Zatvorio sam firmu i postao student jer imam besplatan ručak

 

 

 

 

 

Ljubiša Spasojević – Zatvorio sam firmu i postao student jer imam besplatan ručak

 

Zahvaljujući podsticajnim merama za mala i srednja preduzeća krajem aprila firma mi je zatvorena. Ja sam ostao na slobodi. Razmišljajući kako da šansu koju mi ta sloboda daje iskoristim reših da ojačam sopstveni status socijalnog slučaja tako što ću da postanem student. Nisam imao dilemu prilikom izbora fakulteta. FDU ima nekoliko prednosti.

 

Prva je što je blizu mog stana.

Druga je što bi mi status studenta omogućio ručak u studentskoj menzi po ceni od pedeset dinara čime bih dostigao standard poslanika, ministara, sekretara, komesara, direktora agencija kao i ostalih zaposlenih u državnoj i proevropskoj službi koji imaju meni za iste pare. Istine radi treba reći da tu mogućnost često izbegavaju jer koriste besplatno molidbene doručke, svečane, radne i ostale ručkove, večere i koktele, baš kao i korisnici narodnih kuhinja. Utešno je što se broj i jednih i drugih korisnika uvećava.

Treća je što su studije na ovom fakultetu logičan nastavak studija ekonomije koje sam završio. Naša ekonomija, kao i naša stvarnost imaju sve odlike tragikomedije, a na mom izboru, katedri dramaturgije se upravo stiče znanje iz tih dramskih oblika.

Četvrta je što su profesori na fakultetu Nebojša Bradić, Biljana Srbljanović i Boris Tadić. Nadao sam se da ću prilikom ispita kod njih imati priliku da u akademskoj razmeni mišljenja obuhvatim i teme koje nisu strogo vezane za ispit. Uz dokumenta za upis treba predati kratku biografiju – to se na srpskom sada zove sivi, fotografiju devet puta trinest santimetara – dao sam sam onu sa naslovne strane „Pečata“ i dramsko delo – priložio sam „Krunskog svedoka.“

Maj i jun sam proveo spremajući prijemni ispit koji se sastoji iz tri dela – analize filma, pisanja dramskog teksta na zadatu temu (ovi delovi su eliminacioni) i drugog kruga kojim se utvrđuje sposobnost i podobnost kandidata za studije. Od kandidata se zahteva da pročitaju obaveznu i preporučenu literaturu, dvadeset i dve knjige ukupno oko sedam hiljada strana. Učinih to. Kandidatima su omogućene konsultacije. Učinih to pet puta. Bio sam na njima najstariji, stariji čak i od profesra koji su ih držali. Takođe se zahteva da se redovno posećuje pozorište. Učinih i to posle više od dvadeset godina. Karte sam kupio od tapkaroša u pola cene. Za operu i balet ovi preduzetnici sigurno daju još veći popust, ali karte treba kupovati neposredno pre predstave.

Film koji smo odgledali u bioskopskoj sali fakulteta, a potom analizirali je Hičkokovo remek delo „Sever – severozapad.“ Snimljen je 1959. ali ga iskreno preporučujem jer je vrlo aktuealan. Bez problema se može naći na internetu. Smešten je pogrešno u žanr trilera. Ja sam ga smestio u žanr fantastike. U analizi sam to obrazložio nepobitnom argumentom – CIA prikazana u pozitivnom svetlu.

U zaključku analize sam koristio dve scene koje su po mom mišljenju prenele poruku autora. U prvoj sceni Keri Grant dolazi u zgradu UN i prilikom razgovora njegovog sagovornika ubija negativac bacajući nož. On vadi nož iz žrtve, u tom trenutku ga slikaju novinarina i na osnovu fotografija gde drži nož u ruci biva optužen za zločin. U drugoj sceni na njega pucaju iz aviona, no avion suviše nisko leti i zakuca se u cisternu sa gorivom.

Na osnovu prve scene zaključio sam:

– Da je Hičkok predvideo da će se u UN nekažnjeno ubijati pojedinci, države i narodi;

– Da će nevini biti optuženi a krivci nekažnjeni;

– Da će u tome veliku ulogu imati mediji (novine u filmu).

Drugu scena je opomena. Na civile treba pucati sa velikih visina.

Ovim zaključcima sam završio analizu filma. Sutradan smo na fakultetu pisali dramsku celinu na zadatu temu. Temu saznajemo u učionici. Glasila je: „Došlo je poslednjih pet minuta.“ Scenu sam počeo glasom iz TV aparata koji obaveštava ženu, muža i taštu da je do zatvaranja birališta ostalo još pet minuta i da imaju još vremena da glasanjem promene život. U međusobnom prepucavanju to vreme im prođe.

Nisam prošao u drugi krug. Procenjujem da će mi status kandidata za studenta FDU biti dugotrajan, baš kao i kandidatski status Srbije, što je i logično, jer stanovnici države treba da imaju istu sudbinu kao i država.

„Ako upišeš te studije ova država je načisto propala“, rekla mi je supruga. Ona ima fantastičnu intuiciju, mada kaže da ju je izneverila kada se udavala. Eto to je lepa vest. Država nam neće načisto propasti još godinu dana.Sledećeg juna ću opet da pokušam.

Vidovdan