Veliko otkriće na zaleđenom kontinentu: Na Antarktiku pronađeni ostaci drevne šume

Utočište

foto-ilustracija: pixabay.com

Naučnici su na Antarktiku otkrili fosilne ostatke drveća starog 260 miliona godina, što dokazuje da je zaleđena tundra nekad bila bogata šumom, mnogo pre pojave prvih dinosaurusa.

Istraživači Univerziteta Viskonsin – Milvoki (UVM) popeli su se na padine Transantarktičkih planina tokom leta, tragajući za fosilima koji bi im otkrili nešto o zelenoj prošlosti ledenog sveta.

Ljudi znaju za fosile s Antarktika još od ekspedicije Roberta Falkona Skota 1910-12., ističe profesor Erik Galbrenson sa spomenutog Univerziteta.

Međutim, veći deo Antarktika je još neistražen i još uvek je moguće biti prva osoba koja se ikad popela na određenu planinu u toj oblasti.

Džon Isbel, profesor sa UVM, proučavao je glacijalne ostatke iz perioda Perm da sazna kako se klima menjala.

On je uz pomoć stena pronađenih oko fosilizovanog drveća ispitao kako se fosili uklapaju u geološku istoriju.

Kad se Zemlja pomerila s leda na zelenilo, pre oko 251 milion godina, okončan je period Perm.

Tokom tog vremena, oko 90 odsto živih vrsta na Zemlji je nestalo, uključujući šume.

„Ova šuma je kratak pogled na život pre izumiranja, koji nam može pomoći da shvatimo šta je dovelo do toga“, kaže Galbrenson.

Naučnici veruju da je drveće antarktičkih šuma bilo veoma čvrsto i snažno i sada pokušavaju da otkriju zbog čega je izumrlo.

Preovladava mišljenje da je ogromno povećanje emisije gasova, poput ugljen-dioksida i metana, dovelo do izumiranja. Verovatno su vulkanski gasovi iz erupcija u Sibiru oslobodili ogromne količine štetnih gasova u atmosferu.

Na kraju perioda Perm, Antarktik je bio vlažniji i topliji nego danas. Bio je deo superkontinenta Gondvana koji se širio preko južne hemisfere.

Pretpostavlja se da je u tim šumama bilo paprati, mahovine i drugih izumrlih biljnih vrsta, koje su se širile čitavom Gondvanom.

(Kurir.rs/Science daily)

Share this post: