AMERIČKE DIPLOMATE: Srbija je sada pro-zapadna država, šta hoće Rusi u Srbiji!?

Novi ambasador SAD

Beograd i Moskva još traže rešenje statusa rusko-srpskog centra, dok američke diplomate poručuju da Rusija pokušava da spreči integraciju Srbije s evroatlantskim institucijama.

Na sporazumu o položaju ruskih humanitaraca iz Centra u Nišu još se radi, kažu u Ministarstvu spoljnih poslova.

Iako je još pre tri godine bio među dokumentima koje je u Beogradu sa svojim domaćinima trebalo da potpiše ruski predsednik Vladimir Putin, ovaj dokument ni do danas nije dovršen.

Kako ističe sagovornik Politike koji je upućen u pregovore Beograda i Moskve u vezi s ovim pitanjem, pojedini detalji sporazuma još treba da se usaglase.

– Traže se najbolja rešenja. Nije situacija uzmi ili ostavi, usaglašavanja i konsultacije i dalje su u toku, kako bi dokument bio po modelu koji već imamo kada je reč o sporazumima s nekim drugim državama i organizacijama – objašnjava neimenovani sagovornik i potvrđuje da je ključno pitanje status osoblja Centra, a i da se radi na tome da to bude neka vrsta zaštite koju imaju administrativni i tehnički radnici u stranim ambasadama u Srbiji.

Parametri su, kako kaže, ono što već imamo sa zapadnim saveznicima.

– Nema tu ništa spektakularno novo što Srbija već nije dala drugima – ističe, uz opasku da se, ipak, oružane snage, odnosno vojska (kada su u pitanju sporazumi sa SAD i NATO), tretiraju drugačije od spasilaca.

Ovi pregovori vode se daleko od očiju javnosti, a sam dokument koji je 2014. godine bio pripremljen za potpisivanje još nosi oznaku stroge tajnosti, pa ni anonimni sagovornici srpskih medija, koji su bliski pregovaračkom procesu ne otkrivaju više detalja.

Ruski pregovarači ističu da dokument nije potpisan i da zato nije za javno objavljivanje – pre svega zbog korektnog odnosa prema srpskim partnerima.

A Amerikanci…

Američka strana, međutim, nema dilemu da su ruski spasioci samo paravan za špijunsku aktivnost Moskve. Pritisak Zapada, kako se spekulisalo pre tri godine, bio je toliko jak da je Beograd privremeno odustao od potpisivanja sporazuma.

Na pitanje s kojim argumentima Vašington insistira da Beograd ne potpisuje sporazum s Moskvom, u američkoj ambasadi odgovaraju kako „veruju da sve zemlje ovog regiona treba da budu oprezne i pokušaju da razumeju šta Rusija pokušava da uradi“.

Na opasku da srpski zvaničnici, poput šefa diplomatije Ivice Dačića, koji zagovaraju davanje posebnog statusa ruskim humanitarcima, navode da je reč o statusu koji već imaju državljani SAD po SOFA sporazumu, u američkoj ambasadi kažu da „Rusija aktivno pokušava da spreči zemlje da sprovode svoje nacionalne strategije, posebno u odnosu na integraciju s evropskim ili evroatlantskim institucijama“ i da je „u nekim nedavnim slučajevima, uključujući i one na Balkanu, ovo poprimilo oblik subverzivne akcije usmerene ka podrivanju demokratski izabranih vlada“.

U ambasadi nisu konkretno odgovorili na pitanje koji bi problem Beograd mogao da ima ukoliko udovolji zahtevu Moskve za diplomatskim statusom njihovih humanitaraca.

U odgovoru iz diplomatske misije SAD stoji da „u tom smislu, nije jasno zašto Rusija želi imunitet za svoj takozvani humanitarni centar u Nišu“.

Slično pitanje nedavno je postavio i zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Hojt Brajan Ji.

On je nekoliko dana pred dolazak u Beograd, 23. maja, „savetovao“ Beograd da Moskvi „postavlja teška pitanja: zašto im je potrebna ta ustanova, zašto traže specijalan status za nju i šta će da rade tamo što se već ne radi u Beogradu u postojećim sličnim ustanovama“, izražavajući sumnju da „tu nisu čiste namere“.

O pritiscima na Beograd govorio je i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, koji je prilikom boravka u Srbiji krajem prošle godine otkrio da EU traži zatvaranje centra u Nišu.

Tadašnji premijer Aleksandar Vučić objasnio je da od njega to niko nije tražio i da je moguće da je Lavrov to čuo na nekom drugom mestu.

Tada je i naglasio da o tome odlučuje samo Vlada Srbije, a ne Brisel, Moskva ili Vašington. Da je odluka na Vladi Srbije, više puta je ponovio i bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

U razgovoru za Sputnjik, na pitanje kada će Srpsko-ruski centar u Nišu dobiti diplomatski status, on je odgovorio da to ne zavisi od predsednika Republike, već isključivo od vlade.

– Ja sam otvoreno govorio da predstavnici u Centru u Nišu, ruski državljani, treba da imaju isti status kao što ga imaju predstavnici NATO-a koji borave u Srbiji po različitim osnovama – rekao je Nikolić i najavio da neće imati nadležnosti kada je u pitanju ovaj centar ni kao predsednik novoformiranog Nacionalnog saveta za saradnju sa Ruskom federacijom i Kinom.

O privilegijama koje zapadne zemlje imaju po osnovu različitih sporazuma sa Srbijom, a ipak traže da se one uskrate Rusiji, nedavno je govorio i Ivica Dačić.

– Zapadne zemlje imaju primedbe, iako su oni to isto, a i više od toga, dobili sporazumima sa Srbijom. U predlogu sporazuma s Rusijom stoji da članovi stalnog ruskog osoblja centra uživaju privilegije i imunitete koji se u Srbiji dodeljuju administrativno-tehničkom osoblju ambasade Rusije u skladu s Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima, objasnio je šef srpske diplomatije.

Identična formulacija stoji inače u SOFA sporazumu između vlada Srbije i SAD, koji su 2006. godine u Vašingtonu potpisali predsednik Boris Tadić, u ime Vlade Srbije, i Kondoliza Rajs, tadašnja državna sekretarka SAD.

U Sporazumu o zaštiti statusa i pristupu korišćenju vojne infrastrukture u Republici Srbiji stoji da će „status osoblja Sjedinjenih Država biti ekvivalentan statusu administrativnog i tehničkog osoblja ambasade Sjedinjenih Država u skladu s Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima od 18. aprila 1961. godine“, kao i da je, uz sve privilegije u pogledu kretanja, oslobađena od poreza i drugog, pa čik i da je „Srbija saglasna s mogućnošću potrebe da oružane snage Sjedinjenih Država koriste radio-frekvencijski spektar u Srbiji“.

Sporazum kojim Srbija daje privilegije vojnicima NATO-a potpisan je i 2005. godine. Dokument su potpisali tadašnji generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer i ministar inostranih poslova SCG Vuk Drašković.

Poslednji ugovor sa NATO-om Beograd je potpisao prošle godine. Reč je o Sporazumu o saradnji u oblasti logističke podrške, u kojem se precizira da će pripadnici Agencije NATO-a za podršku i nabavku (koji bi po ovom dokumentu boravili u Srbiji), uživati isti imunitet i privilegije koje od 2006. godine ima osoblje beogradske Vojne kancelarije za vezu s NATO-om.

Njime se predviđa i da pripadnici ovih tela NATO-a i njihova vozila imaju „pravo neophodnog slobodnog prolaza i pristupa kroz čitavu Srbiju“.

Istovremeno, ministar odbrane Srbije Zoran Đorđević ponovo se oglasio po pitanju pribavljanja ruskih migova.

(Politika)

Share this post: