EU pooštrila sankcije Rusiji, SAD prete novim

Evropska unija pooštrila je ekonomske sankcije protiv Rusije, u nadi da će primorati Moskvu da promeni politiku kad je reč o Ukrajini, a američki državni sekretar Džon Keri upozorio je da i SAD pripremaju nove sankcije Rusiji, koje bi mogle da budu obelodanjene već danas.

„Postignut je politički sporazum o paketu ekonomskih sankcija“, rekao je portparol diplomatske službe EU, nakon višečasovnog sastanka ambasadora 28 država članica Unije u Briselu, preneo je AFP.

Nove mere prevazilaze mere zamrzavanja sredstava i zabrane viza koje su dosad uvedene i nameću ograničenja u finansijskom, vojnom i energetskom sektoru kako bi Rusija platila veću cenu kontinuirane intervencije i podrške koju pruža proruskim aktivistima u Ukrajini, navodi francuska agencija.

Ubrzo nakon što je EU postigla dogovor o novim merama, Keri je izjavio da i SAD pripremaju nove sankcije Rusiji zbog uloge koju ima u raspirivanju krize u Ukrajini, javile su agencije.

„U procesu smo pripreme dodatnih sankcija, zajedno sa Evropom“, rekao je Keri novinarima, prenosi AFP. 

On je, međutim, dodao da ruski predsednik Vladimir Putin još uvek „ima izbora“ s obzirom na njegovu sposobnost da utiče na proruske aktiviste.



Portparol Bele kuće Džoš Ernest rekao je da bi sankcije mogle da budu obelodanjene „već danas“, preneo je Rojters.

„Ovde nije kraj. Treba da procenimo da li ti ekonomski troškovi koji se nameću Rusiji imaju željeni efekat“, rekao je Ernest.
Šefovi država i vlada Francuske, SAD, Nemačke, Britanije i Italije juče su potvrdili „nameru da usvoje nove mere protiv Rusije“.

Među novim merama je, pre svega, mogućnost ograničenja pristupa ruskih banaka evropskim tržištima kapitala, što bi moglo da ugrozi preduzeća za pružanje finansijskih usluga koja posluju u Rusiji, navode francuski mediji.

U mere koje će biti uvršćene u novi paket spada i novo zamrzavanje bankovnih računa i zabrana boravka osobama iz bliskog okruženja predsednika Putina, kao i zabrana prodaje oružja, osetljivih tehnologija u domenu energetike i proizvoda sa dvojnom upotrebom u civilne i vojne svrhe, prenosi francuski list „Mond“.

Mnoge države članice EU, među kojima Nemačka i Italija, imaju značajne ekonomske veze sa Rusijom koja, takođe, snabdeva evropski blok trećinom potrebnog gasa, zbog čega je Briselu teško da sledi Vašington u usvajanju strožih sankcija Moskvi.

Međutim, rušenje malezijskog aviona 17. jula, za koji se veruje da su ga oborili proruski aktivisti na istoku Ukrajine raketom proizvedenom u Rusiji, radikalno je promenilo situaciju zbog čega se ideja o širim i strožim ekonomskim sankcijama našla u vrhu agende EU, zaključuje AFP.

Poslednji paket sankcija SAD, uveden 17. jula, odnosio se na ruske kompanije Rosnjeft, drugu najveću gasnu kompaniju Novatek i treću najveću banku Gasprombank, kao i više drugih banaka, pojedinaca i proizvođača naoružanja Kalašnjikova.

(Tanjug)

Share this post: