PUTIN preti: Rumunija i Poljska bi se mogle naći u dometu ruskih RAKETA zbog američkog raketnog štita

Pretnja

foto: Tanjug/AP

Ruski predsednik Vladimir Putin iz Atine je zapretio Rumuniji i Poljskoj da bi se mogle naći u dometu ruskih raketa zbog toga što su prihvatile delove američkog raketnog štita, na koji Moskva gleda kao na pretnju sopstvenoj sigurnosti.

– Koliko juče u tim delovima Rumunije ljudi nisu znali što znači biti na meti, danas ćemo biti prisiljeni sprovesti određene mere da se osiguramo. Isti će slučaj biti i s Poljskom – rekao je Putin na zajedničkoj konferenciji za novinare s grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom.

On nije precizirao koje će mere Rusija preduzeti, ali je insistirao na tome da nije Rusija ta koja je napravila prvi korak, već samo odgovara na poteze Vašingtona.

– Nećemo preduzeti mere dok ne vidimo rakete u susednim područjima – poručio je predsednik Rusije.

Inače, novi protivraketni sistem NATO-a je sredinom meseca pušten u rad u rumunskom mestu Deveselu, a američke snage su razmestilie PRO u Poljskoj na samo 250 kilometara od ruskog grada Kalinjigrada, što se smatra direktnom pretnjom Moskvi.

S jedne strane SAD tvrdi da je postavljenje protivraketnog štita usmereno na zaštitu Evrope od Irana, ali Kremlj tvrdi da je cilj slabljenje ruskog nuklearnog naoružanja.

Putin smatra da opravdanje da je štit potreban zbog Irana nema smisla, jer je postignut međunarodni dogovor kojim se ograničava iranski nuklearni program.

Rakete koje čine štit lako mogu pogoditi ruske gradove. Kako to ne predstavlja pretnju za nas – upitao je Putin.

Nekada saveznici, a gde su danas Poljska i Rumunija?

Sukobi u Ukrajini doveli su do veoma loših odnosa između Zapada i Rusije, što se odrazilo i na Rumuniju i Poljsku. Obe zemlje su zabrinute zbog aktivnosti Moskve u obližnjoj Ukrajini i na drugim delovima periferije nekadašnjeg Sovjetskog saveza.

Poljska je tako krajem januara zajedno sa Ukrajinom i Litvanijom sklopila vojni savez, te je osnovana zajednička vojska pod nazivom „LitPolUkrBrig„, koja ima za cilj da odbije rusku agresiju.

S druge strane, Rumunija i Rusija su bile u sukobu zbog Moldavije. Moldavija je 1991. godine proglasila nezavisnost od Moskve nakon čega je izbio rat oko Pridnjestrovlja. Uz pomoć ruske armije, pridnjestrovski separatisti zadržali su kontrolu nad teritorijom. Jula 1992. potpisano je primirje, a ruska 14. armija ostala je u regionu u ulozi mirovnih snaga, zajedno sa moldavskom vojskom.

Broj od oko 2.500 vojnika nije prevelik, ali ipak predstavlja problem i pretnju za ovaj region. Međutim, zli duhovi su se probudili nakon samita EU u Vilnjusu kada je odlučeno da se parafira sporazum o pridruživanju Moldavije ovoj zajednici. Tom prilikom, tadašnji rumunski predsednik Trajan Basesku je rekao da je najzad “EU prešla reku Prut” i da svojim delovanjem sada obuhvata i drugu rumunsku državu.

Moldavija je viđena kao još jedan mogući sukob između Moskve i Zapada  jer je ova država potpisala sporazum o pridruživanu uprkos protivljenju Moskve.

Koje mere će preduzeti Rusija?

S obzirom da nisu precizirane mere koje će Rusija preduzeti neki eksperti tvrde da bi Rusija mogla da odgovori razmeštanjem raketnih sistema „Iskander“ u Kalinjingradskoj oblasti i na Krimu, pa bi na taj način Poljska i Rumunija bile na nišanu ruskih raketa. Kao još jedna varijanta ruskog odgovora na američku pretnju spominje se slanje ruskih podmornica do obale SAD, a takođe I opremanje brodova i podmornica u Baltičkom i Crnom moru krstarećim raketama morskog baziranja „kalibar“ koje imaju domet do 2.600 kilometara.

To znači da bi te rakete iz bilo koje tačke Crnog mora mogle pogoditi svaki cilj na teritoriji Poljske i Rumunije.

(Blic, Sputnik, Al Džazira)

Share this post: