DA LI JE NA POMOLU NOVO ŽARIŠTE: Cipras i Erdogan u klinču!

Aleksis Cipras

Turski predsednik doveo u pitanje odredbe Lozanskog sporazuma iz 1923. jer smatra da je njegovoj zemlji učinjena nepravda.

Zasedanje državnog saveta za odbranu je odgovor grčkog premijera Aleksisa Ciprasa na provokativne izjave turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana kojima dovodi u pitanje odredbe Lozanskog sporazuma iz 1923. godine jer smatra da su njegovoj zemlji nepravedno oteta egejska ostrva koja su otad u sastavu Grčke.

U poslednjem govoru Erdogan je sunarodnicima poručio da je sporazum kojim su praktično određene granice moderne turske države posle kolapsa Osmanske imperije nepravedan. Erdogan kaže da je „Lozanskim sporazumom turskom narodu pričinjena šteta jer su egejska ostrva koja su na puškomet od Turske poklonjena Grčkoj”.

Turska mora da se bori za ispravljanje nepravdi koje su, kako je naglasio, prisutne i u odredbama međunarodnog prava kojim se određuje pitanje kontinentalnog šelfa i vazdušnog prostranstva.

Erdogan kaže da su oni koji su tada sedeli za pregovaračkim stolom i utvrđivali savremene granice pokušavali da to pokažu kao pobedu jer su vraćene neke teritorije, ali da u u suštini „naneli neprocenjivu štetu, zbog koje današnja Turska trpi”.

U Atini su Erdoganove izjave primljene kao provokacija i u izjavi Ministarstva spoljnih poslova Ankara se podseća da je „međunarodno pravo obavezno za sve i da je Turska dužna da poštuje sporazum iz Lozane i da ne može da ga ignoriše bez obzira na to da li se sa njim slaže”.

Sve političke partije u Grčkoj zahtevaju energičnu reakciju vlade jer, kako podvlače, pitanje bezbednosti smatraju prioritetom. Za njih je pokušaj turskog lidera da moral nacije podigne „stvaranjem napetosti u odnosima sa Grčkom” nedopustiv.

Oštru poruku uputio je ministar odbrane Panos Kamenos, koji smatra da je turski predsednik na pogrešnom putu, dok zamenik šefa diplomatije Nikos Ksidakis upozorava da je reč o ozbiljnom izazovu u grčko-turskim odnosima.

Ksidakis smatra da je u pitanju nepromišljeni potez usmeren na unutrašnji politički publicitet u trenutku kada je Turska pod pritiskom zbog Mosula i Kurda.

U reakcijama ovdašnjih političkih krugova se podseća na istorijske činjenice kojima se Erdogan poigrava, zaboravljajući da su Lozanskim sporazumom ustanovljene ne samo granice sa Grčkom već i sa istočnim susedima, Sirijom i Irakom, i da su ove granice podelile teritoriju na kojoj u tri zemlje žive Kurdi.

U trenutnoj geopolitičkoj situaciji i isprepletenih interesa, podseća se, nerealno je očekivati da će bilo ko dozvoliti bilo kakvo postavljanje pitanja granica.

Podsetimo, preteča sporazuma čiju validnost Erdogan dovodi u pitanje, ozbiljno rizikujući zaoštravanje odnosa ne samo sa Grčkom, jeste dogovor u Sevru iz 1920. između Osmanskog carstva i sila Antante.

To je jedan od sporazuma kojim je okončan Prvi svetski rat, u kome se Osmansko carstvo odreklo svih pretenzija na neturskom području, čime je izgubilo i četiri petine svoje teritorije.

Odreklo se svih ostrva u Egeju i Istočne Trakije, što Velika narodna skupština i turski nacionalisti nisu prihvatili i rat je nastavljen.

Ovaj krajnje nepovoljan sporazum za Tursku zamenjen je 1923. Lozanskim sporazumom, posle turske pobede nad Grčkom, kada su nacionalisti predvođeni Ataturkom potisnuli Grke iz Trakije.

Lozanskim sporazumom između Turske i sila Antante koji je prikazan kao pobeda Turske i kojim su ustanovljene granice moderne Republike Turske izvršene su znatne teritorijalne ispravke.

Turskoj je vraćena Istočna Trakija sa Jedrenom i Anadolija sa Izmirom i država je dobila sadašnje granice. Ustanovljen je režim međunarodnog nadzora nad demilitarizovanim moreuzima. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nije potpisala Lozanski sporazum, već je sa Turskom zaključila posebni sporazum o miru.

Između ostalog, Grčka je Turskoj morala da vrati ostrva Imvros i Tenedos na kojima je većinska bila grčka populacija i isključene sve turske pretenzije na Kipar.

Sukobi interesa i zveckanje oružjem su stalno prisutni i 1987. su dve zemlje zamalo zaratile. Do nove zategnutosti je došlo 1996. i 2006, kada su se vojni avioni sudarili i grčki pilot poginuo.

Naime, sporovi se vode u vezi s teritorijalnim vodama oko 16 ostrva u Egeju na koja Grčka polaže pravo suverenitet i spornim vazdušnim prostorom u blizini turske obale koji Atina smatra svojom teritorijom, a Ankara međunarodnim.

Kada je reč o teritorijalnim vodama, suština je to što Turska u Egeju ne želi da poštuje odredbe međunarodnog prava, prema kome se one prostiru na 12 nautičkih milja i toleriše samo šest nautičkih milja.

Takođe, Grčka ima pravo na deset nautičkih milja vazdušnog prostora oko svojih ostrva, a Turska priznaje samo šest i, kad svakodnevno turski lovci nadleću grčka ostrva, Ankara tvrdi da su njeni avioni u međunarodnom vazdušnom prostoru.

Odnose dve zemlje opterećuje i migrantska kriza i oglušivanje Turske o sve apele da se zaustavi ilegalna migracija u Grčku. Poslednja provokacija pokazala je da su naizgled popravljeni odnosi posle Ciprasove podrške Erdoganu i legitimnoj vlasti nakon pokušaja puča i dalje na – klimavim nogama.

(Politika)

Share this post: