Posle niza ucena, izneverenih obećanjav i nepravdi, Srbija ima pravo da preispita svoj „evropski put”

 

Čedomir Antić -Posle niza ucena, izneverenih obećanjav i nepravdi, Srbija ima pravo da preispita svoj „evropski put”

 

Članstvo u Evropskoj uniji nije na vidiku. Prema svemu što smo tokom prethodnih meseci mogli da čujemo, malo je verovatno da će Srbija zajedno sa balkanskim zemljama koje su danas izvan ove političke zajednice, u njeno članstvo stupiti pre 2022. godine.

Dakle, svako među političarima i činovnicima, srpskim ili evropskim bez razlike, ko govori o nekakvom oduševljenju ovom birokratskom tvorevinom i decenijama uspešnom političkom i ekonomskom rešenju vekovnih političkih problema kontinenta, neiskren je ili nepromišljen.

Naravno, Srbiji je u interesu da napreduje, da ne ostane izvan velike političke unije koja uprkos svim krizama i teškoćama polako okružuje njenu teritoriju. Ipak, posle niza ucena, izneverenih obećanja, nepravdi… Nakon iskustva sa populističkim vlastima koje su se predstavljale kao reformske, Srbija ima pravo da preispita i svoj „evropski put”.

Šta smo kupili i po kojoj ceni? Koliko je Brisel pomogao Srbiji da se oporavi od sankcija i rata, da izgradi modernu državu i demokratiju i podigne ekonomiju, a u kojoj meri je politika Brisela bila samo opravdanje imperijalne politike SR Nemačke i SAD? Da li je i koliko ona bila isprika za trijumf slovenačkog, hrvatskog ili albanskog nacionalizma? Danas slušamo o korupciji koju je EU odlučna da suzbije u Srbiji.

Jedanaest godina posle početka srpskog puta ka članstvu, mi moramo da se zapitamo da li je EU danas samo veliki strani izvor pozitivnih uticaja na srpsku privredu i državu? Nemoguće da posle više od decenije razni emisari, savetnici, konsultanti i partneri, investitori i sainvestitori još uvek nisu postali deo velikog i nerešenog problema.

Konačno, ako je posle stotina miliona evra investiranih u grupu nekih nevladinih organizacija odlučnih da modernizuju, „prosvete” Srbiju ili možda, što tokom devedesetih reče jedan posmatrač: „Ubiju srpski virus”: kako to da je oduševljenje za EU u Srbiji sada na decenijskom minimumu? Organizacije i stranke koje podržavaju EU uglavnom su od pristalica postale eksponenti?

Srbiji je danas više nego ikada potrebna vlada koja će slediti uzore velikih, razvijenih, demokratskih i bogatih evropskih država. Taj uzor svakako nije ono što nam predstavljaju pojedine briselske birokrate. Isti ljudi nam objašnjavaju da je potrebno da Bosna i Hercegovina bude unitarnija, a Srbija federalnija. Da Albanci mogu da imaju dve nezavisne države a Srbi ne.

Da 34 odsto Srba u Crnoj Gori ne treba da ima prava koja uživa 20 odsto Albanaca u Makedoniji. Da je u redu da Srbija godišnje više uloži u 70.000 prisutnih Albanaca, nego Hrvatska u 400.000 prognanih Srba…

Za njih je AP Vojvodina, sa skupštinom koja radi dvadeset dana godišnje, izbornim zakonom preostalim od Miloševićevog i identitetom koji je nasleđe Brozovog režima – konačno AP Vojvodina u kojoj su ekstremne stranke sa obe krajnosti bolje prošle nego u ostatku Srbije – najbolja karta naše države za „Evropu”.

To su, isti oni modernisti i pravdoljupci koji se bore za deo tzv. Sandžaka koji je u Republici Srbiji, ali ne i za onaj drugi koji je u (miloj Milovoj) Crnoj Gori... Šta reći o tim ljudima…

Njima smeta i kada na Beogradskoj tvrđavi čuju nešto o prošlosti, zaduženi su da učine nekakav napredak Srbije i regiona, a pre dvadeset godina su govorili o dve generacije Srba (dakle 50 godina) kojima nema spasa, pošto će ostati zatočene u prošlosti…

Naravno, mi ne možemo da menjamo Evropsku uniju. Njena većina je odlučila da vodi ovakvu politiku. Politiku prema kojoj je moguće podržati jednu reformsku vladu kada na loš način reformiše sudstvo, kada na represivan način menja Zakon o informisanju, kada sužava pravo građana na političko organizovanje ili poslovnikom marginalizuje Narodnu skupštinu…

Hajde, onda de se makar ne lažemo. Od nove vlade ne treba očekivati da Srbiju povede dalje ka članstvu u Evropskoj uniji (pošto to ionako zavisi od onih koji su procenili da je država koja duguje nekoliko desetina hiljada stanova rešila pitanje prognanika, a druga koja je u većoj meri korumpirana od Srbije još pre pet godina zaslužila članstvo).

Nova vlada, i sve sledeće, treba da Srbiju unapredi do uzorne evropske države, demokratije i privrede… Nama treba vlada koja će odbraniti srpsku državu, reformisati privredu, slomiti oligarhe i monopoliste, uštedeti novac, razdužiti državu, ostvariti budžetski i jednog dana spoljnotrgovinski suficit. Vlada koja neće popustiti pred pretnjama onda kada stoji na braniku pravde i istine. Vlada koja će za svoj centralni cilj spoljne politike uzeti odbranu legitimnih i od država u kojima žive prihvaćenih političkih prava srpskog naroda u susedstvu.

 

 Napredni klub