Ruska baza na Kipru užasava EU: Rusija se stacionira na korak od NATO baza!

Ponuda

Rusija je dobila ponudu od Kipra da izgradi avio i mornaričke baze na teritoriji ove zemlje. S obzirom da je jedna od 28 država članica EU, ovaj potez Kiprana izazvao je popriličnu zabrinutost evropskih saveznika.

Predsednik Nikos Anastastijades izjavio je da je njegova država spremna da „ugosti“ ruske vojne baze na svojoj teritoriji. Zvanični dogovor između dve države trebalo bi da bude potpisan 25. februara, navodi ruski sajt „Lenta.ru“, a prenosi američki „Biznis insajder“.

– Postoji stari dogovor između naše dve zemlje, koji ćemo obnoviti i obogatiti još nekom klauzulom. Istovremeno, Rusiji ćemo ponuditi određenu saradnju koju imamo i sa nekim drugim zemljama, poput Nemačke i Francuske – izjavio je Anastasijades i dodao da „Kipar i Rusija imaju tradicionalno dobre odnose, i da se to ni pod kakvim okolnostima neće menjati“.

Ova izjava predsednika Kipra došla je nakon što je Rusija nedavno izrazila želju da sagradi vojne baze u ovoj zemlji.

Ruski uticaj u ekonomiji Kipra je i te kako rasprostranjen

Ono što je zanimljivo je činjenica da je Kipar jedna od 28 članica EU koje su Rusiji uvele sankcije zbog sukoba u Ukrajini.

Ipak, Kipar je, poput Grčke, uneo dozu nemira u Evropsku uniju nakon što je izrazio protivljenje uvođenju dodatnih sankcija Rusiji, uz konstataciju da „veliki broj članica prećutno deli njihovo mišljenje“.

– Želimo da izbegnemo dalje pogoršanje odnosa između Rusije i Evropske unije – izjavio je predsednik Anastasijades nakon što je odbio da učestvuje u proširivanju sankcija Rusiji.

Izvori iz EU navode da su mišljenja oko Rusije duboko podeljena, i dok jedni  poteze Kipra smatraju „crvenom uzbunom“, drugi prećutno odobravaju ovakvu politiku.

Naišao na toplu dobrodošlicu Kiprana: Vladimir Putin

Pretpostavlja se da će Rusija koristiti vojnu avio bazu „Andres Papandreu“, kao i internacionalni aerodrom Pafos na jugozapadu Kipra, što je svega 50 kilometara udaljeno od britanske baze „Akrotiri“. Uz to, ruskoj mornarici biće dozvoljeno da trajno koristi luku Limasol.

Luka Limasol graniči se sa britanskom vojnom bazom, koja predstavlja značajnu stratešku tačku delovanja NATO-a, i središte elektronskog nadzora vojnih aktivnosti alijanse.

„Raša tudej“ navodi da ovaj dogovor i nije toliko iznenađujuć, s obzirom na „blisku ekonomsku saradnju dve države u proteklih 20 godina“.

Tu se pre svega misli na podatak da su „ruski državljani u protekle dve decenije prebacili više od 30 milijardi dolara u kiparske banke“, prenela je „Raša tudej“.

Obraćanje Rusiji za pomoć u poslednjem trenutku je prekinula EU, što je rezultovalo zatvaranje druge najveće banke na Kipru

Nakon krize u koju je upao bankarski sistem Kipra 2013. godine, utvrđeno je da je skoro trećina ukupnog kapitala upravo ruskog porekla. Da ne spominjemo veliki broj kompanija iz Rusije čije je sedište registrovano na Kipru.

– Rusko prisustvo na Kipru je možda i najbitniji faktor napretka naše ekonomije. To se oseća na svakom koraku, od turizma do tržišta nekretnina – izjavio je Majkl Florentidis, glavni ekonomisa u „XM“, jednoj od najuspešnijih kompanija u Limasolu, koja se bavi pružanjem finansijskih usluga.

Tenzije iz 2013.

Panika u zapadnim zemljama bila je na vrhuncu 2013. godine u toku kiparske bankarske krize, kada je ova država razmatrala da zatraži ekonomsku pomoć za izlazak iz krize upravo od Rusije.

Tenzija u EU je tih dana bila tolika da se bukvalno mogla napipati u vazduhu. Evropa je bila u strahu da će Rusija zauzvrat zatražiti pomorske baze i pristup državnim rezervama gasa.

Na kraju je Kipar ipak odlučio da se za pomoć obrati „trojci“ (MMF, Evropska centralna banka i EU), pod pritiskom Evropske unije.

Dobili su sumu od 10 milijardi evra, a zauzvrat su morali da zatvore drugu najveću banku „Laiki“, i uvedu plaćanje jednokratne takse na sve neosigurane depozite, uključujući i one stranih državljana.

(Blic)

Share this post: