Baltičke ratne igre: Šta to radi RUSIJA u velikom jezgru NATO država?

Ilustracija

foto: US navy

Tenzije između SAD i Rusije proteklih nedelja eskalirale su na Baltičkom moru. U najmanje dva slučaja ruski avioni su proleteli opasno blizu američkih ratnih brodova izazivajući proteste i upozorenja američkih zapovednika.

Moskva se možda priprema za eskalaciju vojnih akcija na Baltiku testirajući odlučnost NATO-a. Baltičko more zauzima središnju poziciju u planovima Moskve za konsolidovanjem zapadnog bloka svog ekspanzionističkog evroazijskog projekta.

Protekle dve decenije Baltičko more je zaista postalo veliko NATO jezgro na koje izlazi šest članica: tradicionalne Danska i Nemačka, a onda nove, Poljska i tri baltičke države. Preostale se dve neutralne države, Švedska i Finska, koje se približavaju NATO-u kako bi učvrstile sigurnost u nepredvidljivoj regiji.

U pokazivanju svojih vojnih mišića kroz manevre širokih razmera, izgradnju novih baza i stalno narušavanje vazdušnog prostora i teritorijalnog mora obalnih država, Moskva želi da ostvari dva cilja. Prvo, vojno jačanje je zamišljeno kako bi se pokazalo da je Rusija opet velika sila koja iskušava političke i vojne odgovore NATO-a.

I drugo, u slučaju Estonije, Letonije i Litvanije, vojni pritisak je deo šire ofanzive za slabljenje njihovih vlada, podsticanje društvenih i etničkih sukoba i potvrđivanje da NATO neće biti u stanju da ih odbrani u slučaju otvorenog rata.

Istovremeno, ruska propagandna ofanziva tvrdi da se zapadne snage ponašaju agresivno u baltičkoj regiji i da prete Kalinjingradu. U stvari, Savez je izložen kritikama da ne pruža vojnu zaštitu zemljama koje strahuju od ruske subverzije ili otvorenog rata. Tri baltičke države su zatražile trajnu vojnu prisutnost kopnenih snaga NATO-a veličine bataljona.

U atmosferi eskalirajućeg konflikta, Kremlj želi da Švedska i Finska ostanu neutralne i da ih odvrati od pomaganja u bilo kakvoj NATO-voj operaciji obrane Estonije, Letonije ili Litvanije. Primjenjuju se različiti oblici pritisaka, uključujući vojne pretnje, povrede teritorijalnih voda, diplomatske ofanzive, propagandni napadi i dezinformacijske kampanje.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je zapretio direktnim vojnim odgovorom ako se pridruže NATO-u. Ali, potezi Kremlja bi mogli da izazovu suprotni efekat i u Švedskoj i u Finskoj, jer se javno i političko mnjenje okreće.

U svoju Političku platformu finska koaliciona vlada desnog centra ugradila je i opciju zahteva za članstvom u NATO-u. Administracija premijera Juhe Sipile je takođe izradila nacrt nove spoljne i sigurnosne politike računajući i finansijski trošak i implikacije finskog pristupanja NATO-u.

Razoružanje i neutralnost se više ne smatraju prihvatljivim ni u Švedskoj, koja nema iskustvo defanzivnog rata u modernom dobu. Podrška pristupanju NATO-u raste i sada obuhvata više od trećine stanovništva dok je protivljenje NATO-u u padu.

Nezavisno od stava prema pristupanju NATO-u, sve veće stranke podupiru povećanje troškova za obranu. Proteklih dvadeset godina Stokholm je dramatično smanjio svoje odbrambene kapacitete. Konačno je odlučio da poveća troškove za vojsku, budući da se njegov program obnove naoružanja neće dogoditi preko noći, zemlja ostaje ranjiva na dalje ruske provokacije.

To uključuje moguće osvajanje švedskog ostrva Gotlanda u središtu Baltika kako bi se NATO-u uskratila vredna platforma za protivvazdušnu odbranu i prekinule linije distribucije.

Iako mnogi u Švedskoj veruju da bi NATO branio njihovu teritoriju, niko ne može biti potpuno siguran da li bi Savez rizikovao rat sa Rusijom zbog nečlanice. Čak ni status zemlje domaćina NATO-a, koji su Švedska i Finska dobile na samitu u Velsu u septembru 2014. godine, koji dopušta raspored snaga za brzo delovanje NATO-a na njihovoj teritoriji, ne garantuje njihovu odbranu ako ih napadne treća strana.

Kad je reč o Finskoj, postoji ruska neposredna zabrinutost da bi Finci priskočili u pomoć susednoj Estoniji. Recimo, mogli bi da ponude NATO-u svoje kopnene, vazdušne i pomorske baze za odbranu članice Saveza i snabdevanje Talina oružjem i drugom opremom.

Finska je, za razliku od Švedske, očuvala respektabilan odbrambeni sektor sa znatnom vojskom koja se temelji na obaveznom roku. Helsinki je takođe direktno iskusio rusku agresiju sledeći dva pokušaja Moskve da okupira zemlju tokom i posle Drugog svetskog rata.

Finska i Švedska šire svoju vojnu saradnju i jačaju sigurnosne veze sa Norveškom i Danskom, članicama NATO-a. Pet nordijskih glavnih gradova potpisalo je zajednički odbrambeni sporazum sa ciljem jačanja saradnje odbrambenog sektora, obaveštajne razmene i zajedničkih vojnih vežbi.

Moskva je inicijativu napala kao „pristup koji jača konfrontaciju“ na nivou regionalne sigurnosti. Novi ruski manevri na Baltiku potvrđuju da opasnost od vojnog sukoba nastavlja da raste.

(Jutarnji.hr)

Share this post: