ŽIVIMO U JEDNOM OD PARALELNIH SVETOVA GDE VREME NE POSTOJI

vreme sat

Naučnici navode da smrt nije konačna kao što mislimo, a dr Robert Lanza, glavni naučnik i direktor kompanije „Advanced Cell Technologi“ (ACT) i docent na Institutu za regenerativnu medicinu na Medicinskoj školi UniverzitetaVejkForest, na svojoj veb stranici objašnjava zašto je to tako.

Jedno od načela kvantne fizike jeste da se određeni događaji ne mogu predvideti sa sto postotnom sigurnošću. Naprotiv, postoji niz mogućih događaja od kojih svaki ima različitu verovatnoću pojavljivanja.

Prema takozvanoj interpretaciji brojnih svetova („mani-vorlds“ interpretation) svaki od ovih događaja zapravo predstavlja po jedan svemir, odnosno svet.

Takvo gledište podupire i nova naučna teorija biocentrizma, koju uvodi sam Lanza, a prema kojoj postoji beskonačan broj paralelnih svetova.

Sve što se ikad moglo dogoditi odvija se u nekom od tih svetova.

Naprimer, ako smo pri biranju fakulteta imali četiri moguća izbora, iako mislimo da smo odabrali samo jedan, sva su se četiri scenarija zapravo odvijala, ali svaki u jednom od paralelnih svetova.
Svi ti svetovi postoje istovremeno, bez obzira šta se dešava u njima, ali smrt ne postoji ni u jednom od tih scenarija.

Lanza zaključuje da, iako su naša tela osuđena na samo-uništenje, onaj subjektivni osećaj življenja „Ko sam ja?“ Tek je energija od 20 vati koja izvire iz mozga. S obzirom na to da je jedan od najsigurnijih naučnih zakona da se energija nikad ne gubi, ne može se uništiti ni stvoriti, znači da ni energija osećaja življenja ne odlazi sa smrću.

Pitanje je prelazi li iz jednog oblika u drugi?

Lanza, jedan od vodećih svetskih naučnika, navodi rezultate poznatog eksperimenta s dvostrukim prorezom.

Naučnici posmatraju česticu koja prolazi kroz dva proreza u barijeri i tada čestica mora „odabrati“ hoće li proći kroz jedan ili kroz drugi prorez. Međutim kad naučnici ne posmatraju česticu, one se ponašaju poput vala i mogu istovremeno da prođu kroz oba proreza.

Dakle, čestica menja svoje ponašanje zavisno o tome da li je neko posmatra? Budući da je to nemoguće, odgovor je jasan: stvarnost zavisi o našoj percepciji, ona nije objektivna.
U novijem istraživanju objavljenom u časopisu Science dokazano je kako naučnici mogu retroaktivno promeniti nešto što se dogodilo u prošlosti.

Korištena je drugačija verzija prethodno opisanog eksperimenta, s tim da su eksperimentatori odlučivali hoće li upaliti ili ugasiti sklopku koja otvara 1 prorez (a time su i odlučivali hoće li se čestica ponašati kao talas ili kao čestica), ali tek nakon što je čestica prošla barijeru .

Pokazalo se da je ono što je eksperimentator odlučio u tom trenutku uticalo na to kako se čestica ponašala u prošlosti, kao da je čestica „pročitala misli“ eksperimentatora.

Ovo je dokaz kako vreme nije linearno kao što mislimo. „Sve što trenutno vidimo i doživljavamo zapravo je vrtlog informacija proizvedenih u našem mozgu, a vreme i prostor samo su sredstva pomoću kojih ujedinjujemo sve te informacije unutar istog okvira“, ističe Lanza.

Znači da zapravo živimo u bezvremenskom i besprostornom svetu, a u takvom svetu smrt ne postoji.

Čak je i Albert Einstein priznao kako je njegov stari prijatelj „otišao s ovog čudnog sveta malo pre mene. To ne znači ništa. Ljudi poput nas … shvataju da je razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti zapravo samo jedna tvrdoglavo uporna iluzija „.

Besmrtnost ne znači stalno postojanje u svetu bez kraja, već ona živi izvan vremena.

Robert Lanza

Share this post: