Nastavak rasprodaje srpskih preduzeća

vrsacki-vinogradi

Iz Agencije za privatizaciju nema zvaničnih informacija o tome koliko je prispelo pisama o zainteresovanosti za privatizaciju 502 srpska društvena preduzeća, iako je rok istekao u ponedeljak u ponoć jer, kako kažu u toj agenciji, očekuje se da pristignu i pisma upućena poštom.

U nedostatku zvaničnih informacija mediji najavljuju mogućnost produženja roka za prijem pisama o zainteresovanosti.

Novosadski „Dnevnik“ piše da će se glavna bitka u privatizaciji voditi oko preostalih vojvođanskih poljoprivrednih preduzeća i to između poznatih biznismena Miodraga Kostića i Petra Matijevića.

Kompanije „MK Grupa“ i Industrija mesa „Matijević” poslali su, kako se navodi, pisma o namerama za kupovinu praktično najatraktivnijih poljoprivrednih preduzeća u Pokrajini, koja u svom sastavu imaju vrednu imovinu, a pre svega oranice.

Poljoprivreda je, piše list, najatraktivniji deo paketa ponuđenih firmi za privatizaciju, ali ima potencijalnih investitora i u ostalim oblastima.

Pozivajući se na svoja saznanja list piše da su Kostić i Matijević dostivili pisma o nameri za kupovinu po desetak poljoprivrednih kombinata, među kojima su „Graničar” iz Gakova, „Aleksa Šantić” iz istoimenog mesta, za „7 juli” iz Siriga, „Mladi borac” iz Sonte, „Omoljicu“ iz Omoljice, te „Vojvodinu“ iz Starčeva. Poznati biznismeni žele i PKB „Beograd“, PIK „Zemun“ i „Dragan Marković” iz Obrenovca.

„Dnevniku” je, kako se navodi, potvrđeno da Kostić i Matijević ne nameravaju da kupe sve za šta su se prijavili već eventualno jedno ili dva preduzeća, gde njihove ponude budu najbolje.

Pisma zainteresovanosti Agenciji je, piše ovaj novosadski dnevnik, poslali su i biznismeni Filip Cepter za kupovinu banje „Termal” u Vrdniku, Milan Popović koji želi da kupi „Vršačke vinograde”, Rusi bi, kažu, „Simpo”, a švajcarski „Roš“ zainteresovan je za zemunsku „Galeniku”.

Navodi se i da je u Agenciju za privatizaciju je stiglo 950 pisama za 350 preduzeća. Procenjuje se da oko 200 kompanija neće preživeti poslednji krug privatizacije što znači da ih čeka stečaj, a potom likvidacija.
Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je juče da postoji veliko ineresovanje za kupovinu firmi, koje se nalaze u restrukturiranju i da se nada da će biti dovoljno interesenata da ona preduzeća u toj grupi od 502 firme koje su dobre, nastave da žive. 

On je na okruglom stolu o budžetu u organizaciji NIN Fokusa rekao da očekuje da će Ministarstvo privrede u najkraćem roku pregledati pristigle predloge o zainteresovanosti za kupovinu firmi i raspisati pozive za međunarodne ponude i tendere u skladu sa Zakonom o privatizaciji.
„Čujem da imamo dosta pozitivih odgovora i očekujem da će neformalno biti još interesovanja“, izjavio je ministar Vujović.

Sa druge strane, saradnik beckog Instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov rekao je Tanjugu da je vrlo verovatno da najveći deo tih preduzeća verovatno neće opstati, jer su odavno „zreli“ za stečaj i likvidaciju.
„Ovo je, verovatno, pokušaj da se vidi da li nešto, ipak, može da preživi i da se na neki način transformiše“, rekao je Gligorov.

Prema njegovim rečima, većina tih firmi su zaostali problemi iz ranijeg perioda, a te probleme je trebalo rešavati ranije.
„Sad nije pogodan momenat da se to rešava, s obzirom na stanje u srpskoj privredi. Neizvesnost s tim šta će se uraditi sa srpskom privredom je velika. Za sada nema ni budžeta, što koincidira sa visokim stepenom neizvesnosti, a to nije dobro“, zaključio je Gligorov.

Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat kaže da je dobro što je privatizacija započeta, jer su ta preduzeća, najviše kroz subvencije, mnogo koštala državu.
„Zbog efekta na budžet važno je da se privatizacija sprovede. Dobar je i pristup da će neka preduzeća biti privatizovana, a da će ona za koje država ne bude mogla da nađe kupca biti likvidirana, a njihova imovina rasprodata“, rekao je Janmat Tanjugu.

Te kompanije, dodaje, prave velike gubitke, a nama je važno da se reformiše ekonomija što bi u budućnosti otvorilo i nova radna mesta.

Agencija za privatizaciju je objavila poziv investitorima 15. avgusta, a na spisku za privatizaciju su 502 preduzeća, od kojih 161 u restrukturiranju. Plan je da Ministarstvo privrede do pocetka decembra odluči koja će preduzeća biti privatizovana, a koja će ići u stečaj.

Zakonom o privatizaciji predviđeno je da se privatizacija društvenih preduzeća završi do kraja 2015. godine.

Frejk Janmat je rekao i da bi u isto vreme trebalo reformisati i druga javna preduzeća koja nisu za privatizaciju, poput Srbijagasa ili EPS-a, a koja takođe dobijaju subvencije i garancije od države.
„Stav je EU da bi trebalo da smanjite subvencije i garancije za javna preduzeća, jer je nivo tih izdataka visok“, rekao je Janmat.

(Tanjug)

Share this post: