Usvojene izmene Zakona o radu i PIO

SKUPSTINA-SEDNICA

Skupština Srbije je usvojila izmene Zakona o radu sa 190 glasova „za“, 21 glas „protiv“, dok četiri poslanika nisu glasala. Usvojene i izmene Zakona o PIO.

Zakon o radu, zbog kog su sindikalci juče u Beogradu održali protest, izglasan je nakon oštre polemike predstavnika vladajuće većine i opozicije u parlamentu i burne rasprave o amandmanima.

Ministar rada Aleksandar Vulin je prethodnih dana u skupštini govorio da su izmene predložene zbog „bolje zaštite zaposlenih, a ne na njihovu štetu“ i da je to važan korak u ekonomskim reformama.

„Nije ovo zakon kako bi se otpuštali radnici, već da bi se uspostavila neophodna ravnoteža između sveta rada i sveta kapitala“, rekao je Vulin i dodao da se zakon usklađuje sa evropskim propisima.

Na drugoj strani, opozicija je tvrdila da su predložene izmene katastrofalne i da neće ni povećati zaposlenost ni privući investitore.

Kako navodi RTS, od ukupno 169 podnetih amandmana privaćena su dva, a šef poslaničke grupe DS Borko Stefanović je na Tviteru objavio da je „odneta mala pobeda u Skupštini“, jer je jedan od usvojenih amandmana njegov, po kome „trudnice i porodilje ipak ne mogu da se otpuste“.

Stefanović je istakao i da nije usvojen nijedan od ključnih zahteva sindikata.

Poslanici su usvojili i izmene Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, sa 190 glasova „za“, 22 „protiv“, dok tri poslanika nisu glasala.

Izmenama tog zakone predviđeno je postepeno usporavanje odlaska u penziju, a starosna dob za odlazak u penziju kod žena i muškaraca biće izjednačena na 65 godina do 2032. godine.

Novine u Zakonu o radu su da pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4 odsto po godini rada važi isključivo kod aktuelnog poslodavca, a ne za sve godine staža, kao i da će naknada zbog otkaza dobijenog kao tehnološki višak iznositi minimum zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca.

Prediviđa se i da poslodavac pre otkaza o radu, mora da opomene radnika i da mu da uputstva kako da obavlja posao, ali i da mu ponudi neki drugo radno mesto u preduzeću.

Zakonom je predviđeno da zaposleni ima pravo na naknadu za noćni rad od 26 odsto, ali ne i za smenski rad.

Nova rešenja predviđaju i gubljenje prava na naknadu za neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako zaposleni dobije otkaz.

Smanjuje se i broj dana plaćenog odsustva sa sedam na pet (venčanje, porođaj supruge, teške bolesti članova porodice ili njihova smrt). Za dobrovoljno davanje krvi slede dva slobodna dana.

Tokom godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.

Tokom prinudnog odmora zaposleni ima pravo na 60 odsto osnovne zarade uvećane za minuli rad, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.

Samnjene su i otpremnine za odlazak u penziju i iznosiće dve, a ne tri prosečne plate zaposlenog.

Novine su i da radni odnos na određeno vreme može da traje dve, umesto kao do sada godinu dana, a može da se produži i do tri godine.

Predlagač očekuje da će ova mera pospešiti zapošljavanje, s obzirom na nezaposlenost u zemlji i broj radnika koji rade na crno.

Izmenama zakona, zaposleni dobija pravo na korišćenje godišnjeg odmora dobija već nakon mesec dana neprekidnog rada, a ne, kao do sada, posle šest meseci.

Nova rešenje štite prava trudnica, ali su ta prava proširena i na dojilje i sprečava poslodavca da ih proglasi viškom.

Prvi put se zakonom definiše i rad sa nepotpunim radnim vremenom i rad na daljinu, i to tako da ti zaposleni moraju da imaju iste uslove rada kao i zaposleni sa punim radnim vremenom.

(B92,Beta)

Share this post: