Britanski analitičar savetuje Srbiji da se dobro potrudi da uđe u EU iz koje Britanija beži glavom bez obzira!

taksi automobil engleska britanija

Britanski politički analitičar i stručnjak za Balkan Džejms Ker-Lindzi kaže da Srbiju ne treba da brinu izjave pojedinih britanskih zvaničnika, da je razočran i zabrinut hrvatskom “blokadom” Srbije, kao i da priznanje Kosova jeste uslov za ulazak u EU.

Britanska ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej krajem maja postavila je pitanje opravdanosti proširenja Evropske unije i kandidatura Srbije, Albanije i Turske.

„Da li ćemo zaustaviti kretanje EU u pogrešnom pravcu tako što ćemo vikati sa ivice terena ili ćemo preuzeti vođstvo i predstaviti plan prema kome bi Evropa krenula pravim putem?

Da li zaista mislimo da je u našem interesu da podržavano automatsko i bezuslovno dalje proširenje EU?

Zemlje koje sada pregovaraju sa EU uključuju Albaniju, Srbiju i Tursku – to su zemlje sa siromašnim stanovništvom, ozbiljnim problemima sa organizovanim kriminalom, korupcijom, ponekad i terorizmom“, navela je Tereza Mej u svom govoru.

Nekoliko dana kasnije, slično je postupio i britanski ministar pravde Majk Gouv koji je rekao da evropska porodica uskoro mogla da se proširi za još pet članica – Tursku, Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju i da te zemlje sa sobom „donose brojne probleme“, kao i da otvaraju mnoga pitanja nad kojima bi Britanci morali da se zamisle.

Britanski politički analitičar i stručnjak za Balkan Džejms Ker-Lindzi na pitanje da li bi Srbija trebalo da zbog tih izjava treba da bude zabrinuta odgovara: “Da i ne”.

On navodi da je činjenica da je proširenje Evropske unije postalo kontroverzno pitanje, ne samo u Britaniji već i širom EU.

“Dok je EU dobro funkcionisala uzeto je zdravo za gotovo da bi više zemalja moglo da se priključi. Međutim, poslednjih nekoliko godina EU prolazi kroz težak period.

Postoji mnogo skepticizma u javnosti o proširenju ovih dana. Nadam se i očekujem da će se situacija u EU popraviti, u tom slučaju će te brige biti smanjene. Međutim, čak i da se to dogodi, uslovi za ulazak u EU će verovatno biti mnogo stroži“, ističe Ker Lindzi.

Majk Gouv je takođe naveo da će biti problem ukoliko 88 miliona ljudi iz siromašnih zemalja, misleći pritom i na Srbiju, uđe u EU.

“Mislim da je važno istaknuti da je jasno da je taj komentar dat kako bi uticao na debatu o referendumu u Britaniji. Gav se snažno protivi EU i lider je ‘Napusti’ kampanje.

Zna da je imigracija ključna briga za mnoge britanske glasače i zato je to rekao. Zna da će to zabrinuti ljude”, kaže Ker-Lindzi.

Građani Velike Britanije će 11. juna izaći na referendum i odlučiti da li će njihova zemlja ostati članica EU ili će napustiti Uniju.

Džejms Ker-Lindzi ističe da Gouv svojim komentarom namerno povezuje zapadni Balkan i Tursku, iako je na zapadnom Balkanu samo 17 ili 18 miliona ljudi, što je mali broj u odnosu na ostatak EU i broj koji neće praviti razliku u odnosu na prethodna proširenja.

“Lično, mislim da ukoliko ljudi postanu svesniji brojki o kojima zaista pričamo i razumeju šta to znači, to će olakšati njihove strahove.

Ako je rekao to što je rekao, gotovo je jasno da će u dugom tranzicionom periodu, nakon što Srbija i druge zemlje regiona evenatualno postanu članovi, stvari biti tako postavljene da će se ograničiti prava ljudi za zapadnog Balkana da rade u Velikoj Britaniji i verovatno negde drugde u EU”, ocenjuje Ker-Lindzi.

Zato su, kako kaže, komentari Majka Gouva jasno usmereni ka britanskim glasačima i želi da ih uplaši.

“Ironija je da studije pokazuju da većina ljudi sa Zapadnog Balkana ne želi da dođe u Veliku Britaniju. Druge zemlje, poput Nemačke i Austrije, uvek su bile popularnije.

U međuvremenu, treba prihvatiti da postoji šire protivljenje u Evropi po pitanju pridruživanja. Postoji rast desničarske retorike, naročito po pitanju imigracije.

Međutim, nisam siguran da su negativni stavovi ka slobodi kretanja u kontekstu EU tako jaki u drugim zemljama Unije kao što su u Britaniji”, navodi britanski politički analitičar.

Nakon što je Tereza Mej u svom govoru postavila pitanje zašto da Britanija pusti Srbiju u EU, Džejms Ker-Lindzi je na svom Tviter nalogu napisao da je to “velika vest”.

“Razlog zbog kojeg je to velika vest je što deluje da je to označilo kraj britanske reputacije ‘šampiona proširenja’. U prošlosti Britanija je bila najsnažniji zastupnik proširenja EU, u tome je videla priliku da spreči bližu političku uniju kojoj se uvek protivila.

Međutim, ti dani su gotovi. Britanija je sada više sebi okrenuta, ne radi više na tome da se proširi EU. Umesto toga govori da želi da zatvori kapije. To je veoma tužno”, navodi on.

Kada je reč o tome da li će Britanija blokirati Srbiju Ker-Lindzi smatra da će dosta toga zavisiti od rezultata referenduma.

Ukoliko britanski glasači odluče da napuste EU, što se on nada da se neće dogoditi, Britanija očigledno gubi mogućnost da kaže bilo šta o tom pitanju. Ukoliko odluči da ostane smatra da neće blokirati zemlje zapadnog Balkana za stalno.

“Mislim da će insistirati da te zemlje zaista ispune ekonomske i političke uslove pre nego što im se dozvoli da uđu. Štaviše, kao što sam već rekao, takođe mislim da će biti dug period pre nego što će ljudi iz Srbije moći da rade u Britaniji”, kaže Džejms Ker-Lindzi.

Međutim, navodi da Srbija ne bi trebalo da bude zabrinuta u ovom trenutku.

“Neće blokirati ništa u ovoj fazi. Dozvoliće da se pregovori nastave. Kasnije će tražiti garancije da Srbija ne samo da je izvršila neophodne reforme za ulazak, već i da ih je i implementirala.

U ovom trenutku komentari iz Britanije zaista ne bi trebalo da budu shvaćeni kao promena politike. Neće to imati nagle efekte”, smatra britanski stručnjak za Balkan.

U Srbiji deo javnosti smatra da šta god Srbija uradila na putu ka Evropskoj uniji to nikada neće biti dovoljno i uvek će postojati neki novi uslov. Ker-Lindzi navodi da to nije tačno i da sigurno ne postoji neka “antisrpska stvar”, ali da su uslovi za članstvo postali mnogo stroži.

To, pritom, nije zbog Nemačke, Velike Britanije ili bilo koje druge velike sile. Kako kaže, “krivci” za to su – Bugarska i Rumunija.

“Nakon što su se oni pridružili postojao je osećaj da su pušteni suviše rano. Iskreno, nisu tada bili spremni. Kao rezultat toga proveli su dosta vremena u EU na specijalnim merama pokušavajući da srede svoj politički i pravni sistem.

To je podrilo poverenje u proces pridruživanja. Rezultat toga je da niko ne želi da se to dogodi opet. Zato su uslovi za pridruživanje postali stroži”, ističe on.

Na pitanje šta misli o svemu što se događa između Hrvatske i Srbije i “blokadi” Zagreba putu Srbije ka EU, Ker-Lindzi ističe da je to jedno od najrazočaravajućih stvari na zapadnom Balkanu tokom protekih godina.

U jednom trenutku, kaže, delovalo je kao da se stvari između Beograda i Zagreba poboljšavaju, ali…

“Videli smo mnogo primera, pokušaji da se spreči upotreba ćirilice u opštinama sa značajnom srpskom populacijom. Tu je i proslava operacije ‘Oluja’ koja je dodatno narušila odnose, a na sve to Hrvatska je odgovorila na izbegličku krizu zatvaranjem granice sa Srbijom što je dovelo do dodatnih problema”, navodi on.

Podsećamo, Holandija je pre nekoliko dana pokušala da posle nekoliko sedmica postigne konsenzus za otvaranje poglavlja 23 u pregovorima sa Srbijom, ali je Hrvatska opet to onemogućila – ostala je pri stavu da ne daje saglasnost.

Isto se dogodilo i sredinom marta, kada je Radna grupa za proširenje Evropske unije isto završila sastanak bez saglasnosti Hrvatske da Srbija otvori poglavlje 23.

Džejms Ker-Lindzi navodi da izbori u Hrvatskoj i formiranje “tvrdokorne desničarske nacionalističke vlade pokazuju da su odnosi na najnižoj tački od kraja rata pre 20 godina”.

“Odluka Hrvatske da pokuša da opstruira proces priključivanja Srbije protivan je vrednostima evropske saradnje i dobrog susedstva. Poput mnogih drugih, duboko sam razočaran i zabrinut načinom na koji se Hrvatska ponaša u ovom trenutku.

Nažalost, ne vidim mogućnost za povratak na dobre odnose u skorije vreme”, kaže Ker-Lindzi.

Govoreći o čitavom putu koji je Srbija prešla do EU koji traje više od jedne i po decenije Ker-Lindzi ocenjuje da se Srbija sigurno suočila sa težim stvarima nego druge zemlje.

“Nasleđe dvedesetih teško je opteretilo zemlju. To znači da su pitanja u vezi sa ratnim zločinima morala da budu sređena – što je problem sa kojim su morali da se suoče i ostale zemlje u region.

Takođe, ubistvo Đinđića je bilo veliki udarac za zemlju i korak unazad. Međutim, verujem da je Srbija, osim po pitanju Kosova, sada u jednakoj poziciji sa ostalim zemljalma regiona koje se nadaju članstvu u EU. Mislim da većina u EU želi da vidi stabilnu i prospreritetnu Srbiju u Uniji”, navodi on.

Da li je priznanje nezavisnosti Kosova uslov za ulazak u EU? Odgovor kratak i jasan – da.

“EU ne može da od toga napravi formalni uslov sve dok svaka njena članica ne prizna Kosovo. Svaki član može da blokira bilo koju novu zemlju od ulaska iz bilo kog razloga želi.

Već smo čuli mnoge nemačke parlamentarce koji insistiraju da neće dozvoliti da se Srbija pridruži bez priznanja Kosova. Zapravo, izgleda da je to postao uslov Nemačke, pre nego EU”, ističe stručnjak za Balkan.

Osim toga, kako navodi, postoji dubok otpor da nova teritorijalna neslaganja uđu u EU: “Kipar je već proizveo dovoljno problema. Niko ne želi da ponovi to iskustvo. Iz tih razloga ne vidim kako Srbija može da se priključi EU ako ne prizna Kosovo”.

Kada je reč o tome šta je ključno za razvoj Balkana britanski politički analitičar kaže da postoji mnogo stvari, ali da je jedna “apsolutno krucijalna” – jača saradnja između samih zemalja na Balkanu.

“Takođe je važno da zemlje regiona ne samo prate evropski primer međusobne interakcije, već da zaista shvate filozofiju evropskih integracija.

To bi trebalo da bude proces u kojem će zemlje shvatiti da će sve profitirati pomažući jedna drugoj i gledajući iznad sukoba iz prošlosti i razlika. Niko u EU ne želi da vidi da neko problem iz prošlosti unosi u Uniju”, zaključuje Džejms Ker-Lindzi.

(B92)

Share this post: