Nemamo mi piliće za izvoz u Rusiju

Nemamo mi piliće za izvoz u Rusiju

Srbija trenutno nije spremna za izvoz pilećeg mesa na rusko tržište, jer nema dovoljno veliku proizvodnju.

Takođe, nemamo ni farme i klanice koje bi zadovoljile standarde koji se traže u Rusiji, izjavio je direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo „Zajednica živinara“ Srbije Rade Škorić.

„Budući izvoz pilećeg mesa na rusko tržište nije nemoguć, ali treba proceniti koliko će sankcije zapravo trajati, da li može da se investira za tako kratko vreme i šta će se dešavati sa cenom živinskog mesa na ruskom tržištu“, rekao je Škorić agenciji Beta.

On je istakao da domaći proizvođači pilećeg mesa na tržištu Rusije „poslednih godina nisu imali šanse ni sa cenom, čak i da su ispunjavali sve druge uslove“.

Škorić smatra da šansu koja se otvorila pošto je Rusija pre nekoliko dana zabranila uvoz nekih prehrambenih proizvoda iz EU, SAD i drugih zemalja jer su joj uvele sankcije zbog ukrajinske krize, treba iskoristiti, ali da ne postoje uslovi da se tako nešto uradi brzo.

Prema njegovim rečima, više se ne može računati na Agroživ, koji je nekada bio najveći proizvođač u zemlji, dok su dve sledeće velike kompanije koje posluju u Srbiji – Vindija i Perutnina, s matičnim kompanijama u Hrvatskoj i Sloveniji.

Škorić je naveo da ne može da komentariše najave Perutnine da će piletinu izvoziti u Rusiju preko Srbije, jer ne zna na koji bi način to bilo realizovano, odnosno da li bi piletina iz ovdašnjih pogona bila slata na to tržište, a manjak za srpsko tržište bio nadomeštavan mesom iz slovenačkih pogona.

On je podsetio kako je nakon preuzimanja Agroživa od strane Srbijagasa bilo nagoveštavano da će ta firma proizvoditi za rusko tržište, ali da sada, kako je kazao, od toga nema ništa, jer je pogone nekada najveće nacionalne kompanije za proizvodnju piletine kupilo pet firmi.

[adsenseyu4]

„Srbija trenutno izvozi živinsko meso u Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. To su simbolične količine. Sve to kad saberemo godišnje ne pređe 2.000 tona, što ne predlazi dva procenta ukupne produkcije koja iznosi od 85.000 do 90.000 tona“,kazao je Škorić.

On je rekao da domaći proizvođači piletine još ne mogu da izvoze ni u Evropsku uniju, jer živinski proizvodi iz Srbije još nisu na listi dopuštenih, a zabranjen je i prolaz živinskog mesa i jaja iz Srbije preko njihove teritorije za treća tržišta.

Škorić je istakao da je država ta koja mora da se pobrine kako bi omogućila preduslove za izvoz na to tržište. „EU tržište traži visoke standarde. Nama to nije neostvarivo. Imamo kapacitete, ljude, farme, stočnu hranu, naučne institute, ali nedostaje nam bolja organizovanost i mnogo novca koji nemamo da bi se obezbedili tražene standarde kako bi bili konkurentni na evropskoj pijaci“, rekao je Škorić.

Govoreći o proizvodnji pilećeg mesa u Srbiji, on je naveo da je poslednjih nekoliko godina ona uravnotežena, odnosno da je obim proizvodnje u skladu s potražnjom.

„U poslednjih nekoliko godina proizvodnja iznosi od 85.000 do 90.000 tona, što je potrošnja od 12 do 13 kilograma po glavi stanovnika godišnje“, kazao je Škorić, ali je naglasio da je to i dalje manje od potrošnje u zemljama EU gde ona u proseku iznosi od 23 do 25 kilograma godišnje.

Škorić je naveo da veliki problem domaćoj industriji živinarstva predstavlja to što je, prema procenama proizvođača, između 30 i 35 odsto ukupne produkcije u sivoj zoni.

Kako je dodao, problem je i to što su interesi proizvođača pilića, onih koji tove i klanica, različiti, a proizvodnja je registrovana u stotinama farmi. „To je masovna proizvodnja čiji su ukupno sabrani kapaciteti veliki, ali onemogućuju i ponudu za izvoz jer su usitnjeni“, kazao je Škorić.

(Beta)

[adsenseyu1]

Share this post: