Koje će zemlje nastradati zbog sankcija Rusiji?

rusija-proizvodnja-automobila

Očigledno je, na primer, da Evropi koja zavisi od ruskog gasa lančana reakcija i protivsankcije nisu potrebne i da će uvozne carine na ukrajinske proizvode pospešiti inflaciju u Rusiji. Međutim, mogu nastradati i one zemlje koje, naizgled, nemaju nikakve veze s onim što se dešava u Donjecku i Lugansku, prenosi Glas Rusije.

MMF u svom najnovijem referatu o sekundarnim efektima u svetskoj ekonomiji navodi zemlje koje može da pogodi ruska i ukrajinska geopolitika.

Geopolitička napetost u Rusiji i u Ukrajini može predstavljati značajan izvor sekundarnih efekata. Usled nedavnih potresa rast (ekonomije – red.) i u Rusiji i u Ukrajini će biti ispod nekadašnjih očekivanja, što će dovesti do širokih negativnih efekata po region ZND,“ – kaže se u referatu fonda.

Najveći efekat na ekonomiju mogu imati ozbiljni poremećaji u proizvodnji ili transportu prirodnog gasa, sirove nafte, a u manjoj meri – kukuruza i pšenice, smatraju stručnjaci MMF.

Zasad se posledice napetosti osećaju samo u Rusiji i u Ukrajini, a tržišta Evrope slabo reaguju na ove događaje, navode stručnjaci fonda. „Ipak, ekskalacija napetosti putem pojačanih sankcija može dovesti do značajnijih efekata u celoj Evropi, Centralnoj Aziji i van njihovih granica. Ovi efekti mogu imati snažan uticaj na sirovinska i finansijska tržišta,“ – kaže se u referatu.

Dakle, koje će zemlje, po mišljenju MMF u većoj meri nastradati usled sankcija prema Rusiji?

 

Potrošači obojenih metala

Potencijalni pad izvoza metala odmah će se osetiti na tržištima pošto Rusija zauzima 40 odsto svetskog tržišta paladijuma, do 14 odsto svetskog tržišta nikla, 13 odsto tržišta platine i 8 odsto aluminijuma, pišu autori referata. Oni navode da su cene paladijuma i nikla već porasle za oko 10 odsto nakon pridruživanja Krima Rusiji i sankcija koje su zatim usledile.

Potrošači nafte i gasa

Iako Rusiji pripada više od 10 odsto svetske proizvodnje sirove nafte, cena crnog zlata je prilično stabilna u poslednje vreme, čak i pored geopolitičkih potresa, ističu stručnjaci MMF. Međutim, ne može se potpuno isključiti rast cena u budućnosti.

Rusija isporučuje oko jedne trećine plavog goriva koje se koristi u EU i evetualno smanjenje isporuka gasa iz Rusije u Evropu po ocenama MMF predstavlja „značajan“ rizik.

Banke – poverioci Rusije

Probleme ruskih poverilaca najviše će osetiti austrijske banke. Takođe su prilično ranjive francuske, italijanske i švedske kreditne organizacije, dodaju u MMF. Imajući u vidu da je evropski finansijski sektor povezan s celim svetom, kontraindikacije mogu zahvatiti i sasvim daleke strane zemlje.

Trgovinski partneri

Negativne posledice, po oceni fonda, mogu se dotaći zemalja u kojima je uvoz iz Rusije veći od 5% BDP. To su baltičke zemlje, Bugarska, Finska i Slovačka, kao i Belorusija, Moldavija, Turkmenistan, Ukrajina i Uzbekistan.

Po oceni fonda, ovo će negativno uticati na zemlje u kojima uplate koje se iz Rusije šalju rođacima iznose 8% BDP ili više. To su Jermenija, Kirgistan, Moldavija i Tadžikistan.

Meke ruskih turista

Ruski turizam igra veliku ulogu u ekonomiji Bugarske, Kipra i Crne Gore, smatra se u MMF. Zbog porasta kursa rublje i nestabilne ekonomske situacije stanovnici Rusije već manje putuju u inostranstvo, što su već osetile zemlje EU, a posebno Češka.

Primaoci investicija

Kapitalna ulaganja iz Rusije premašuju 5 odsto BDP u Belorusiji, Bugarskoj, Moldaviji i Crnoj Gori. Od Rusije takođe zavise finansijski centri Kipra i Luksemburga.

Ako se pojave problemi s izgradnjom „Južnog toka“ bez investicija mogu ostati zemlje kroz koje gasovod treba da prođe To su Bugarska, Mađarska i Srbija.

Lanci isporuka

Bugarska, Slovačka i Finska veći deo dodate vrednosti ostvaruju od proizvoda koji se uvoze iz Rusije. Ovo se pre svega odnosi na metalurgiju i hemijsku industriju, kao i na tekstilnu proizvodnju, preradu drveta, mašinogradnju, proizvodnju optike, elektronike i opreme za saobraćaj.

(Glas Rusije)

Share this post: