Zbog brojnih povreda i materijalne štete gradovi će zabraniti – sankanje!

Zabrana

Omiljena zimska razbibriga nebrojenih generacija uskoro bi mogla postati zabranjenom u mnogim američkim i kanadskim gradovima, piše National Post.

Naime, gradovi poput Dubukuea, Des Moines i Linkolna razmišljaju o zabrani sankanja na svim gradskim površinama ili na određenim, posebno opasnim strminama.
Kanadski Hamilton takvu je zabranu uveo pre 15 godina, a u Torontu je zabranjeno sankanje na bregu u sklopu sportsko – rekreativnog Centennial parka.
„Kad su u pitanju povrede, sankanje je vrlo riskantna aktivnost“, kaže dr Čarls Tator, član uprave PC  fondacije za sprečavanje povređivanja. Dr Tator je ujedno i neurohirurg te često ističe jedan od prvih slučajeva u svojoj karijeri – mladu ženu koja se povredila na sankanju sa svojom decom i završila u invalidskim kolicima.

Uprkos tome, Tator ne podržava zabranu sankanja koja je sve češća u američkim gradovima.

„Ne sviđa mi se ta ideja , jer ćemo se svi pretvoriti u debele ljenjivce koji ne vežbaju, a to nas ne vodi nikuda.“
S njima se slažu iu većini velikih gradova, pogotovo u Kanadi, gde gradske vlasti čak nude štampane vodiče za sankanje te savetuju kako sankati sigurno.

No, nesreće na sankanju i te kako znaju koštati gradske oce u Kanadi i Sjedinjenim Državama. Pre dve godine Hamilton je morao isplatiti 900.000 dolara odštete muškarcu koji je povredio kičmu dok se sankao iako je taj grad odavno zabranio sankanje. Iste je godine u kanadskom Edmontonu jedna žena dobila identičan iznos odštete zbog povrede koju je zadobila nakon što je sankama udarila u improvizovano rampu za skijaške skokove. U susednim Sjedinjenim Državama takve su odštete još veće. Porodica 5 – godišnje devojčice iz Omahe koja je ostala paralizovana na sankanju, dobila je 2 miliona dolara, a muškarac koji je povredio kičmenu moždinu u Siouk Citiju zadovoljio se sa 2,75 miliona dolara odštete.

Dr Tator u svojoj knjizi o sportskim povredama navodi kako je sankanje četvrti najriskantniji sport kad su u pitanju ozbiljne povrede, odmah iza ronjenja, vožnji motornih sanki za sneg i skakanja padobranom. Tvrdi kako gradovi mogu sankanje učiniti sigurnijim čišćenjem staza za sankanje od svih prepreka, poput drveća, a zagovara i obavezu nošenja kaciga za svu decu prilikom sankanja.

U Kanadi je zbog povreda zadobijenih na sankanju u periodu od 2003. do 2007. poginulo sedam osoba, a u SAD – u je 20.000 dece povređeno sankajući se od 1997. do 2007.

Većina ljudi smatra kako gradske vlasti moraju ograničiti opasne aktivnosti kako bi zaštitili građane, tvrdi advokat Kenet Bond. Pre su se ljudi držali filozofije prema kojoj je svako odgovoran za svoje postupke, ali sad očekuju od vlasti da spreči opasnosti gde god je to moguće. „Bila je to odlična ideja na Divljem zapadu, ali više ne živimo na granici“, kaže Bond.

Takav pristup, nama prilično neshvatljiv, mnogi i u Severnoj Americi smatraju pogrešnim. Među njima je i 40 – godišnja Nataša Kos iz Mičigena koja često sanka sa svojom 5 – godišnjom kćerkom.“ Sigurno bih lično preuzela odgovornost“, kaže ova majka.

„Morate imati takav stav da znate sami odlučiti šta je najbolje za sopstvenu bezbednost“, kaže ona.

(Kurir)

Share this post: