POLJSKA VLADA VRAĆA BANKE NARODU: Država već vlasnik dveju banaka, pregovaraju o kupovini poljskog ogranka Reiffeissen i Uni Credit banke!

poljska protesti bankari demonstracije

Poljska vlada nakanila je od stranih ulagača otkupiti udele u poljskim bankama kako bi osigurala nesmanjeno kreditiranje domaćih poduzeća u slučaju krize, dok neki upozoravaju na opasnost mogućeg kreditiranja gubitaških projekata.

Pre sedam dana državne banke Alior Bank i PKO BP potvrdile su da pregovaraju o kupovinii Raiffaisenovih ogranaka za bankarsko poslovanje i leasing u Poljskoj.

Poljska vlada je ove godine već od američkog GE Moneya otkupila poljski ogranak, a namerava također od UniCredita kupiti drugog po veličini zajmodavca u Poljskoj Pekao.

Država već vlasnik dveju banaka

Država je već sada vlasnik dve banke, ima većinske udele u još dve i nešto više od 30 posto udela u najvećem PKO-u.

Poljaci su osamdesetih godina odigrali vodeću ulogu u okončanju vladavine komunista u istočnoj Evropi, piše Reuters, a neki sada strahuju da će banke u delimičnom vlasništvu države pojačati kreditiranje velikih infrastrukturnih i projekata u sektoru vađenja uglja, čime bi se možda otvorila nova radna mesta ali se ne bi osigurala zarada.

„Nisam zagovornik toga da se povratak u poljske ruke pretvori u nacionalizaciju“, ističe izvršni direktor četvrte po veličini poljske banke mBank Cezary Stypulkowski. Umesto toga, on zagovara imenovanje Poljaka u upravna tela banaka u funkciji zajmova da će domaća preduzeća dobijati kredite.

„Veoma je lako upravljati bankovnim sektorom preko političkih struktura. U takvim slučajevima tendencija da se zaobilaze propisi obično završava katastrofom“, upozorava Stypulkowski.

Godine 2012. predsednik konzervativne stranke Pravo i pravda (PiS) i bivši poljski premijer Jaroslaw Kaczynski kazao je prislicama: „Treba jasno dati do znanja… da je naš cilj povratak poljskih banaka u poljske ruke“.

PiS je prošle godine ponovo došao na vlast, obećavši nove poreze bankama i supermarketima, nižu dob za odlazak u mirovinu i veći dečji dodatak.

Takođe su najavili pomoć vlasnicima nekretnina koji su se u razdoblju povoljnih valutnih kredita zadužili u stranoj valuti kako bi ih kupili.

Ta je pomoć trebala biti pružena u obliku konverzije kredita u domaću valutu po tečaju u vreme njegova uzimanja ali država još nije u celosti ispunila to obećanje, napominje Reuters.

Najspornijima bi se ipak mogli pokazati planovi za banke.

‘Previše inozemnog kapitala’

„Postoji politička volja za njihov povratak u poljske ruke“, kazao je za Reuters neimenovani visoki poljski dužnosnik. „Donesena je politička odluka da je u bankovnom sektoru previše inozemnog kapitala“, dodao je.

Ako vlada uspe provesti svoju strategiju u delo, država i ostali poljski ulagači, uključujući jednog od najbogatijih Poljaka Leszeka Czarneckog, kontrolirat će banke na koje otpada 54 posto aktive u poljskom bankovnom sektoru, uključujući hipoteke i kredite.

Time bi se istisnuli strani ulagači koji trenutno kontrolišu većinu te aktive.

Upućeni dužnosnici kazali su za Reuters da vladu u tim nastojanjima vodi, pored ostalog, želja da bankama onemogući zatvaranje kreditne pipe preduzećima radi podebljanja dividendi.

„Cilj je pobrinuti se da nitko ne zatvori pipu u slučaju krize, kao što je bio slučaj 2009. godine“, kazao je jedan od tih izvora.

Neki su menadžeri javno poduprli takav stav. „Draže nam je kreditirati ekonomiju nego isplaćivati dividende“, izjavio je nedavno za državnu novinsku agenciju PAP izvršni direktor vodeće banke PKO BP Zbigniew Jagiello. Dodao je kako se nada da je moguće napraviti i jedno i drugo.

Vladin uticaj ipak će biti poprilično malen

Poljska je vlada pak umanjila mogućnost upletanja politike u poslovne odluke. „Nakon mogućeg povratka u poljske ruke vladin uticaj na banke bit će prilično malen“, ustvrdio je glasnogovornik vlade Rafal Bochenek.

Čelnik lobističke udruge poljskih banaka ZBP Krzysztof Pietraszkiewicz izrazio je podršku većem vlasničkom udelu države u bankovnom sektoru, ali je takođe izrazio nadu da to neće rezultirati kreditiranjem gubitaških projekata ili velikodušnim restrukturiranjem kredita.

„Trebalo bi izbeći situacije u kojima bi političari pod pritiskom javnog mnjenja povlačili poteze rizične po financijski sektor“, poručio je.

(Global CIR/24sata.hr)

Share this post: