Bavarci traže da se uvedu vize Balkancima

nemacka gradjani stanovnistvo03

Balkanci vrše ekstremno velike zloupotrebe prava na azil i zato je potreban vizni režim, između ostalog i sa Srbijom.

To je stav premijera Vlade Bavarije i lidera Hrišćansko-socijalne unije Horsta Zehofera, koji je izneo za list Minhner merkur.

„Nama je potrebna vizna obaveza za Srbe, Crnogorce, Makednce, Bosance i Albance“, rekao je Zehofer i dodao da bi Evropska komisija, koja se tako intenzivno brine o planovima za uvođenje putarina, mogla nađe da se u istoj meri pobrine i za zaštitu evropskih granica.

Zehofer je, na pitanje da li bi ministri unutrašnjih poslova, u pitanju izbeglica, trebalo oštrije da deluju, rekao da bi se povratak odbijenih azilanata morao jače nego do sada da sprovodi i da bi u Nemačkoj, najkasnije do septembra, više balkanskih zemalja trebalo da bude proglašeno zemljama sigurnog porekla, kako bi se onda brže mogli vraćati odbijeni podnosioci zahteva za azil.

Zehofer je, pri tom, naglasio, da se on uvek zalaže za solidarnost i humanost.

„Mi moramo, međutim, ovde praviti razliku između ljudi kojima je stvarno potrebna zaštita, kao na primer onih iz Sirije i onih, koji kod nas nemaju nikakvu perpektivu ostanka, pošto su došli iz zemaljla u kojima nema osnova za bežanje, kao na primer, iz balkanskih država“, rekao je Zehofer.

Komentarišući raspoloženje Bavaraca prema azilantima i izbeglicama, Zehofer je rekao da je već mesecima postojao jedan neverovatan talas spremnosti da se pomogne, ali da se situacija promenila i to, upravo, zbog balkanskih zemalja.

„Stalno rastući broj podnosilaca zahteva za azil, od kojih su mnogi bez šanse da ostanu, dovela je do preopterećenja u mnogim mestima.U gradovima kao što su Pasau i Rozenhajm dolaze ljudi bez prestanka, pa i maloletna deca bez pratnje.

Bavarska je zbog svog geografskog položaja izuzetno na udaru.Primećuje se-raspoloženje (građana) se promenilo, upravo zbog ekstremno visokog broja zloupotrebe azila iz balkanskih država, rekao je Zehofer.

On je kritikovao stav o azilantima šefa države Joahima Gauka koji je u jednom predsedničkom govoru pozvao Nemce na više otovrenosti prema izbeglima i podsetio da je Nemačka posle rata primila mnoge proterane.

„Znam iz mnogih razgovora sa savezima proteranih da oni takva poređenja ne slušaju rado. Uzroci su sada drugačiji-sada se radi i o ogromnim zloupotrebama. Smatram neprimerenom tu diskusiju“, rekao je šef SCU, „sestrinske partije“ svenemačke Hrišćansko-demokratske unije koju vodi kancelar Angela Merkel.

Dok je po pitanju azilanata Zehofer kritikovao Gauka, dotle je pohvalio Merkelovu da je situaciju ozbiljno shvatila i, na opasku novinara, da ona o tome nikada ne govori, rekao da to ne znači da je nije shvatila.

„Ona radi sa nama u pravom smeru“, rekao je šef CSU o Merkelovoj i azilantima.

Zehofer nije, međutim, prvi nemački političar koji je zahtevao preispitivanje bezviznog režima sa Srbijom zbog velikog broja lažnih azilanata koji opterećuju nemački budžet i još pre pet godina su se čuli takvi zahtevi, kada su, uglavnom Romi, iz Srbije i Makednije u ogromnom brju dolazili, tražeći azil.

Nemačka štampa je tada pisala da su neki podnosioci zahteva za azil iz Srbije i Makedonije, koji su odbijeni, govorili vlastima da su oni dovedeni u Nemačku kao putničke grupe, u autobusima, da bi se dokopali novca iz državnog programa za pomoć.

Početkom ove godine su, međutim, građani Kosova, u jednoj lavini azilanata koja je dolazila organizovano u Nemačku, izazvali velike političke diskusije.

Iz nemačke pokrajine Hesen, centra bankarske i finansijske moći, rečeno je da oni ne žele više primaju da azilante sa Kosova i Albanije raspoređuju ih po opštinama i zahtevano da se azilantski postupak u njihovim slučajevima tako ubrza, da se ti ljudi, što je moguće pre, vrate svojim kućama.

Ovo je u jednoj deklaraciji zahtevao ministar za socijalnu politiku Hesena Štefan Gritner.

I Gritner je, kao das Zehofer, svoj zahtev obrazložio stavom da pokrajina mora pri raspodeli diferencirati azilanate, kako se komune ne bi preopteretile.

„Raspodela azilanata po komunama ima smisla samo onda, ako podnosilac zahteva za azil ima šanse da perspektivu ostanka“, rekao je Gritner i dodao da azilanti sa Kosova i iz Albanije nemaju praktično nikakve šanse da im se prizna status azilanta.

Gritner je naglasio da visoki broj azilanata sa Kosova i iz Albanije teško opterećuje lagere za prihvat i da je Hesen, zbog svoje geografske pozicije primio ogroman broj azilanata.

On je naglasio da je od januara do aprila ove godine čak 60 000 ljudi sa Kosova i Albanije došlo u Nemačku.

Nemačka statistika pokazuje da je među deset zemalja, odakle stiže najviše zahteva za azil – pet sa Balkana.Tu se radi o Albaniji, Srbiji, Kosovu, Makedoniji i Bosni.

Kada je o Srbiji reč, ona je lane u Nemačkoj proglašena sigurnom zemljom, odnosno, zemljom sigurnog porekla, što znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, ali se pojedinačno mogu potvrditi.

Pored Srbije, takvim zemljama proglašene su i Makedonija i BiH, čime se potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenjem zahteva za azil.

(Tanjug)

Share this post: