AMERIČKI MEDIJI OBJAVILI ISTINU – Evo kako smo prolazili u ratovima i intervencijama!

amerika-vojska

„Američka vojska trebalo bi da prevaziđe puko ubijanje ljudi i razaranje stvari – ali to ne čini“, piše američki list „Nation“.

Amerikanci očekuju da u svemu budu najbolji. To je potvrdila i prva dama Mišel Obama, koja je SAD nedavno nazvala „najboljom državom na svetu“.

Hilari Klinton otišla je i korak dalje, nazvavši Ameriku „najboljom državom koja je ikada postojala“.

S druge strane, Donald Tramp ima potpuno suprotno mišljenje, i smatra da je Amerika u teškom stanju, te da su „dani veličine“ odavno iza nje, ali da će on Ameriku ponovo učiniti velikom, ako mu glasači ukažu poverenje i izaberu ga za predsednika.

Svoju narcisoidnost i osećaj moći Amerikanci su stekli pre svega zbog svojih vojnih intervencija, piše američki magazin „Nejšn“.

Časopis navodi da su u svojim „ranim godinama“ SAD postavile brojne crne rekorde – istrebile urođenička plemena, kažnjavale Meksiko i Španiju…ali da to nije ništa prema onome što je došlo kasnije.

– Naša vojska jedna je od najboljih i ujedno najfinijih borbenih sila na svetu – izgovorio je nedavno Barak Obama i pobrao aplauze svojih pristalica, ai ujedno izazvao smeh, tugu i zaprepašćenje u ostatku sveta, piše „Nation“.

Da stvar bude gora, ta izjava je praktično identična onoj koju je izneo Džordž Buš mlađi, Obamin prethodnik i čovek koji je umnogome doprineo razaranju Bliskog istoka.

U godinama između ove dve izjave, SAD su učestvovale u devet ratova, pokazuju podaci koje je dostavio SOCOM, odnosno Komanda specijalnih operacija SAD.

Bilans „najveće i najfinije borbene sile“ je sledeći: nula pobeda, dva poraza i sedam nerešenih.

Ovaj rezultat objavljen je u izveštaju „Vek ratovanja i sive zone“ – koji objedinjuje i ispituje sve američke ratove i vojne intervencije u poslednjih 100 godina.

Penzionisani general Endrju Bacevic, danas profesor istorije i međunarodnih odnosa na Bostonskom univerzitetu, veruje da je ovaj izveštaj „poprilično tačan“, naročito deo posle 11. septembra 2001.

– Iako Hilari Klinton uporno insistira na tom terminu kako smo mi ‘najveća vojska koju je svet video’, nikako da se dotakne rezultata. Šta smo mi kao ta ‘velika sila’ uspeli da postignemo? Činjenica je da mi svoje ciljeve nismo uspeli da ostvarimo – kaže general.

12 pobeda, 9 poraza i 43 remija?

Izveštaj i rezultate o američkoj ratnoj istoriji u prošlom veku SOKOM predstavlja sportskim rečnikom: 12 puta su Amerikanci pobedili, devet puta izgubili, a neverovatnih 43 puta bilo je „nerešeno“.

Od čak 64 konflikta u 100 godina, Komanda je samo pet okarakterisala kao ratove (dva svetska rata, „Pustinjska oluja“ – pobede, Vijetnam – poraz, i Koreja – nerešeno).

U ostalim manjim konfliktima, koje SOCOM naziva „sivom zonom“, bilans je sledeći: devet pobeda, osam poraza i 42 nerešena ishoda.

– Kada pogledate ovaj bilans, shvatate da je to jako loše. Na prvi pogled deluje da ima malo tih poraza, ali i nenormalno mnogo ishoda sukoba koji su opisani kao nerešeni.

Shvatite da je većina tih takođe izgubljena. Zato svi moramo da se zapitamo zašto su SAD tako neefikasne u tom pogledu – kaže general Bacevic.

Ubijanje i razaranje

Može li američka vojska posle 2001. istovremeno biti „najveća na svetu“ ako gubi ratove i kvaziratove?

Tokom predizborne debate Republikanske partije ranije ove godine, tada još kandidat Majk Hakabi rekao je da je svrha vojske da „ubija ljude i razara stvari“. Da li je to zaista tako? „Nation“ piše da „niko o tome nema pojma“. Jer, veliki broj američkih intervencija je zaboravljen, ispario iz sećanja prosečnih Amerikanaca, ali i ostatka sveta.

Jer, ko se seća intervencija u Libanu (1958.), Kongu (1964. i 1967.), Dominikanskoj republici (1965.), Kambodži (1975.), Iranu (1980.), El Salvadoru (1980-1982.), Grenadi (1983.), Čadu (1983.), Libiji (1986.), Persijskom zalivu (1987-88.)Hondurasu (1988.), Panami (1989.), Somaliji (1992-95.), Haitiju (1994-95.), Albaniji (1997)…

„Niti se ko seća, niti zna koji je bio ishod ovih intervencija. Da li su te operacije zaista bile protiv faktora koji prete američkoj bezbednosti? Da li su te intervencije osigurale bezbednost u svetu? Šta ćemo sa Irakom i akcijom „najveće svetske vojske“ u toj zemlji?“, pita magazin.

U martu 2003. godine tadašnji ministar odbrane SAD Donald Ramsfildd rekao je sledeće:

„Naš cilj je odbrana američkog naroda, uništenje iračkog oružja za masovno uništenje i oslobađanje naroda u toj zemlji.“

Međutim, akcija u Iraku pretvorila je tu zemlju u magnet za teroriste: stvoren je zloglasni kalifat koji je zatrovao i susednu Siriju i samo povećao nestabilnost.

Eliminacija oružja za masovno uništenje nije uspela jer se ispostavilo da to oružje nikada nije ni postojalo. Oslobađanje iračkog naroda završilo se smrću stotina hiljada i prisilnom evakuacijom miliona ljudi.

Zemlja je postala duboko podeljena između verskih grupa. Šta ćemo sa američkim narodom? Amerikanci se svakako ne osećaju odbranjenim. Prema anketama, Amerikanci se više plaše terorizma danas nego tik posle 11. septembra.

A znate čega se naviše plaše? Terorističke grupe koja se rođena i odgojena u američkim zatvorima širom Iraka – ISIS-a, piše „Nation“, i zaključuje:

„Znate šta je jedino sigurno? SAD iza sebe imaju vek sukoba i ubijanja ljudi od Nikaragve, Nemačke i Japana, i razaranja zemalja od Koreje i Vijetnama do Iraka i Avganistana.

Konstantno smo u ratu od 1980. godine, a pobede se mogu prebrojati na prste jedne ruke. Možemo da ubijamo, razaramo, ali ne možemo da ostvarimo političke ciljeve. Zato nismo ni blizu toga da budemo ‘najveća vojska svih vremena’“, zaključuje američki list.

(Blic)

Share this post: