Vladimir Putin: Spremni smo da u zaštiti svojih nacionalnih interesa idemo do kraja!

Predsednik Rusije

Ruski lider Vladimir Putin rekao je – u filmu „Predsednik” koji je danas emitovala državna televizija Rossiя-1 – da će njegova zemlja ići do kraja u zaštiti svojih interesa.

U tom kontekstu je naglasio: da je „u situaciji sa povratkom Krima sve bilo urađeno pravilno” i da tim povodom ni za čim ne žali.

Otkrio je da je svojim saradnicima u vreme te geopolitičke promene govorio: „Za nas su ljudi (na Krimu) životno vžno pitanje… Mi ćemo u zaštiti naših interesa ići do kraja. To je vanredno važna stvar. Rusija nije mogla ostaviti na cedilu svoje ljude koji su hteli da joj se vrate, a nisu hteli da budu pod vlašću ekstremnih nacionalista i banderovaca. To za nas nije bilo važno da bismo nešto otkinuli i zgrabili. Čak ni zato što Krim ima strateški značaj za Crno more i sve oko njega. Ne, to je za nas bio čin istorijske pravde ”.

Zapadne zemlje – naglasio je Putin – morale su nakon što je SSSR prestao da postoji da shvate da Rusija ima svoje geopolitičke interese i da se prema tim interesima odnose sa uvažavanjem.

Terorizam na Severnom Kavkazu 1999. godine doveo je Rusiju na ivicu raspada i mnogi svetski lideri bili su uvereni da će Rusija prestati da postoji u tadašnjem obliku, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin u intervjuu za danas emitovani film ”Predsednik” na TV ”Rusija 1”, posvećen 15. godišnjici početka njegovog prvog mandata na mestu šefa države.

„Odlučio sam: nema drugog izbora već da se ide do kraja. Nije bilo moguće učiniti ništa drugo osim gušenja tog terorizma, nije bio moguć dogovor”, rekao je Putin i dodao:

„Odlično se sećam i mislim da sam već govorio o tome, da sam kao direktor Federalne službe bezbednosti (FSB) čitao različite operativne dokumente, između ostalog i presretnutu prepisku međunarodnih terorista, koji su pisali „Sada je jedinstven istorijski slučaj – imamo mogućnost da otkinemo Kavkaz od Rusije – sad ili nikad”.

Prema njegovim rečima, rukovodstvu Rusije tada je bilo jasno da, ukoliko ne bude kontrole nad situacijom, neće biti više šanse za očuvanje zemlje, prenela je agencija RIA Novosti.

„U tom trenutku praktično su svi, osim nas možda, jer se običan građanin nije mnogo upuštao u detalje, a nije ni shvatao šta se dešava, već za sebe odlučili da Rusija prestaje da postoji u sadašnjem obliku. Pitanje je bilo samo kada će se to desiti i kakve će biti posledice, budući da je to velika nuklearna država”, kazao je Putin.

Putin je prvi put na mesto šefa države stupio 2000. godine kao vršilac dužnosti, po ostavci Borisa Jeljcina, da bi u martu te godine bio izabran za predsednika.

U obraćanju emitovanom 31. decembra uoči Nove godine, Jeljcin je saopštio da podnosi ostavku „ne zbog zdravlja, već zbog sveukupnih problema”, tražeći oproštaj od građana Rusije.

Posle četiri godine na redovnim izborima Putin je reizabran, a od 2008. do 2012. bio je na čelu vlade, da bi marta 2012. godine ponovo pobedio na predsedničkim izborima i 7. maja preuzeo dužnost.

„Tog trenutka nisam mogao da odlučujem. Morao sam realno time da se bavim, ali nisam imao kompletna ovlašćenja. Bilo je jasno koliko je velika ta odgovornost. Samo sam se jedno pitao – ako ne uspem da stvar dovedem do kraja, šta činiti, kako dalje živeti”, kazao je Putin, a prenosi TASS.

Ruski predsednik je rekao da su ruske specijalne službe u jednoj prilici registrovale direktne kontakte ekstremista sa Severnog Kavkaza i predstavnika specijalnih službi SAD u Azerbejdžanu i „čak pomagali sa transportom”, kao i da je upozorio SAD na kontakte sa teroristima, ali da one nisu poslušale.

„Rekao sam tadašnjem predsedniku SAD i on mi je odgovorio – izvinite na izrazu, da će ih rasturiti, a za 10 dana moji potčinjeni, šefovi FSB dobili su od kolega iz Vašingtona pismo: „Podržavali smo i podržavaćemo odnose sa svim opozicionim snagama u Rusiji. Smatramo da imamo pravo da to radimo, i radićemo to ubuduće”, rekao je Putin.

„Ni u kom slučaju, nikada i nigde ne treba čak ni pokušavati upotrebljavati teroriste da bi rešili svoje trenutne političke ili čak geopolitičke zadatke, kada ih podržite na jednom mestu, oni će podići glavu na drugom i obavezno udariti po onom ko ih je juče podržavao”, kazao je Putin.

„Neko je tamo, posebno u specijalnim službama zapadnih zemalja, smatrao da će im, ako neko ide na destabilizaciju njihovog glavnog geopolitičkog suparnika, a takva je, kako sada shvatamo, u njihovoj svesti uvek bila Rusija, to u celini biti od koristi. Ispostavilo se kao pogrešno”, rekao je Putin.

Prema njegovim rečima, zapadne zemlje je posle raspada SSSR-a trebalo da shvate da Rusija ima svoje geopolitičke interese i da je neophodno da se oni uvažavaju.

Ističući da su Sovjeti gajili iluzije o ukidanju ideoloških razlika sa zapadnim zemljama, Putin je rekao da je „potrebno uvažavanje u međusobnim odnosima, traženje ravnoteže i uzajamno prihvatljivih rešenja”.

U dokumentarcu je šef predsedničke administracije Sergej Ivanov, koji je tada bio sekretar nacionalnog Saveta za bezbednost, rekao da je Putin odlučio da otkaže manevre strateških nuklearnih snaga planiranih za 12. septembar 2001, ne želeći da pojačava napetost u, i bez toga, komplikovanu situaciju za SAD, posle terorističkih napada 11. septembra.

„U tom trenutku vođene su aktivne borbe, a teroriste, uključujući one iz mnogih zemalja sveta, koji su tamo ratovali, Amerikanci su nazivali „borcima za slobodu”, i u krajnjem slučaju „pobunjenicima”, podsetio je Ivanov.

Putin je u filmu „Predsednik” ispričao i pod kakvim je pritiskom bio 1999. godine kao premijer i saglasio se sa autorom intervjua da je te godine zemljom faktički upravljala grupa oligarha.

„Neki od njih, kada sam bio predsednik vlade i kada je (tadašnji predsednik Rusije Boris) Jeljcin saopštio da ću se kandidovati za predsednika, došli su kod mene u kabinet u Beli dom, seli preko puta i rekli: dakle, vi shvatate da ovde nikada nećete biti predsednik. Rekao sam im: pa, videćemo”, kazao je Putin, ne navodeći konkretno kako je uspeo da zauzda oligarhe.

„Na različite načine, različitim sredstvima”, kazao je kratko.

Putin je rekao i da nije izgubio veze sa realnošću i da sasvim može da zamisli život bez dužnosti predsednika.

Prema njegovim rečima, za šefa države izuzetno je važno da zadrži vezu sa običnim ljudima.

„Za čoveka koji se bavi tim poslom, koji ja radim danas i tokom prethodnih godina, ipak je ta veza i osećaj pripadnosti običnim ljudima ono što je izuzetno važno i veoma pomaže u radu”, kazao je Putin.

Vladimir Putin je radoholik, veoma pažljivo sluša sagovornike, predan je prijateljima, nikada ni na koga ne viče, a pri rešavanju međunarodnih problema uvek predlaže partnerima orijentaciju na dužu perspektivu, izjavili su bliski saradnici ruskog predsednika u danas emitovanom filmu „Predsednik”.

„Nisam sreo čoveka sa takvim radnim sposobnostima. Veoma kasno leže na spavanje (…) a ujutro već zove telefonom, kad uopšte spava?”, rekao je šef predsedničke administracije Sergej Ivanov, a prenosi RIA Novosti.

Nekadašnji ministar privrednog razvoja i trgovine, a sada čelnik „Zberbanke” German Gref rekao je da se Putin tokom višegodišnjeg rada nije lišio sposobnosti da sluša sagovornike, zbog čega neretko sednice traju satima.

„Njegova karakteristika, koju nije do danas izgubio, je sposobnost da sluša. Sluša sve, svima daje mogućnost da kažu. Nekada čak više, nego što treba. Ponekad se sastanci s njim oduže satima, zbog čega se vrlo često plan rada menja”, rekao je on.

Gref je, takođe, kazao da je Putin odan prijateljstvu, kao i da teško preživljava ličnu izdaju i prekida komunikaciju sa onima koji loše postupaju.

„Za njega je pitanje zemlje, verovatno, najveća vrednost, zatim, sigurno, pitanje porodice, i pitanje ličnih odnosa, prijateljstva”, rekao je Gref, dodajući da zna da je Putin prestao da se sreće sa ljudima sa kojima je bio u vrlo dobrim odnosima, kada su uradili nešto što se protivi njegovim stavovima o svetu ili pristojnosti.

Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov ukazao je u filmu Saide Medvedeve na sposobnost Putina da se koncentriše na različite teme i brzo prelazi sa jedne na drugu.

Čelnik holdinga „Interros” Vladimir Potanjin rekao je da Putin skriva svoj unutrašnji temperament i da ni na koga ne viče.

Šef diplomatije Sergej Lavrov rekao je da Putin pri zajedničkom rešavanju međunarodnih problema uvek predlaže zapadnim partnerima da se orijentišu na dugoročnu perspektivu, a ne na dve ili tri godine, do redovnih izbora „kada biračima treba prineti nekakvu impresivnu pobedu”.

To „gledanje iza horizonta”, rekao je Lavrov, Putina „veoma snažno razlikuje od zapadnih kolega”.

(Tanjug, Fakti)

Share this post: