U reformi su ispunjavane želje uticajnih, platežno sposobnih i moćnih

Gojko Lazarev - U reformi su ispunjavane želje uticajnih, platežno sposobnih i moćnih

 

Povratak u pravosuđe

Prvi deo

Posle tri godine borbe , sudije koje nisu reizabrane vraćaju se na svoja stara radna mesta , kao sudije novoimenovanih sudova.

Vraćam se i ja u staru zgradu Okružnog suda U Šapcu, sada Višeg suda, da nastavim tamo gde sam stao 31.12.2009.godine. Novi naziv suda mi ne ulazi u glavu, često koristim stari naziv , ili oba uporedo. Bio sam u ovom periodu i advokat, doduše samo šest meseci, ali ne uspevam da se oslobodim starog imena suda .

Kome je palo na pamet da menja naziv koji postoji decenijama? Pitanje mi izgleda besmisleno, uostalom kao i odgovor, ali se onda setih atmosfere koja je predhodila takozvanoj reformi.

Mladi , neiskusni, ali puni sebe, novopečeni refomatori u vidu lokalnih političara, koji su izrasli do republičkog nivoa, tražeći što ubedljivije razloge da sve sudije razreše u jednom danu, a da u isto vreme izvrše izbor svih novih sudija, neke stare i neke nove, smisliše i ovaj razlog: pa to su novi sudovi, te nije bitno što su stare sudije izabrane bez ograničenja mandata, sad im se ukidaju sudovi i svi moraju u red za nova radna mesta.

Tako je izvršena jedina lustracija u Srbiji, posle peto oktobarske revolucije. Političari lustrirali sudije , umesto da bude obrnuto.

Kako je prošla zapadna Srbija to je svima poznato: katastrofalno.Najuticajniji političar sa ovog područja se na lokalnoj televiziji, u društvu sa samim sobom, hvalio  kako je reforma izvedena demokratski , legalno i kako će dati izvanredne rezultate, prava građana će biti zaštićena mnogo bolje, pravda će biti efikasnija , kaznena politika strožija i sve će biti kako nikad nije bilo. I zaista tako nikad nije bilo.

Sud u kome sam ja radio, Okružni sud u Šapcu je masakriran, od trinaest sudija troje je izabrano u novi Viši sud, dvoje je degradirano izborom u novi Osnovni sud, jedna koleginica je prešla u Upravni sud u Beogradu, sedmoro sudija je razrešeno.Rezultat: sud je potpuno rasturen.

A poslednjih godina je Okružni sud bio jedan od najboljih u Srbiji.Samo u 2009. godini je 13 sudija završilo 23 prosečne sudijske norme.urađen je posao za 23 sudijske plate a isplaćeno 13 sudijskih plata. Ali, nismo se žalili jer su plate u odnosu na prosečna primanja u Srbiji , znatno iznad a kolektiv je odlično funkcionisao.Ja sam bio zadovoljan svojim radom, na posao sam išao raspoložen, željan rada.

Kako su prošli opštinski sudovi sa ovog područja? Još gore, jer reformu nisu preživeli opštinski sudovi u Bogatiću, Krupnju, Ljuboviji , Koceljevi i Vladimircima a mnoge sudije iz tih sudova nisu reizabrane. To je posebna priča.Nadam se da će neko od kolega iz tih sudova sesti i napisati svoju priču, kao što ja to činim sada.

Kako su popunjavani novi sudovi? Moja površna i nepotpuna analiza mi kaže da je izbor novih sudija bio raznolik, bilo je onih koji su svakako zaslužili da budu izabrani, oni su u narednim godinama najgore i prošli , jer su osim redovnog posla morali da pomažu, voljno ili nevoljno, onima koji nemaju kapacitet za obavljanje sudijskog posla za koji su izabrani.

Neki su izabrani a da nisu konkurisali u sud za koji su izabrani, protiv nekih su bili u toku disciplinski postupci pred Personalnim većem Visokog saveta pravosuđa, neki nisu ispunjavali formalne uslove za izbor, neki su bili miljenici tajkuna a neki politički miljenici . U svakom slučau , u reformi su ispunjavane želje uticajnih, platežno sposobnih i moćnih. Ta pitanja će tek doći na dnevni red.

Izbor rukovodećih ljudi u pravosudnim organima na ovom području je posebna priča.U Viši sud je imenovana za vršioca funkcije predsednika koleginica iz Opštinskog suda u Rumi, dok je kolega iz Privrednog suda u Beogradu imenovan na isti položaj u Osnovni sud u Šapcu. U oba tužilačka organa u Šapcu su postavljene kolege iz Valjeva. Loznica je bolje prošla, u tužilaštvu nije niko imenovan a u sudu je kolega iz tog suda postavljen za v.f. predsednika.

Zašto je došlo do ovakvog kadriranja u Šapcu? Meni se čini da je glavni razlog bio u tome da se pravosudni organi na ovom području ponize na ovaj način i da se u potpunosti stave pod političku , a možda i pod još neku kontrolu.

Niko od imenovanih lica nema kapacitet da upravlja organima kojima upravlja. Pre svega zbog toga što se radi o licima koja su nametnuta, o kojima se kolektivi nisu uopšte izjašnjavali , a koji istovremeno ne poznaju kolektive, kao ni područje u kome postupaju.

Oni koji dođu da obavljaju profesionalni pravnički posao ne moraju da znaju područje i kolektiv, ali oni koji organizuju posao , moraju da poznaju i posao i kolektiv, da bi rezultati bili što bolji. Svi su oni u međuvremenu upoznali kolektive i područje ali se niko od njih nije doselio niti je doveo svoju porodicu.

Meni takvo ponašanje govori da se radi o ambicioznim pojedincima, kojima je Šabac prolazna stanica u profesionalnoj karijeri a takvih sam se uvek najviše  čuvao , jer takvi su spremni na mnogo toga da bi ostvarili svoje ciljeve.

U pogledu stručne i radne osposobljenosti prosečni sudija Okružnog suda u Šapcu je bio na prilično višem nivou od sudija Višeg suda u Šapcu, što je bilo i za očekivati, jer se sa prvima teško moglo manipulisati. Rezultatima rada je ovu moju tezu vrlo lako dokazati.

Kakvo je stanje u po ovim pitanju u Osnovnim sudovima u Šapcu i Loznici, nije mi poznato do detalja.Ali, sudeći po mom ličnom iskustvu za vreme kratkog bavljenja advokaturom, i u ovim sudovima je došlo do pada stručnosti, kvaliteta rada i posvećenosti poslu.

Posebno mučan je moj lični utisak o sudovima koji su ukinuti. Onaj koji je smislio da male sudove treba ukinuti je zreo za posmatranje sa svih aspekata. Ja sam počeo da radim kao sudija u jednom takvom sudu, Krupnju, sa 25 godina, a da pre toga nisam nikad bio u tom mestu. Otišao sam da radim u taj sud jer je jedino u njemu mogao da se dobije stan, a ja sam žarko želeo da zasnujem porodicu i da živim samostalno.

Moja iskustva u tom sudu su fantastična . Zbog malog broja sudija morao sam da radim u svim oblastima i tako pečem sudijski zanat u celini, što mi je u kasnijoj karijeri sudije znatno koristilo. Tu sam shvatio kakav sud ima značaj i uticaj u maloj sredini.

Tu je sudija mali bog, čija važnost nije samo formalna  već i životna. Kad mi je u posetu posle par meseci došao moj stric, posle šetnje i pokazivanja grada , on mi je rekao:“ Vidim ja da je tebi ovde lepo, i pop i učitelj i obični ljudi te pozdravljaju skidanjem kape.“

U malom mestu sve se zna. Kad je u reformi potezan argument da u malim mestima postoji sprega između sudija , advokata i veštaka ja sam se samo nasmejao i shvatio da su ciljevi reforme da se pravosuđe upropasti a ne unapredi. U malom mestu ne može da se preduzme ništa nečasno a da se to odmah ne sazna, jer su ljudi mnogo bliskiji i upućeniji jedni na druge,  nego u velikim sredinama.

Sprega o kojoj je reč je mnogo verovatnija u velikim sredinam nego u malim mestima, jer se ljudi u gradovima mnogo manje znaju i nema te neposredne kontrole od strane građana. Tako sam ja  shvatio da će mali sudovi biti ukinuti, jer će se tako smanjiti broj sudova, koje je tako lakše kontrolisati.

Te male sudove ljudi su gradili decenijama, oni su simbol države u njima. Onda je došao vožd Milošević i devedesetih oduzeo zgrade opštinama i proglasio ih republičkom imovinom i sada su došli reformatori i rekli da ni sudovi nisu potrebni, može malo da se radi sudijskim danima, a u te prostorije ćemo useliti neke druge.

Rad u sudskim jedinicama je posebna priča. Većina njih je devastirana za ove tri godine. Mnogo manje se radi jer oni koji dolaze da sude su frustrirani zbog putovanja i vožnje. Sudije dođu zajedno , u jedan dan , recimo, a ne svaki dan , a jadni advokati tako imaju priliku da se sude u mestu jednom nedeljno a ne svaki dan i nema šanse da pokriju sva suđenja. A i sami građani kad shvate da moraju da putuju u sedište suda, često zbog najbanalnijeg razloga , odustaju od posla koji hoće da obave.

Zbog brojnih problema sudske jedinice treba u ovakvom obliku potpuno ukinuti ili reformisati pretvaranjem u sudove ili neki vid odeljenja suda , ali sa nepremestivim  sudijama.

Otkud to da  sudije koje nisu reizabarane u reformi 2009.godine, sada budu vraćene na posao’, odlukama Ustavnog suda Srbije , u periodu od jula do kraja decembra 2012.godine?

Neko će na ovo pitanje odgovoriti pozivanjem na to da je proradila pravna država, neko će se pozvati na pritisak koji je vršen od strane organa Evropske Unije i drugih međunarodnih asocijacija ,a meni je najbliže mišljenje da se radi o posledicama političkih promena.

Posle parlamentarnih i predsedničkih izbora od šestog i dvadesetog maja ove godine, izabran je novi Predsednik republike, formirana je nova skupštinska većina i izabrana je nova vlada, a oni koji su politički osmislili, kreirali i sproveli tzv. reformu pravosuđa, su sišli sa scene, njihov uticaj se premestio na druga politička mesta.

Ustavni sud je formiran za vreme predhodne političke većine i počeo je da daje sudijama za pravo tek kad je došlo do smene političke vlasti. Ustavni sud nije imao nikakvih prepreka da postupi na isti način i pre političkih promena, ali je očito da je ažurno postupio tek kada je formirana nova vlada.

Izborne promene su, dakle, pomogle neizabranim sudijama da dođu do pravde za svoje slučajeve. Ali, isto tako ne sme se zaboraviti i da su ove sudije , zajedno sa nereaizabranim tužiocima bile jezičak na vagi koji je i doveo do političkih promena.

Logično je da su ove sudije i tužioci masovno izašli na izbore da bi kaznili one koji su im oduzeli posao  i napali na čast i dostojanstvo. Sa njima su pošli i članovi njihovih porodica, prijatelji, školski drugovi, komšije,kao i drugi istomišljenici, tako da je svakoga pratilo još stotinak ljudi, pa kad se to pomnoži dođe se do cifre oko 100 000 listića za protivnu stranu, odnosno i više , ako su ranije glasali drugačije.

Bio je to jezičak na vagi koji je doveo do promene na političkoj sceni. To ne bi trebalo zaboraviti i imati na umu da su promene moguće i da samo udruženi možemo da postignemo cilj.

Prvi dan na poslu, neobičan. Svečana sednica na kojoj nam saopštavaju da ćemo biti raspoređeni u određena odeljenja i dobiti određene stare predmete. Ni kafu nam nisu skuvali, ni rakiju punudili.

Da li je to nadostatak domaćeg vaspitanja ili višak netrpeljivosti zbog promena i vraćanja starih sudija? Ponašaju se prema meni kao da sam ja došao u ovaj sud baš na dan 13.2.2012.godine , a ne   16.01.1989.godine. U meni sve vri, ali ipak ne oćutah, iako znam da je to najpametnije.

Tražim da se raspored rada prvo raspravi na krivičnom odeljenju, a posle da se formalizuje na kolegijumu i od v.f. predsednika. Iz iskustva znam da moram da prihvatim i ono što mi se ne sviđa, ali znam da sve mora da se raspravi , da ne bude kasnije zle krvi zbog toga. Poverenje mora da se uspostavi, inače neće biti ništa od posla.

U Okružni sud sam došao 1989 godine kao dobar sudija u građanskoj materiji, ali su mi dali da radim istragu, što sam prihvatio kao normalno jer je samo tu bilo moguće da me rasporede, a da ne diraju ustaljeni raspored. Kao najmlađi morao sam to da prihvatim. A sad mi nude da budem opet najmlađi i da moram da prihvatim raspored.

Da budem mlađi , to može , ali da moram da prihvatim , ne moram, i ne prihvatam. I bunim se. Kad god se bunim bolje se osećam. Posle nekoliko dana razgovarali smo normalnije , raspravili smo šta treba da se raspraavi i došli do kompromisa. U interesu svakog od nas , u interesu rada u sudu i u interesu stranaka.

Promene su moguće , samo treba biti uporan i ne plašiti se ničega i nikoga. Ali kafu još nismo dobili, ipak je u pitanju nedostatak domaćeg vaspitanja. Za sledeći satanak ja ću da naručim kafu i da naučim omladinu pristojnom ponašanju. To i jeste zadatak starijih kolega.

Jedva čekam godišnji izveštaj o radu da vidim šta se ovde radi i koliko, i kako. Dotle sam se odlično proveo na novogodišnjoj zabavi u organizaciji sindikata Osnovnog suda. Upadljiv je izostanak v.f. predsednika Osnovnog suda u Šapcu. Šta je uzrok, ne znam. Kolege i administrativni radnici me prihvataju kao da nisam bio odsutan 3 godine. To mi vraća veru u ljude. Oni su me i kao advokata prihvatali normalno.

Na godišnjoj zabavi u mom , Višem sudu, druga slika. Više od polja ljudi ne pamtim iz Okružnog suda. Mnogo je novozaposlenih, da li je opravdano. A mi godinama nismo popunjavali mesta kad neko ode u penziju. A šta je sad ovo? Moraću da se raspitam šta je ovde u pitanju.

Upadljivo je da nema starih penzinera. Niko ih nije zvao ili nisu došli uprkos pozivu? Ne znam, ali oni moraju biti tu. Ja sam godinama dolazio na ove zabave da vidim te ljude, koji su svoj radni vek proveli ovde. Zar ću i ja, kad budem penzioner, sedeti kod kuće a nedolaziti na zabavu u sud. Ružna slika.

(Vestinet.rs)