MATS „TROLANDER“: Vilander ne mrzi Đokovića, on lupeta i greši kada su svi teniseri u pitanju, ne samo u vezi Novaka!

Mats Vilander

Mats Vilander

Mats Vilander dosta lupeta i greši kada su svi teniseri u pitanju, ne samo kad je reč o Novaku, samo što se u Srbiji prenose i pamte izjave koje daje na račun Đokovića.

To je ta selektivna svest sa naše strane, koja je i logična, jer ljudi baš i nemaju vremena da svaki dan ili svake nedelje slušaju prognoze poslovično „preciznog“ Matsa na temu svetskog tenisa. A u njima ima šta da se čuje. Uostalom, zato su ga i prozvali Mats Trolander.

Legendarni švedski teniser, a danas komentatorEurosporta, MatsVilander, ne mrzi Novaka Đokovića, niti misli ništa loše o najboljemteniseru sveta.

To bi trebalo da bude jasno u svakojpolemici o navodnom preteranomkriticizmu ovog stručnjaka prema planetarnom broju jedan.

Ali daVilander lupeta, greši, daje skandalozno loše procene, da voli da se ističe, pravi pametan, brka lončiće, lupa kao Maksim po diviziji, ispada smešan (… nastaviti niz po slobodnoj volji) – u tome ama baš nimalo ne oskudeva.

Samo na US Openu je omašio gotovo sve šta je mogao: „Monfis je favorit protiv Novaka“, „Conga je bliži pobedi od Đokovića“… Zbog takvih izjava nervira svakog čoveka u Srbiji koji prati tenis, a koji se pita šta to Vilander ima toliko protiv Noleta.

Odgovor nije skroz jednostavan, ali sve se na kraju svodi na jedno – Vilander dosta lupeta i greši kada su svi teniseri u pitanju, ne samo kad je reč o Novaku, samo što se u Srbiji prenose i pamte izjave koje daje na račun Đokovića.

To je ta selektivna svest sa naše strane, koja je i logična, jer ljudi baš i nemaju vremena da svaki dan ili svake nedelje slušaju prognoze poslovično „preciznog“ Matsa na temu svetskog tenisa. A u njima ima šta da se čuje.

Uostalom, zato su ga i prozvali Mats Trolander (Mats koji „troluje“), a fanovi po međunarodnim forumima mu se otvoreno podsmevaju.

Možda javnost u Srbiji ne zna da, na primer, fanovi RodžeraFederera isto bacaju drvlje i kamenje po Vilanderu, jer Matsnavodno mrzi Švajcarca.

Ta „netrpeljivost“ je počela 2006, kada je posle poraza Federera od Nadala na Australijan openuMats rekao kako Rodžer „nema kohonjes, balls…“; govorio je kako se Fedex uplaši kad god igra protiv Rafe, začinivši čorbu pričom kako ljudi o Federeru pogrešno govore kao o jednom od najboljih tenisera sveta u istoriji, jer to nije istina.

Godinama kasnije, Mats nastavlja da sipa po Rodžeru, kritikujući ga, stavljajući na tas njegove titule kao da su komadi bifteka, a onbogomdan mesar koji određuje ko dobija mekši deo mesa, a kohrskavicu.

Kada je, konkretno, reč o Đokoviću, od 20 izjava o našem šampionu u poslednje vreme, barem 14 ili 15 je u Noletovukorist. „Đoković je bolji od Nadala i Federera.

Đoković ima mentalnu prednost nad Marejom. Đoković će osvojiti sva četiri grend slema u 2016. Đoković može da postane najbolji svih vremena. Rafa i Rodžer ne mogu da se približe Srbinu. Novak je nepobediv, previše je dobar“, samo su deo tog „repertoara“.

Dobre izjave se ne pamte, loše svakako da. Loših ima manje, ali su bučnije. Paraju uši. Jesu glupe, jesu možda i smešne, jesulicemerne. Ali su i dobro smišljene.

Da se skrene pažnja, da se o tome priča, da novine pišu, da podigne rejtinge, da svi gledaju njegove emisije i slušaju šta je sledeće što će reći, da čuju zbog čega tako misli.

Uostalom, kad bi Vilander stalno govorio kako je Novak favorit, kako Novak sigurno pobeđuje, kako je Novak viđeni finalista, bilo bi to dosadno publici u zapadnoj Evropi, prema kojoj je Eurosport najviše i usmeren.

Sa druge strane, Srbi vole i teorije zavere. A one su usmerene ka tome da je Vilander plaćen da priča u korist Britanaca i Francuza, a protiv „ostatka sveta“, zbog prirode posla i zbog direktiva njegovih poslodavaca.

Većina bi na ovo odmahnula rukom i nasmejala se, ali manjina poziva na neverovatnehvalospeve Šveđanina na račun Endija Mareja, kog godinama ističe u prvi plan, govori kako je on „taktički genije“, kako je Endi „jedan od najboljih tenisera svih vremena“, umiljava mu se kao neko napušteno kuče željno pažnje i maženja.

Tako je bilo i sad na US Openu, tako je na svakom takmičenju.

Srbija ne stoji dobro na toj anglosaksonskoj podeli karata, pa je samim tim i Đoković nekad na udaru, i to uglavnom kada je sa druge strane neki Britanac ili Francuz.

Klasičan šablon. Očigledan. Nekad smešan. Uglavnomiritantan. Za nas. Ali koga je briga za Srbe i njihovu anksioznost. Važan je auditorijum u (zapadnoj) Evropi. Gledanost. Novac.

Naklonost tamošnjoj publici i sponzorima. Jedan plus jedan je dva. Dolara. Ili evra. Svejedno.

(Nedeljnik)

Share this post: