Grci i Srbi bacaju rukavicu u lice „Novom svetskom poretku“

 

 

 

 

 

Petar Iskenderov: Grci i Srbi bacaju rukavicu u lice „Novom svetskom poretku“

 

Predizborne bitke, koje su poslednjih meseci potresale Grčku i Srbiju, dokazale su da su na Balkanu očuvana dva pola koji su suprotstavljena zapadnim modelima preformatiranja geopolitičkog prostora.Sjedinjene Države i Evropska unija, bez obzira na različite poluge uticaja i manipulacija koje im uvek stoje na raspolaganju, nisu uspele ne samo da nateraju grčke političare da formiraju vladu koja će slušati EU i MMF, pa ni da obezbede da u Srbiji na novi period predsednikovanja bude izabran „nepotopivi“ dosadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.

Šta više, postoje razlozi da se tvrdi da je upravo principijelnost Grka, pre svih – lidera nacionalno-patriotskih partija i pokreta koje sve brže jačaju – ubedila srpske birače da posumnjaju u predodređenost zapadnih scenarija u vezi sa njihovom sopstvenom zemljom. Kao rezultat – 16-procentna prednost Borisa Tadića se za tren pred drugim krugom istopila i pretvorila u minimalnu, ali nesumnjivu pobedu kandidata Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića. To nas tera da posebno pažljivo posmatramo društveno-političke procese koji se pred očima iznenađenih i izgubljenih briselskih činovnika, lidera svih glavnih zemalja-članica Evropske unije i svetskih finansijera razvijaju u Grčkoj.

Rezultati vanrednih parlamentarnih izbora 6. maja su dokazali pad popularnosti dva tradicionalna „teškaša“ grčke političke scene bez presedana – desničarske partije „Nova demokratija“ i „Svegrčkog socijalističkog pokreta PASOK“. Oni su dobili 18,85% – prvi i 13,18% glasova- drugi. Tako je manje od jedne trećine Grka koji su izašli na izbore dalo poverenje dvema glavnim partijama u zemlji, bez obzira što je na prethodnim izborima 2009. godine takvih ukupno bilo 77%. Drugo mesto je pripalo levo-radikalnoj koaliciji SIRIZA, koja je dobila 16,78% glasova.

Prvih dana posle objavljivanja rezultata izbora u evropskim prestonicama je malo ko sumnjao da glavne grčke partije neće uspeti da formiraju koaliciju, te da će kreditni sporazumi koje su krajem 2011.godine Atini nametnuli Evropska unija i MMF, a za koje je cena bila đavolsko smanjenje državnog budžeta, proći. Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc je potvrdio da „pregovori o formiranju vlade u Atini moraju da za cilj imaju poštovanje obaveza zemlje prema Evropskoj uniji“ (1).

A ministar inostranih poslova Nemačke Gido Vestervele je još bezobzirnije saopštio grčkim političarima da „mi (Evropska unija – P.I.) očekujemo da će u Grčkoj biti formirana pametna vlada sa jasnom evropskom orijentacijom“. Kada se prvi pokušaji da se formira koalicija na vlasti i kabinet nisu završili uspešno, rukovodilac nemačkog MIP-a je upozorio da, bez obzira na ishod pregovora, svi prethodni sporazumi između EU i Grčke moraju da se neizostavno realizuju: „To uopšte nije tema za razgovor!“ (2)

Međutim, grčki političari su se pokazali evropski nerazumni. Svi pokušaji predsednika zemlje Karolosa Papuljasa da ubedi lidere partija koje su ušle u parlament da naprave sporazum kojim bi Evropska unija bila zadovoljna nisu uspeli. Nisu pomogla ni dva hitna sastanka u predsedničkom dvorcu, sazvana na brzu ruku, a koje su američke poslovne novine The Wall Street Journal nazvale „poslednji pokušaj da se formira kabinet“ (3). Koalicija SIRIZA je razborito odbila da učestvuje u bilo kakvom sporazumu sa „Novom demokratijom“ i PASOK-om.

