Američki funkcioner, Ron Džonson, javno objasnio Vučiću šta je to interes Srbije!

Američki funkcioner Ron Džonson prvi je političar sa Zapada koji je javno, na konferenciji za novinare, upozorio Srbiju da nije u njenom interesu da Ruskom centru u Nišu da imunitet.

Nakon nedavnih negativnih poruka iz EU o vojnoj saradnji sa Rusima, jasno je da Zapad vrši sve jači pritisak na Beograd da napravi otklon od Moskve.

Senator Džonson, koji je i predsednik senatskog Pododbora za evropsku i regionalnu bezbednosnu saradnju, u vili „Mir“ u Beogradu izjavio je da se nada da će se predsednik Aleksandar Vučić i Srbija odupreti bilo kakvom pokušaju da se humanitarnom centru u Nišu ponudi imunitet.

– Time bi se poslao veoma loš signal i to ne bi bilo u interesu Srbije u kontekstu privlačenja zapadnog kapitala koji bi pomogao njenoj ekonomiji.

Da bi kapital tekao iz SAD i Evrope, iz zapadnih demokratija, neophodna je vladavina prava i što je moguće manje korupcije.

Potreban je, takođe, i signal da zemlja zaista naginje ka zapadnim demokratijama i kapitalizmu otvorenog tržišta, a suprotno od tipa agresije kakav Vladimir Putin, nažalost trenutno demonstrira sa Rusijom – naveo je Džonson.

Javnosti u Srbiji odavno je jasno da Brisel i Vašington ne gledaju blagonaklono na inicijativu da se Rusima u Nišu da diplomatski imunitet, na čemu insistira zvanična Moskva.

Te poruke do medija u Srbiji do sada su uglavnom stizale nezvaničnim kanalima, budući da se radi o osetljivom diplomatskom pitanju. Džonson je takvu praksu prekršio i javno poručio da to, kako je rekao, neće biti dobro za Srbiju.

– Srbija odluke donosi u skladu sa svojim interesima i nije bila izložena nikakvoj vrsti agresije – bio je odgovor Vučića na Džonsonovo upozorenje.

Zvanični Beograd se već dugo nalazi pod dvostrukim pritiskom – sa jedne strane SAD i EU, ka kojoj ide, a sa druge strane Rusije, koja u međunarodnim organizacijama podržava Srbiju po pitanju Kosova.

Prema našim saznanjima, malo je verovatno da će Srbija Rusima u Nišu dati diplomatski imunitet, ali je veliki problem reći „ne“ Vladimiru Putinu.

SAD zaoštrava sa Rusima preko Srbije

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, navodi da odnosi SAD i Rusije beleže apsolutno negativan trend, bez obzira na najave o njihovom otopljavanju u predsedničkoj kampanji Donalda Trampa.

– Tome su dodatno doprinele dve stvari – prvo istraga koja se vodi u SAD o umešanosti Rusije u američku predsedničku kampanju, kao i uvođenje dodatnih sankcija, što je nedavno usvojeno i u Kongresu.

Činjenica da je proširenje sankcija prema Moskvi prošlo u Kongresu, dovoljno govori o raspoloženju senatora i kongresmena prema Rusiji – ističe Joksimovićeva.

Ona navodi da upozorenje Džonsona o davanju imuniteta Ruskom centru nije zvanični stav Stejt departmenta, ali da Kongres itekako može da utiče na spoljnopolitička kretanja SAD.

– Nije važno da li će Ruski centar postati špijunska baza ili ne. Ta tema je percepirana kao značajna našim partnerima u Americi i EU, a na Srbiji je da proceni šta je u njenom interesu – dodaje Joksimovićeva.

Da pitanje Ruskog centra postaje ozbiljno smatra i Dušan Janjić, direktor predsednik Foruma za etničke odnose.

On navodi da Amerika, nakon privremenog odsustva, preuzima inicijativu na Balkanu (Makedonija, Kosovo, Crna Gora) i da tako reaguje na pokušaje Moskve da širi ruski uticaj na Balkanu.

– O zaoštravanju odnosa sa Rusima govorio je i Majkl Pens, potpredsednik SAD-a u Podgorici, a Srbiju tek čekaju pritisci iz EU, kada bude u planu otvaranje poglavlja 31 o spoljnoj politici.

Možda za Amerikance i nije problem da se šestorici Rusa u Nišu da imunitet, ali je problematično širenje saradnje Srbije i Rusije – ocenjuje Janjić, koji dodaje da, ukoliko Beograd ne izađe u susret zvaničnoj Moskvi, nekih većih posledica neće biti.

– Možda će biti posledica po političke karijere nekih ljudi koji zavise od ruske podrške. Po pitanju ekonomske saradnje takođe ne bi trebalo da bude problema, jer ona i nije velika.

Što se tiče Kosova, Rusi su jasno rekli da će podržavati stav Beograda, ali su to vezali za odnos prema Krimu – kaže on.

Do vlasti u Srbiji nedavno su takođe došle poruke o neophodnosti prekida vojne saradnje Srbije i Rusije, o čemu je otvoreno govorio i ministar spoljnih poslova Litvanije.

To će verovatno biti i uslov za poglavlje 31 koje se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU.

(Blic)

Share this post: