Zukorlić odmerava snage sa Vladom Srbije

novi pazar zukorlic bosnaci

Pristalice muftije Muamera Zukorlića organizovale su u Novom Pazaru “pohod na Hadžet” – mesto gde su, kako tvrde u Islamskoj zajednici u Srbiji i Bošnjačkom nacionalnom veću, poratne komunističke vlasti 1945. godine streljale oko 2.000 “nedužnih” Bošnjaka.

Za razliku od ranijih godina skupu, koji su predvodili dr Mevlud Dudić, predsednik Mešihata IZ u Srbiji i muftija-sandžački Muamer Zukorlić, prisustvovali su i čelnici Stranke demokratske akcije Sandžaka čiji je lider Sulejman Ugljanin.

Još prilikom okupljanja na centralniom gradskom trgu “Isa-bega Isakovića”, pažnju je privukao “defile” nekoliko desetina mladića-Bošnjaka u zelenim uniformama sa fesovima na glavama i sa simbolima bošnjačke manjine u Srbiji.

Gradom se odmah pronela informacija da se na trgu okuplja “muftijina vojska” i “vojska Sandžaka”, neki su sve radoznalo posmatrali, a neki su se žurno udaljili iz centra Novog Pazara.

Osim delu Bošnjaka, nelagodno je bilo i svakom Srbinu i pripadniku neke druge nacije i vere koji se u tom trenutku našao u centru grada.

Na Hadžetu, gde su uniformisani mladići stigli sa zastavama Islamske zajednice i Bošnjaka Sandžaka, koje je dozvoljeno nositi u Srbiji, novinarima je nezvanično objašnjeno da se ne radi ni o kakvoj paravojnoj, niti oružanoj formaciji, već da su u pitanju mladi aktivisti Islamske zajednice koji su navodno “samo za ovu priliku i za ovaj dan” iznajmili jednoobrazne zelene uniforme – simbol islama i muslimana i crvene fesove – deo tradicionalne muslimanske nošnje.

Malo ko, međutim, veruje u ovo objašnjenje, pre se, po mišljenju znatnog broja Novopazaraca, Srba posebno, radi o provokaciji i iskušavanju strepljenja nadležnih u Vladi Srbije.

Pošta Aćifu

Na Hadžetu je 1945. godine streljan i Aćif (Bljuta) Hadžiahmetović, ratni gradonačelnik Novog Pazara koji je bio otvoreni saradnik Trećeg Rajha, a po zvaničnoj istoriji njegova albanska milicija počinila je strašne zločine nad Srbima, Jevrejima i Bošnjacima koji nisu pristajali da se asimiluju u Albance.

U IzuS i BNV tvrde, međutim, da je Aćif bio branilac Novog Pazara i Sandžaka od četnika, da je streljan nevin i da zaslužuje spomen-ploču, kakva mu je postavljena u centru grada, i spomenik u Novom Pazaru.

U Višem sudu u Novom Pazaru pokrenut je postupak za rehabilitaciju Aćif-efendije.

(Vestionline)

Share this post: