Ko protiv Srbije stvara „Vojvođanski front“

 

Branko Radun – Ko protiv Srbije stvara „Vojvođanski front“

 

Političko komešanje oko mogućih promena koalicija na lokalnom nivou u Novom Sadu i drugim gradovima i opštinama Vojvodine je izazvalo, za neupućene u „lokalnu scenu”, neviđeno burne reakcije.

Osim što je Bojan Pajtić poručio vladi da ako „pokuša da promeni lokalnu vlast – neka mu je bog u pomoći”. Ovo zvuči kao ozbiljna pretnja.

No još dalje su otišli predstavnici Čankove lige. Aleksandra Jerkov je za odbranu pozicija svoje strane na lokalu otvoreno pozvala policiju i pravosudne organe da spreče navodno prekrajanje izborne volje građana.

Može se raspravljati o tome da li je dobro ili ne da se lokalne vlasti „upodobe” onima na republičkom nivou i da se tako eliminiše „kohabitacija”, ali je sigurno da se tako ne prekraja volja građana jer umesto jedne većine dobija se druga legalna većina.

Nenad Čanak je na to dodao da su pregovori o formiranju nove vladajuće većine na lokalu „odraz partijske diktature iz Beograda”.

No da stvar neće ostati samo na uzavreloj retorici potvrđuje i pismo koje je Nenad Čanak uputio ambasadorima u Srbiji zbog moguće promene vlasti u nekim sredinama u Vojvodini.

On je pozvao strance da pomognu da se „zaustavi progon političkih protivnika u Srbiji zloupotrebom državnih organa”. Iako bi se moglo sa dozom humora komentarisati otkud ta očajnička želja kod Nenada Čanka za koalicijom sa „ozloglašenim cocijalistima” na lokalu, no stvar nije za šalu.

Ovakvim i sličnim pismima i apelima se nastoji internacionalizovati pitanje vlasti u lokalnoj samoupravi. Neko ko ne razume odnose snaga kod nas bi se sa pravom upitao kako to da se pitanje direktora vodovoda, kanalizacije ili gradskog groblja uopšte može internacionalizovati. Pod jedan, javna preduzeća su izvor prihoda i moći stranaka, naročito lokalnih i regionalnih.

Sad se postavlja pitanje – ali da li je moguće da je Srbija tako rasklimana država da ako je nekom ugrožena pozicija u javnim preduzećima on odmah internacionalizuje to pitanje i time dovodi državu u rizičnu poziciju? Da, nažalost tako je u Vojvodini koja je ne toliko Statutom koliko unutrašnjim partijskim odnosima postala neka vrsta „državolike tvorevine”.

Dokaz za to je i reakcija vojvođanskih autonomaških političara na „mešanje Beograda u unutrašnje stvari Vojvodine”. Iznenađenost ovakvim razvojem događaja govori da politička elita Srbije koja je locirana u Beogradu ili ne razume šta se dešava u severnoj pokrajini ili pak da je za to nije mnogo briga.

Da bi se razumeli rizici od destabilizacije političke scene Srbije dovoljno je videti šta govore i pišu ideolozi i promotori „vojvođanske samobitnosti”. Tako je Živan Berisavljević nekadašnji titoistički funkcioner u Vojvodini koji je skinut s vlasti „jogurt revolucijom” najavio otpor i borbu protiv „beogradske vlasti”.

On je prošle godine, kao jedan od osnivača autonomaškog pokreta na „vojvođanskoj konvenciji izneo platformu preuređenja Srbije po federalističkom modelu”.

Dakle „Vojvodina republika” je ideja za koju se oni zalažu, a koju je promovisao i Čanak ali i drugi predstavnici autonomaškog pokreta koji su uglavnom locirani u Novom Sadu i Zrenjaninu.

On poziva na ujedinjenje autonomaških stranaka, NVO sektora i svih onih kojima je „Vojvodina na srcu” u jedinstveni front otpora i na formiranje „vojvođanskog Otpora” beogradskoj vlasti. Budući događaji, a pre svega odnosi na relaciji republička – pokrajinska vlast će pokazati da li je Žika bio u pravu.

Da stvar nije nimalo bezazlena svedoči tvrd stav vojvođanskih političara i njima bliskog NVO sektora oko odluke Ustavnog suda kojom se definišu ovlašćenja pokrajinske vlasti dobijene Statutom Vojvodine koje su u suprotnosti sa Ustavom Srbije.

Od toga da će oni i dalje koristiti ta ovlašćenja bez obzira na ustavnost do otvorenog ignorisanje Ustava stavom: „Ako je Statut u konfliktu sa Ustavom promenimo Ustav”.

Ono što dodatno komplikuje situaciju je očigledna podrška „vojvođanskoj stvari” od određenih međunarodnih krugova, u šta se uklapa i izjava direktora Instituta evropskih regiona Franca Šausbergera da se evrointegracije mogu usporiti „ukoliko dođe do problema sa Vojvodinom i ako vlada smanji postojeću autonomiju Vojvodine”.

To bi po njemu bio dokaz da se mi povodom tog pitanja nalazimo na putu nazad u Miloševićevu eru. A valjda je dovoljan dokaz za takvu tvrdnju to što imamo Dačića za premijera.

Politika