Rezultati, koje su 24. maja objavili grčki sociolozi iz Public Issue/Skai TV, dozvoljavaju joj da računa da će 17.juna, na novim izborima, dobiti 30% glasova (4). Lider te koalicije, Aleksis Cipras, je unapred izjavio da odbija da učestvuje u poslednjim „vanrednim“ pregovorima koje je predsednik Papuljas organizovao 14.maja. Po njegovim rečima – to je izazvano principijelnim razilaženjem sa politikom čvrste budžetske ekonomije po receptima EU i MMF-a, protiv kojih SIRIZA najoštrije istupa. Takođe treba da se imaju u vidu specifičnosti grčkog zakonodavstva koje „nagrađuje“ partiju-pobednika sa novih – posebnih – 50 mesta u parlamentu sa ukupno 300 mesta. U tom slučaju SIRIZA može da postane ne samo prva, već jedina realna snaga u najvišem organu zakonodavne vlasti.

Rukovodilac države je od još jednog učesnika koalicionih pregovora napravio partiju „Demokratski levičari“ koja je u izborima 6.maja sakupila 6,11% glasova. Međutim, njen vođa Fotis Kuvelis je razumno konstatovao da u situaciji, stvorenoj u Grčkoj, „nikakva vlada po definiciji ne može da napravi jedinstvo“ (5).

Teško da će biti preuveličano ako kažemo da poslednjih meseci ni „Nova demokratija“, ni PASOK nisu uspeli biračima da ponude razumljiv dugoročan program za prevazilaženje krize u nacionalnoj ekonomiji – naravno, ako se ne računaju sporazumi koji su potpisani sa EU i MMF-om, u kojima su Grci obećali da će po bilo koju cenu da izvršavaju sve naloge tih institucija.

Takva politika po definiciji ne može Grcima da se dopadne, jer su potpuno sigurni da njihova zemlja plaća za finansijsko-ekonomsku neodrživost i same Evropske unije, i međunarodnih finansijskih institucija. A predizborna obećanja lidera „Nove demokratije“ Antonisa Samarasa, da će uprkos zahtevima kreditora značajno sniziti dažbine bez obzira na sporazume sa EU i MMF-om koje je partija već potpisala, predizborne ekonomske debate su pretvorile u običnu farsu.

Pošto su se sudarili sa upornošću Grka i više nego realnom pretnjom pobede na predstojećim izborima radikalno-patriotskih snaga ne samo leve, već i desne orijentacije (među koje spada i partija „Zlatna zora“ koja je 6.maja dobila 6,97% glasova), zapadni političari i finansijeri su se najozbiljnije upaničili. Londonske novine The Sunday Times su požurile da objave da će Grčka morati da prestane da koristi jedinstvenu valutu već kroz osam nedelja, a britanske banke su već „pristupile radu na scenerijima budućih događaja“ (6). Ulog su poveliki iznosi.

Ukoliko grčke vlasti objave tehnički bankrot, institucije Evropske unije će, kako su proračunali u nemačkoj Berenberg Bank, izgubiti najmanje 113 milijardi evra, a MMF – 22 milijarde €. Osim toga, direktni gubici evropske Centralne banke će na grčkim državnim obveznicama biti najmanje 27 milijardi €. Sve je to – upravo „finansijski infarkt“ (7). A ukoliko se, u skladu sa neumoljivom logikom ekonomskog domino-efekta prodube problemi u Portugalu, Španiji ili Italiji – o bankrotu će morati da razmišlja i direktno Evropska unija.

Kada je objavio uvodni članak pod nazivom “Adj, Akropolj! Zašto Grčka mora da odustane od evra“ i nemački Der Spiegel je takođe dao svoju presudu članstvu Grčke u evrozoni. Prema mišljenju nemačkih eksperata, „Grci nikada nisu sazreli za devizni savez, a ni sada još nisu u stanju za tako nešto“. Te, prema tome, „Grčkoj bi samo izlazak iz evrozone omogućio da u dugoročnoj perspektivi stane na svoje noge“ – siguran je Der Spiegel (8).

Međutim, odluka međunarodne agencije za određivanje rejtinga Fitch koja je odmah usledila, smanjenjem da se dugoročni kreditini rejting Grčke spusti još za jedan poen – sa „V-„ na „SSS“ je samo ozvaničila paniku na svetskim finansijskim tržištima. Pad kotacija do koga je došlo 18.maja na azijskim berzama je najveći od septembra 2011. Slične tendencije su i u američkim berzanskim institucijama.

Pri čemu su američki investitori zabrinuti ne toliko zbog porasta političke nestabilnosti u Grčkoj, koliko zbog jačanja „domino efekta“ u čitavoj Evropi, konkretno – zbog smanjenja rejtinga 16 španskih banaka, koje je uvela rejting-agencija Moody’s. Pre toga je ta agencija istu proceduru primenila na 26 italijanskih banaka. Analitičari Bank of America pretpostavljaju da će u toku od godine dana od hipotetičkog izlaska Grčke iz evrozone gubitke imati dve trećine evropskih banaka.

Raspoloženja koja vladaju na svetskim finansijskim tržištima je, izgleda, bolje od svih okarakterisao Čo Bun Hun, analitičar južnokorejske kompanije Tong Yang Securities. Prema njegovim rečima „previše je komplikovano adekvatno kvalifikovati rizike Evrope u odnosu na to koji će postati realnost, i u kakvu će štetu sve to da se izlije“ (9).

Zbog sve većeg finansijskog haosa u Evropi upravo južnokorejske akcije trpe maksimalne gubitke. Rukovodioci evropskih institucija su, bez obzira na sve, bar tako izgledaju, i dalje mirni. Glavni motiv njihovih izjava: Grčka za evrozonu još uvek nije izgubljena, ali i ako bude, Evropska unija će sa tim da izađe na kraj. Tako je rukovodilac evropske Centralne banke Mario Dragi već pokazao da, mada lično podržava članstvo Grčke u evrozoni, neće insistirati da po svaku cenu tako i ostane. A njegov predhodnik na toj dužnosti, Žan-Klod Triše, insistira da institucije EU povedu čvršću finansijsko-budžetsku politiku.

Govoreći uoči samita „Velike osmorice“ u vašingtonskom Petersonovom Institutu za međunarodnu ekonomiju (Peterson Institute of International Economics) on je predložio da se rukovodstvu EU omogući pravo da ono objavljuje bankrot ove ili one države-članice i da samo kontroliše poresku politiku Unije. Prema njegovom mišljenju, to će Evropskoj uniji omogućiti kontrolu razvoja situacije u zemljama sa velikim budžetskim deficitom – takvih kao što su Grčka, Portugalija, Irska, Španija i Italija (10).

Međutim, za sada su male šanse za donošenje takvih hitnih i kardinalnih mera, pre svega zato što razvoj situacije dobija sve „strmoglaviji“ karakter, tako da evropski lideri i finansijski činovnici jednostavno ne uspevaju da sve proprate. To je Džeremi Batstoun-Karu, rukovodiocu odeljenja za analitiku u kompaniji Charles Stanley & Co, omogućilo da zaključi da je verovatnoća da će se evrozona raspasti «vrlo velika».

Poslednja «slamčica spasa» za koju se sada hvataju evropski političari i finansijski eksperti – to su, kako god, upravo novi izbori u Grčkoj. Proračun se gradi na činjenici da će grčki birači, naplašeni katastrofalnim scenarijima, ipak da se predomisle, te će glasati za partije koje se zalažu za nastavak kreditne saradnje sa Evropskom unijom i MMF-om. «Sa nestrpljenjem čekamo da se posle predstojećih izbora napravi kontakt sa vladom, čim ona bude formirana» -– u vezi s tim je izjavio zvanični predstavnik MMF-a Dejvid Houli (11).

Teorijski – takva mogućnost postoji, ali poslednje sociološke ankete za sada tu teoriju ne potvrđuju i praktično. Ukoliko pobedi koalicija SIRIZA međunarodni eksperti su već razradili dva moguća scenarija razvoja događaja. Prema ocenama Citigroup, ili će Evropska unija da pokuša da ipak prikloni nove vlasti u zemlji da sarađuju sa kreditorima, tako što će Atini da obeća nova odlaganja i kredite, ili će Brisel da prizna da je Grčku nemoguće sačuvati u evrozoni. Upravo se ta druga varijanta ekspertima Citigroup-a čini najverovatnijom. Jugens Mihels, rukovodilac za evropski pravac u radu te finansijske grupe, unapred je objavio da su predstojeći izbori u Grčkoj „rušilački za njeno članstvo u zoni evra“. Prema mišljenju Citigroup, verovatnoća da će Grčka u periodu od dva meseca izaći iz evrozone iznosi 75% (12).

Međutim, reklo bi se da ovakvi apokaliptični scenariji baš preterano ne plaše grčke birače. Za razliku od svetske korporacije bankara – oni mogu da izgube samo osećanje nacionalnog dostojanstva i nameru da žive onako kako žele, a ne kako su to izračunali Evropska unija i MMF. Podjednako kao i patariotski raspoloženi Srbi koji su 20. maja napravili svoj izbor, koji Evropu nije šokirao ništa manje od grčkih kolizija.

Fondsk