Za štetu od poplava, od EU 100 miliona, a 1,2 milijarde evra, Srbija sama obezbeđuje

vn

Srbija će, kad se uzmu i najoptimističnije prognoze uspeha donatorske konferencije, morati sama da obezbedi bar 1,2 milijarde evra za sanaciju štete od poplava.

U Briselu se popodne održava donatorska konferencija koju organizuju Evropska komisija, Francuska i Slovenija.

Šteta od katastrofalnih poplava koje su tokom maja pogodile Srbiju procenjena je na 1,5 milijardi evra. Bespovratna pomoć na koju Srbija može da računa neće biti veća od 250 do 300 milijona evra.

Prema podacima koji su objavljeni na sajtu Ministarstva finansija, kroz donacije koju su građani uplaćivali već je obezbeđeno 30 miliona evra.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je izjavio da očekuje da na donatorskoj konferenciji bude prikupljeno nekoliko stotina miliona evra za otklanjanje posledica poplava u Srbiji i u Bosni i Hercegovini.

Pozivajući se na diplomatske izvore, Večernje novosti su objavile da Srbija u Briselu može da očekuje od 100 do najviše 200 miliona evra. Takođe, prema ranijim najavama Srbija za sanaciju posledica polava iz IPA fondova može da računa na 30 miliona evra.

[adsenseyu5]

Najveću pažnju javnsoti izazvalo je na koliko novca Srbija može da dobije iz Fonda solidarsnoti Evropske unije.

Prvobitna informacija da bi se iz tog Fonda moglo dobiti čak milijardu evra, brzo je demoantovana, a računica se svela na tek desetak miliona.

Naime, nakon što je evropska komesarka za humanitarnu pomoć Kristalina Georgijeva saopštila da Srbija iz Fonda solidarnsoti EU može da računa na milijardu evra, ubrzo je stiglo objašnjenje da je komesarka mislila koliki je ukupni bužet Fonda koji je nastao nakon poplava koje su ranije pogodile evropu.

Uz sve to, iz Brisela je objašnjeno da je Georgijeva saopštila prošlogodišnji budžet, te da je ovogodišnji upola manji i iznosi 500 miliona vera.

U Briselu za sada ne žele da spekulišu kolika je tačna cifra na koji može da računa Srbija iz Fonda solidarnosti.

Ono što je odmah naglašeno jeste da Srbija ne može da računa da EU nadoknadi svu štetu. Takođe se ističe da je procedura za dobijanje tog novca veoma rigorozna i puna birokratskih prepreka.

Tanjug je, pozivajući se na sagovornika iz Evropske komisije, izračunao da ta pomoć ne može biti veća od desetak miliona evra.

Kao primer uzeta je Bugarska. Bugarska, koja je pre deset godina pretrpela toliku štetu da se kvalifikovala za pomoć iz fonda, na kraju, Evropska komisija je isplatila joj je oko 12 milona evra.

(B92)

[adsenseyu1]

Share this post: