Bajdenov dolazak u posetu Hrvatskoj isključivo zbog Srba

bajden kolinda donald tusk jahjaga tahiri kolinda samit hrvatska

Potpredsednik SAD Džo Bajden i šef Evropskog saveta Donald Tusk žele da Srbiju i Republiku Srpsku izvuku iz ruskog zagrljaja i da smanje uticaj Turske u BiH.

To navodi zagrebački Jutarnji list i dodaje da je to jedna od tema vanrednog samita Brdo-Brioni koji se održava u Zagrebu, a na kom učestvuju lideri zemalja bivše Jugoslavije i Albanije, u prisustvu Bajdena i Tuska.

Pozivajući se na neimenovanog sagovornika, „Jutarnji „navodi da Evropa, pritisnuta problemima, više gotovo i ne razmišlja o proširenju.

Ko je ušao, ušao je, ističe se i napominje da su zemlje jugoistoka zbog toga sve nervoznije – od Srbije koja čeka otvaranje prvog poglavlja do Makedonije koja se nije pomakla s mesta.

Na Kosovu je, podseća sagovornik „Jutarnjeg“, prikupljeno brdo potpisa protiv normalizacije odnosa sa Beogradom, a BiH 20 godina posle Dejtona grčevito traži nova rešenja.

Istovremeno, Crna Gora bi do kraja godine trebalo da dobije pozivnicu za ulazak u NATO, čemu se Rusija žestoko protivi.

„U takvoj situaciji SAD od Hrvatske traži da ponovo preuzme ulogu lidera u regionu i na neki način povuče zemlje regiona prema Zapadu. Američki cilj je izvući Srbiju i Republiku Srpsku iz ruskog zagrljaja i smanjiti uticaj Turske na BiH“, rekao je neimenovani sagovornik lista.

Napominje da će to biti sve samo ne formalni samit na kakve smo u prošlosti bili navikli.

„Inicijativa da američki potpredsednik Džo Bajden poseti Zagreb došla je od hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović, ali ju je svesrdno prihvatila i Bela kuća.

Bajdenov dolazak poklopio se s osetljivim trenutkom kada se Evropa bori protiv terorizma, a sve je više i terorističkih prijetnji iz Bosne i Hercegovine pa je američkoj administraciji izuzetno važno vratiti se ‘za stol’ na jugoistoku Evrope“, navodi se.

Merilo se, stoji, da li je iz bezbednosnih razloga trenutak da Bajden dođe u Evropu, ali je procenjeno da Hrvatska ima veliko iskustvo u organizaciji skupova i da je uvek do sada to radila besprekorno.

Prema rečima visokog diplomatskog izvora, uz napomenu da su Bela kuća i sve službe koje su učestvovale u pripremama Bajdenovog puta zaključili da nema razloga za odgađanje dolaska potpredsednika SAD.

Stoga će zagrebački vanredni samit šefova država regiona biti važan iz najmanje tri razloga.

Između ostalog i zato što će lideri jugoistoka od Bajdena i predsedavajućeg Evropskog saveta Tuska čuti koje se mere preduzimaju u globalnoj borbi protiv terorizma.

Istovremeno, predsednici zemalja jugoistoka Evrope preneće važne informacije o tom gorućem svetskom pitanju drugom čoveku Amerike, a to se, kako je navedeno, posebno odnosi na „trojicu članova Predsedništva BiH, te šefove država Srbije, Kosova i Makedonije“.

Glavna tema razgovora biće jačanje institucija država regiona u borbi protiv verske radikalizacije.

To se pre svega odnosi na jačanje policijskih i obaveštajnih kapaciteta država u regiji te jačanje legitimnih verskih zajednica u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Makedoniji.

Prema rečima naših sugovornika, razgovaraće se o tzv. hrvatskom modelu međucivilizacijskog dijaloga i odnosa s verskim zajednicama, a konkretno o tome kako valja primeniti hrvatski model odnosa države i islamske zajednice.

Naime, dijalog i izuzetnu saradnju s državnim institucijama predstavnici Mešihata Islamske zajednice u Hrvatskoj navode kao primer toga kako bi država i društvo trebalo da se odnosi prema islamskoj zajednici.

„Naši sugovornici nam naglašavaju da u tom kontekstu islamska zajednica u BiH nije problematična. Uostalom, nakon napada u Parizu i i Sarajevu upravo su predstavnici tamošnje islamske zajednice najoštrije osudili te događaje.

Problem su radikalne struje u islamskoj zajednici u Srbiji, odnosno na Sandžaku i Makedoniji. Prema svim obaveštajnim podacima upravo je Sandžak jedno od važnijih središta regrutacije islamističkih boraca koji odlaze u redove IS-a u Siriju i Irak.

Osim toga, u tamošnjoj islamskoj zajednici veliki je broj radikalnih imama koji pozivaju na borbu protiv tekovina zapadne civilizacije“, navodi „Jutarnji“.

Hrvatskoj je američka administracija namenila posebnu ulogu kao najpouzdanijem savezniku u ovom delu Evrope s kojim je ostvarena i izuzetno dobra vojna saradnja.

Doprinos Hrvatske u borbi protiv terorizma je značajan, iako često nevidljiv, a to se od Hrvatske očekuje i ubuduće.

Uloga njenih službi i nadalje će biti nadzor stanja u Bosni i Hercegovini i bliska saradnja s obaveštajnim službama u toj zemlji.

Takođe, navodi se da se izbeglička kriza nikako ne smiruje i počinje ugrožavati ne samo stabilnost ujedinjene Evrope, nego i celog područja Bliskog istoka.

Iako pitanje izbeglica nije službena tema razgovora, o tome će zasigurno biti reči.

Za mir u Siriji i dogovore s Turskom i Grčkom Amerikanci su jedan od ključnih igrača, bez obzira na to što i Evropa grčevito nastoji doći do rešenja.

Da je stanje dramatično nije potrebno posebno upozoravati, naročito posje subotnjeg skupa CSU-a na kojem se od nemačke kancelarke Angele Merkel direktno tražilo da kaže koja je gornja granica broja izbeglica za prijem u Nemačkoj.

Uprkos burnoj raspravi i pritiscima, Merkelova se nije izjasnila. Nastavi li se izbeglička kriza, sigurno će slediti zatvaranje granica, od Austrije i Slovenije, preko Hrvatske do Srbije i Makedonije, ali ni to neće rešiti problem, navodi „Jutarnji“.

(Jutarnji list/Tanjug)

Share this post: