Govor mržnje je opravdan kad se primenjuje na Srbe ali ne i na zaštićene grupe

 

 

 

 

 

Nebojša Malić – Govor mržnje je opravdan kad se primenjuje na Srbe ali ne i na zaštićene grupe

 

Juče stiže vest da je Ustavni sud Srbije doneo odluku da se zabrani organizacija građana „Otečestveni pokret Obraz“. Obrazloženje? Prema izveštaju RTS:

„[Obraz je], ne samo tolerisao, već i podržao aktivnosti članova u incidentima tokom koji je dolazilo do povrede Ustavom zajemčenih prava određenih društvenih grupa i u kojima je iskazan diskriminatorski odnos prema tim grupama. Sud je zaključio da iz akata i radnji „Obraza“ proističu stavovi kojima se suštinski diskriminišu građani po ličnim svojstvima, i to govorom mržnje, uznemiravanjem i ponižavajućim postupanjem.“

Iz navedenog zaključujem da se radilo o tzv. paradi ponosa, odnosno da su „diskriminisani građani“ osobe alternativne seksualne orijentacije. Ako se složimo, argumenta radi, da su „govor mržnje, uznemiravanje i ponižavajuće postupanje“ loše stvari (što nije teško), nailazimo na problem. Naime, već skoro 12 godina su upravo tome izloženi „građani“ koji se identifikuju kao Srbi.

Odnosno, većina stanovnika u državi koja se još uvek zove Srbija, ma koliko to režimu, Briselu, Berlinu i Vašingtonu bilo mrsko. Ako je navedeno ponašanje kriterij za zabranu, što li onda dosad nisu zabranjeni LDP, B92, Peščanik, e-novine, „Slobodna Vojvodina“, itd.? Njihov govor mržnje, uznemiravanje i nipodaštavanje Srba itekako su dokumentovani.

Danas zabranjuju njih, a sutra…?
Moram ovde da kažem da se ne slažem sa velikim delom retorike i metoda „Obraza“. Nisam ni član ni simpatizer. Čak smatram da je mnogo toga što rade štetno po srpske interese. Ali isto tako razumem zašto se frustrirani, izvređani, satanizovani i poniženi Srbi okreću organizacijama koje im nude odušak, pošto su skoro sve institucije društva koje bi trebalo da brane dostojanstvo, čast i obraz naroda u tome potpuno omanule.

Od tunjavih političara, vladika u limuzinama, i fosilizovanih akademika koji veruju da je ćutanje zlato, do raznih organizacija, sabora, i instituta gde slatkorečivi kvazi-rodoljubi promovišu raznorazne teorije zavere, a u stvari samo sebe. Za to vreme kvislinški kult manje-više neometano kreči zemlju u žuto i nastavlja svoj nihilistički projekt ukidanja Srba i Srbije.

Da se ne lažemo, tzv. parada ponosa je itekako deo tog projeka. Kako drugačije shvatiti pozerstvo profesionalno ugroženih koji od toga itekako dobro žive – dok većina zemlje jedva životari – u sprezi sa državnim aparatom pod kontrolom kvislinškog kulta i njegovih inostranih sponzora? Oni koji bi da paradiraju ne traže jednaka prava – pogotovo ne u zemlji gde je žutokratija obespravila gotovo sve – već posebne privilegije.

Ne traže toleranciju, već prihvatanje pod pretnjom državne sile. Kad se vidi ko insistira na Paradi – od Kacina preko ambasada Imperije i EU – jasno je da ona nema nikakve veze sa patriotizmom ili ljudskim pravima, a svake veze sa omalovažavanjem i vređanjem Srbije. Da su alt-seksualni aktivisti zaista zainteresovani za ljudska prava, ne bi bili na pogrešnoj strani.

I tu je moj problem sa ovom zabranom. Ovakva vlast nema ama baš nikakvo pravo da prigovara „Obrazu“, jer se služi apsolutno istim metodama i retorikom. Samo sa drugačijim preznakom. Tako da ispada da su govor mržnje, diskriminacija i nipodaštavanje sasvim u redu kada se primenjuju na Srbe, ali ne daj Brisele (ovo namerno) da ih neko slučajno primeni na „specijalno posebne ugrožene i zaštićene“ grupe. Najbolji primer selektivne „logike“ na delu.

Još jedan citat iz odluke Ustavnog suda navodi na zaključak da je zabrana bila vođena političkim motivima, pa još i onima kvislinškog kulta:

„Ustavni sud je, donoseći odluku o zabrani rada Obraza, imao u vidu i to da je Srbija nedavno prošla kroz veoma težak istorijski period opterećen ratovima podstaknutim nacionalnom i verskom suprotstavljenošću naroda u regionu.“ (RTS)

Pogledajte taj eufemizam. Znači, pošto su ratovi navodno bili motivisani religijom i nacionalizmom, proizilazi da je potrebna njihova zabrana – ali samo ako su srpski. Na stranu sad pitanje da li su nacionalizam i religija koji karakterišu „Obraz“ autentično srpski; sudijama i kvislinškom kultu je i iluzija toga dovoljna. Sve druge religije i svi drugi nacionalizmi – od muftije Zukorlića do Vojvodindijanaca, o Šiptarima da i ne govorimo – su sasvim u redu.

Oni su, naime, one gorespomenute zaštićene grupe. Sve se može u Srbiji, ali samo dok je mrziš. Ljubav prema otadžbini, makar i na pogrešan način, proglašena je za krivično delo. Ironija je prosto vrišteća, pošto se „Obraz“ tereti za diskriminaciju grupe koja sebe definiše po tome koga i kako vole…

I to je suština priče. Bez slobode govora, ne može se govoriti ni o kakvoj demokratiji. A sloboda govora bi trebalo da znači da ne možemo da zabranimo organizaciju samo zato što nam se ne sviđa šta ona zagovara. Apsolutno je licemerno zabranjivati Obraz zato što navodno krši Ustav tako što pogrdno govori o alt-seksualcima i versko-nacionalnim manjinama („zaštićenim grupama“, je li) dok oni koji sistematski zatiru veru, naciju i seksualni identitet većine za to imaju podršku države!

Uostalom, kako to da su se vajne sudije sad setile Ustava? A gde su bili kada je Drug Bota „skraćivao mandat“ da bi predsednikovao po treći put? Kad je Borko priznavao Kosovo pahuljicom? Kada su pokradeni izbori? Ovako ispada da je najgori zločin navodno delovanje – čak ni delovanje, već „stavovi“ – protiv zaštićenih grupa, dok recimo izdaja zemlje, kršenje preambule Ustava, gaženje predsedničke i poslaničke zakletve to nisu!

Sada je i slepcu jasno da kvislinški kult ima pokvaren moralni kompas. Igla koja bi trebalo da pokazuje „dobro“ zaglavljena je tako da uvek pokazuje samo njih. Danas zabranjuju Obraz, sutra će Dveri, prekosutra DSS, sve dok ne svedu dijapazon dozvoljene misli u zemlji Žutiji na relaciju negde između Čanka i Čedovišta.

Imajte na umu, međutim, da je rušenje takve vlasti samo pola posla; dok se ne popravi kompas, ostaće po njihovom i ako njih ne bude.

Sivi soko