Kome pripada Jerusalim?

Izrael

Jerusalim – foto: pixabay.com

Premda se nama čini da su stvari jasne, u međunarodnoj zajednici postoji ogromno neslaganje oko legalne pozicije grada Jerusalima, i jednako neslaganje oko toga kako taj problem rešiti i kako raščivijati pravni spor.

Stvari su dugo bile prilično jednostavne; od 1517. godine pa sve do kraja Prvog svetskog rata, Jerusalim je bio deo Osmanlijskog carstva. Međutim, počev od 1860-ih godina počeli su da pristižu Jevreji u velikom broju, iako su sve vreme tu živeli (suprotno uvreženom mišljenju), samo u manjini. Već 1887. bili su većina u Svetom gradu.

1917. Velika Britanija preuzima kontrolu nad gradom, a 1923. od Lige naroda dobija upravu nad celom tom teritorijom, poznatom kao Palestinski mandat.

Ondašnja međunarodna zajednica je, međutim, shvatala važnost Jerusalima za sve tri avramovske religije, i želela je da bude garant jednakih prava za sve, zauvek. Jevreji i Arapi nisu delili ta uverenja; posebno Arapi.

Plan UN za podelu Palestine 1948. godine. Foto: Wikipedia Commons/Zero0000

Plan UN za podelu Palestine 1948. godine. foto: Wikipedia Commons/Zero0000

Generalna skupština Ujedinjenih Nacija donela je dvotrećinskom većinom 1947. plan podele Palestine na dve države, jevrejsku i arapsku, po kojem je Jerusalim „korpus separatum“ (zasebni legalni i politički status različit od okruženja, ali bez punog suvereniteta, i pod upravom UN).

Jevreji su prihvatili plan, ali su ga Palestinski Arapi odbacili, tražeći celu zemlju za sebe i najavljujući da će se „Jevreji podaviti u moru“ (drugim rečima, da će počiniti etničko čišćenje i genocid).

Tako je počeo rat u kom su se sve okolne arapske zemlje okomile na usamljeni Izrael, i iz koga je Izrael izašao kao veliki pobednik. Usput, okupirao je i anektirao mnoge teritorije koje su trebale da budu deo palestinske države, a Arapi su ili pobegli ili proterani (drugim rečima, desilo im se ono što su planirali za Jevreje).

Izrael je potom pripojio Zapadni Jerusalim, dok je Jordan okupirao Istočni. Par godina kasnije Izrael je objavio da je Jerusalim njegov nedeljivi deo, a Jordan je anektirao svoj sektor. Izraelu niko nije priznavao suverenitet na bilo kojim delom Svetog grada, dok su Jordanu na njihovom delu to priznavali Velika Britanija i Pakistan.

Šestodnevni rat 1967. doneo je ponovljeni ishod: sve arapske zemlje Bliskog istoka bile su protiv usamljenog Izraela, koji je pobedio i usput okupirao Golansku visoravan (deo Sirije), Sinajsko poluostrvo (deo Egipta) i ostatak Palestine koji je bio deo Jordana. Uključujući i Istočni Jerusalim.

Od tada na Zapadnoj obali grade jevrejska naselja koja ceo svet vidi kao nelegalna, dok se u međuvremenu Jordan formalno odrekao svih pretenzija ka tom tlu u korist buduće palestinske države.

Zgrada Kneseta, izraelskog parlamenta, u Jerusalimu. Foto: Wikimedia Commons/Leifern

Zgrada Kneseta, izraelskog parlamenta, u Jerusalimu. foto: Wikimedia Commons/Leifern

E, sad, kakav je pravni status Jerusalima?

Zavisi koga pitate.

Pozicija Ujedinjenih nacija je takva da oni vide Istočni Jerusalim kao okupiranu palestinsku teritoriju, i ne odustaju od toga da čitav grad treba da bude prestonica i jedne i druge države.

Što se Izraela tiče, čitav Jerusalim je njihov. Nakon Šestodnevnog rata proširili su jurisdikciju na Istočni Jerusalim i obavestili UN da to nije aneksija već administrativna integracija, ali je Savet bezbednosti osudio ovaj potez. Jula 1980. Kneset je proglasio da je „Jerusalim, čitav i ujedinjen, prestonica Izraela„. Savez bezbednosti je i ovaj zakon proglasio ništavnim.

Takođe, što se Izraela tiče, u međunarodnom pravu ne postoji nikakva osnovanost tvrdnje da je status Jerusalima „korpus separatum„; po njima, predlog UN nije bio obavezujući i postao je irelevantan kada su ga Arapi odbacili i izvršili invaziju na teritoriju koja je po istom sporazumu dodeljena Jevrejima.

Inače, Izrael takođe ima zakon koji zahteva referendumsko odobrenje i glasove najmanje 60 poslanika u Knesetu, pre bilo kakvog povlačenja iz Istočnog Jerusalima ili sa Golanske visoravni.

Trenutni izraelski premijer Benjamin Netanjahu je prošle godine izjavio da je „Jerusalim oduvek bio prestonica jevrejskog naroda i nijednog drugog“, i da je „večna i nedeljiva prestonica“, kao njegov odgovor na ideju da bi Sveti grad trebalo da bude i prestonica Palestine.

Šire područje Jerusalima sa svim spornim elementima uključujući ilegalna jevrejska naselja i zidove. Foto: Wikimedia Commons/CIA/Timeshifter

Šire područje Jerusalima sa svim spornim elementima uključujući ilegalna jevrejska naselja i zidove. foto: Wikimedia Commons/CIA/Timeshifter

Palestina smatra da je Istočni Jerusalim skupa sa Hramovnom gorom njen neotuđivi deo i prestonica (koja se privremeno nalazi u Ramali, gradu na Zapadnoj obali); oni takođe tvrde da čak Zapadni Jerusalim mora da bude predmet pregovora što se stalnog statusa tiče.

Sa druge strane, nude i mogućnost da Jerusalim u celini bude otvoreni grad, iako oni objektivno nisu u poziciji da bilo šta nude.

Evropska unija i Velika Britanija smatraju da je status Jerusalima „korpus separatum„, a slično misle i Rusija i Sjedinjene Države koje zagovaraju međunarodnu upravu.

Niko od njih ne priznaje Jerusalim kao izraelsku prestonicu i svi smatraju da do odgovora na pitanje iz naslova mora da dođe pregovorima i sporazumom sa kojim će se složiti obe strane.

(Telegraf.rs)

Share this post: