Zaoštravanje: „Udarna pesnica“ NATO stiže na granice Rusije!

Udarna pesnica

NATO je odlučio na sastanku u Briselu da formira novu jedinicu za brzo reagovanje i postavi šest komandnih centara duž istočne granice Alijanse.

Ova jedinica jačine brigade, popularno nazvana „udarna pesnica“ NATO, sastojaće se od četiri do pet hiljada ljudi i biće u stanju da u roku od dva do četiri dana reaguje na svaku pretnju Savezu, poručili su ministri u saopštenju.

Osim toga, na sastanku je odlučeno da se u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj, i tri baltičke zemlje postave štabovi i komandni centri za prihvat ove jedinice, koja je od danas zvanično dobila ime Zajedničke snage vrlo visoke borbene gotovosti sa engleskim akronimom VJTF.

Formiranje VJTF i prihvatnih baza na istočnim granicama NATO bilo je dogovoreno na septembarskom samitu NATO u Velsu, ali zemlje članice dosad nisu mogle da se saglase o detaljima plana i o pojedinačnim doprinosima zajedničkom projektu.

Prema planu koji je danas usvojen, VJTF će postati operativne sredinom sledeće godine, nakon što članice pošalju kontigente na zajedničku obuku.

Iako se u saopštenju to nigde posebno ne navodi, plan je usvojen kao odgovor na pojačane vojne aktivnosti Rusije na istočnim granicama NATO, kao i na bojazan baltičkih zemalja da bi mogle postati meta ruske agresije.

„Moramo da donesemo važne odluke o jačanju naše kolektivne odbrane“, izjavio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pre sastanak ministara odbrane zemalja Alijanse u Briselu.

Na samitu NATO-a u Velsu u septembru šefovi država i vlada odlučili su da pojačaju svoju odbranu posle aneksije poluostrva Krim Rusiji i sukoba u istočnoj Ukrajini.

Stoltenberg: Formirana udarna pesnica NATO

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas nakon sastanka sa ministrima odbrane zemalja članica da je doneta odluka da se formira nova jedinica za brzo reagovanje popularno nazvana „udarna pesnica“ i da se postave šest komandnih centara duž istočne granice Alijanse.

““Danas smo se dogovorili o snazi i sastavu ‘udarne pesnice’”, rekao je Stoltenberg novinarima i objasnio da je reč o jedinici veličine brigade (4-5.000 ljudi) koja će u roku od 48 sati moći da reaguje na bilo koju pretnju članicama NATO.“

„To će obezbediti da ‘udarna pesnica’ bude dugoročno održiva“, rekao je Stoltenberg i dodao da će osnovu jedinice činiti kontigenti iz Francuske, Italije, Nemačke, Britanije i Poljske, dok će istočnoevropske saveznice pružiti logističku pomoć.

Iako generalni sekretar to nije ekplicitno rekao, kao odgovor na pojačane vojne aktivnosti Rusije na istočnim granicama NATO, kao i na bojazan baltičkih zemalja da bi mogle postati meta ruske agresije.

„Ne možemo da biramo, moramo da se suprotstavimo svakoj pretnji, bez obzira odakle ona dolazila“, kazao je on.

Stoltenberg je na konferenciji za medije istakao da NATO nema nameru da šalje oružanu pomoć Ukrajini, ali je dozvolio mogućnost da to individualno učine zemlje članice.

„Mi politički podržavamo teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, a na tehničkom nivou kroz pomoć u reformi oružanih snaga i medicinskom materijalu“, rekao je on.

„O slanju oružane pomoći danas nismo razgovarali, to je stvar o kojoj zasebno odlučiju članice“, kazao je Stoltenberg.

Upitan da prokomentariše iznenadnu sutrašnju posetu nemačke kancelarke Angele Merkel i holandskog predsednika Fransoa Olanda Rusiji koja je najavljena ranije danas, generalni sekretar je podvukao da NATO podržava sve napore za mirno rešenje ukrajinske krize i još jednom pozvao Rusiju da se konstruktivno angažuje u tom cilju.

Nemačka daje 2.700 vojnika za NATO trupe

Nemačka će u „test fazi“ staviti oko 2.700 svojih vojnika na raspolaganje NATO u planovima Alijanse da, povodom ukrajinske krize, ojača snage za brzo dejstvo.

Snage za brzo delovanje trebalo bi da budu povećane na 30.000 ljudi, među kojima će 5.000 biti sposobno da se za nekoliko dana prebaci u krizne regione, saznaju danas nemački mediji, navodeći da brojka o broju nemačkih vojnika nije potvrđena.

Nemački ministar odbrane Ursula fon der Lajen je ukazala na planove Alijanse o formiranje snaga za brzo reagovanje i postavljanju šest komandnih štabova na istoku Evrope – u Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj i, kako javljaju mediji u izveštajima sa sastanka ministara odbrane NATO zemalja u Briselu, navela da će se Nemačka tu adekvatno angažovati.

Trupe za brzo delovanje NATO trebalo bi da pred Rusijom, povodom ukrajinske krize, pokažu da Alijansa svoje istočne partnere „ne ostavlja na cedilu“, ocenjuju mediji i prenose da je fon der Lajen te planove Alijanse protumačila znakom jedinstva i odlučnosti saveza i ukazala da će time postati „fleksibilniji, brži i snažniji za reagovanje“.

Nemačka štampa ocenjuje da nasilje u Ukrajini raste i da „Rusija i dalje povređuje međunarodno pravo tako što separatiste podržava naoružanjem, obukom i trupama“.

(Tanjug)

Share this post: