ovu iluzornu stvarnost.

Raspadom iluzornog ja, raspadom misli, uverenja, verovanja, ega, strahova …. ostaje samo ISTINA, SREĆA, SLOBODA, LJUBAV, JA JESAM, JEDNO SA SVIM, BESKONAČNO SADA.
Toga ćemo trenutka, po prvi put nakon detinjstva, čuti, dodirnuti, videti svet MI, onakvim kakav jeste, sada, ovog trenutka, a ne naša uverenja, verovanja, naš ego, strahovi, što će označiti potpunu spoznaju sveta onakvog kakav jeste, kakvi mi jesmo, BOŽANSKO SAVRŠENI.

NADA

Nada, ili prevedeno “ne činim ništa, čekam da neko drugi učini” je još jedna naizgled bezopasna ali u stvarnosti opasna iluzija.

Nada i vera se uvijek odnose na ono što bude, na nešto izvan nas, usmerene su ka budućnosti, usmerene su na nekog ili nešto, nikad ne na nas same, sada, na nas kao glavnu kariku. Nada vera u nekog, nešto, je predavanje vlastite moći, odgovornosti, slobode, sreće ….itd. u tuđe ruke.
To je upravo ono što radi čitavo čovečanstvo danas. Iz vere, nade smo svoju moć, odgovornost, predali u ruke sistema, pojedinaca. Nada, vera se nikada ne odnosi na SADA, i samo to je dovoljno da stvore domino efekt ogromnih razmera, što možemo i videti danas, unutar nas, što se projektuje  van nas. Svet je odraz nas samih, naših VEROVANJA.

Nada ti obećava nešto u budućnosti, dok ti uzima energiju u sadašnjosti. Naravno, budućnost nikada ne dolazi, a sadašnjost je trajna, tako da uvek patiš, nadajući se.

ZAKLJUČAK

Današnje čovečanstvo vešto je programirano od strane medija, političara, religija, raznih autoriteta … odnosno kompletnog sistema. Programiranje se vrši ponavljanjem misli, teorije, zaključka, uverenja … tajnih vladara, manipulatora do trenutka kada misao ne prihvatimo kao vlastitu misao, teoriju kao vlastitu teoriju, zaključak kao vlastiti zaključak, uverenje bilo političkog, religijskog, ili nekog drugog autoriteta kao vlastito uverenje. Prihvatanje misli, teorije, zaključka, uverenja kao vlastitih, ujedno je i vera u iste.

Zašto ljudi ne vide laž ili zašto ne vide istinu? Pa iz razloga što su laž, pomoću vere u laž, pretvorili u istinu, a samim time istinu u laž. Danas ljudi laž smatraju istinom a istinu lažju, jer ako laž smatram istinom, onda istinu za mene postaje laž. Ali ključ je, kako je laž postala istinom? Verom u laž! Da li bi laž bez vere u laž mogla postati istinom? Ne bi.

Pa tako danas čovečanstvo veruje u bezbroj laži: kako je odlazak u rat borba za mir, kako je sloboda ropstvo, a samim time ropstvo sloboda, kako je sreća u posedovanju određenih stvari, kako je ljubav bol, kako su rešenja, neprijatelj, sreća, sloboda, ljubav izvan nas a ne u nama, kako je vera znanje, moć. Kako smo nemoćni protiv sistema, …itd. Sve ograničavajuće, sve negativno rezultat je vere u laž.

Vera nije znanje. Znanju nije potrebna vera, jer istinsko znanje je istina.

Uverenja, verovanja su kao zid između nas i beskonačne mogućnosti. Kad se govori da živimo u kutiji i mislimo da je ta kutija, unutrašnjost kutije jedina stvarnost, ustvari se govori o uverenjima, verovanjima. Uverenja verovanja su ta koja nas drže unutar kutije, koja čine kutiju, ona su prepreka da pogledamo, izađemo van, jer verujemo da izvan kutije (uverenja, verovanja) ništa ne postoji. Tako jednostavno jeste, verovati je ograničiti se, ograničiti se unutar kruga (kutije) verovanja.

Ljudi ne rade, ne čine, ne govore stvari koje znaju već koje veruju da znaju, jer da govorimo ono što znamo, nastala bi tišina. Kako nastaje vera? Ponavljanjem. Što rade mediji, ponavljaju, što rade političari, ponavljaju, što rade religije, … ponavljaju, ponavljaju, ponavljaju … dok nam se ne usadi u um, i njihove misli, zamisli, teorije ne prihvatimo kao vlastite, odnosno ne poverujemo u njih i prihvatimo ih kao istinom.

Zašto ljudi veruju da je 11. septembra delo Bin Ladena?

Današnji čovek veru smatra znanjem, ili prevedeno, kada veruje ne traga za znanjem, istinom, jer čemu tragati za nečim za što veruje da već zna, poseduje.

Vera je uvek usmerena na spoljašnje, van nas, što znači da nas udaljava od istinske sreće, slobode, znanja, istine, odnosno ljubavi, jer istinska sreća, sloboda, znanje, istina, ljubav se nalaze u nama, ne izvan nas.

Moć manipulatora, ali ujedno i najveća pretnja smo mi sami. Da bismo srušili ovaj sistem iskorišćavanja i ropstva, potrebno je samo da počnemo razmišljati vlastitom glavom, da preispitujemo a ne slepo prihvatamo sve što nam je plasirano putem raznoraznih medija ili samo prozvanih autoriteta. Vreme je da počnemo tražiti autoritet u istini, a ne istinu u autoritetu. Mi smo narod, sistem, motor države, ali ujedno i ovce, poslušnici koji bespokorno ispunjavaju svaku zapovest, zamisao ma kakva ona bila.

Problem kao i uvek ne leži izvan nas, već u nama, i dokle god ćemo tražiti problem izvan nas, stvari će biti ovakve kakve jesu, jer dokle god ćemo tražiti problem van nas samih, tražićemo i rešenja van nas samih, dakle u drugima, u nekom boljem, pametnijem lideru, sistemu …itd. i lagati sami sebe kako se nešto promenilo isto kako smo se i lagali za vreme rušenja komunizma.

Moć svih tih moćnika, bilo svetskih ili pak državnih, je narod. Narod zatupljen verom i nadom u bolje sutra, verom i nadom u koga, u ubice, kriminalce, manipulatore, …. da će promeniti svet na bolje. Mi smo njihova moć, ali ujedno i oni koji mogu uništiti tu moć, odnosno uzeti je ponovo iz ruku političara, religije, školstva, zdravstva, … u svoje ruke. Oni to znaju i zbog toga i žele smanjiti svetsku populaciju, mi smo njihova moć ali u skoroj budućnosti i najveća pretnja.

Mi smo sistem, mi smo moć onih koji upravljaju sistemom, vreme je da tu moć uzmemo u vlastite ruke i učinimo ovaj svet boljim.

 

Velimir Gašparić

Share this post: