Crna prognoza: Klima u Srbiji biće kao na severu Afrike, temperature će ići i do uzavrelih 50 stepeni!

Prognoza

Klimatske promene naročito će uticati na poljoprivedu, a najveći udar pretrpeće žitarice poput kukuruza i pšenice, ali i pasulj, koji spada u vrlo osetljivu kulturu.

Klima u Srbiji za pola veka biće kao na severu Afrike: temperature će ići i do uzavrelih 50 stepeni, a kiše i snega biće upola manje nego danas.

Ovako se ukratko mogu opisati ogromne klimatske promene koje će se čitav vek odvijati na Balkanu, uključujući i Srbiju kao njihovo žarište.

Klimatske promene naročito će uticati na poljoprivredu, a najveći udar pretrpeće žitarice poput kukuruza i pšenice, ali i pasulj, koji spada u vrlo osetljivu kulturu.

Više temperature, s druge strane, pogodovaće nekim drugim vrstama, pa bi u Srbiji mogla da procveta proizvodnja citrusa – limuna i pomorandži, ali i banana i maslina.

– Srbiju do kraja veka čeka kontinuiran porast temperature. Od 2050. godine prognozira se da će se količina padavina prepoloviti u odnosu na današnje. Šanse za pojavu poplava i oluja biće znatno veće. Ono što se dešavalo jednom u 30 godina, dešavaće se jednom u pet godina. Verovatno je, međutim, i da će dolaziti do dugih perioda suše – kaže docent dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta.

On je na nedavno održanoj tribini u SANU otvoreno predstavio nimalo optimistički klimatski scenario. Ma koliko državne meteorološke službe poricale da se klima vrtoglavo menja, Đurđević ističe da ceo region uveliko plaća danak globalnom zagrevanju.

Mediteran

– Srbija već sada poprima odlike mediteranske klime. Dobili smo četvrti letnji mesec koji u klimi 20. veka nije ni postojao – dodaje on. Stalni porast temperature, sve duži i jači toplotni talasi, kao i periodi suše, najviše će se odraziti na poljoprivrednu proizvodnju.

– Poljoprivredna proizvodnja će trpeti značajne pritiske. Istraživanja pokazuju da u slučaju da se ne razvije ozbiljan sistem navodnjavanja prosečni godišnji gubici u drugoj polovini veka mogu biti i par desetina procenata. Šume će takođe biti ozbiljno ugrožene u slučaju ovakvog scenarija jer će budući klimatski uslovi biti značajno različiti od onih koji su potrebni da bismo održali strukturu šuma kakvu imamo – poručuje on.

Rizici bi, ipak, mogli biti smanjeni kada bi se postigao globalni dogovor o redukciji emisija gasova staklene bašte, što se može postići pre svega smanjenjem upotrebe fosilnih goriva. Međutim, klima je u mnogim zemljama i dalje na začelju državno bitnih pitanja, pod uslovom da je tamo uopšte i svrstana.

Srbija je inače na 73. mestu na listi 192 države potpisnice Konvencije o borbi protiv klimatskih promena, kaže ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković. Najbolje se kotira Slovenija, koja je na 20. mestu, a poslednja je Crna Gora na 84. mestu. Makedonija je plasirana na 64, a Hrvatska na 46. mestu.

Fosili
– Naše aktivnosti u rešavanju pitanja klimatskih promena moraju biti koordinirane sa aktivnostima na globalnom nivou, a to su konstantan rad na smanjenju potrošnje fosilnih goriva, povećanju učešća obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i pošumljavanju”, kaže ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.

(Blic)

Share this post: