Dokle je stigla „putinizacija Orbana”

Poruka

Za sve one koji ne veruju da „male” države mogu da vode sopstvenu politiku, mađarski premijer je održao lekciju iz patriotizma

Kada je Orban po preuzimanju svog drugog premijerskog mandata 2010. godine (bio je premijer i od 1998. do 2002)odlučio da se suprotstavi odlukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i prekine pregovore, mnogi su smatrali da je on sam karakterizacijom ovog poteza kao „početkom borbe za slobodu” predimenzionirao svoju ulogu. Koju godinu posle toga, Evropska unija je primorana da se Orbanom bavi kao ozbiljnim problemom, prateći svaki njegov potez i vodeći računa da mu se odgovori barem istom merom. Zapadna štampa je u ratu koji vodi za svoje vlade već odavno skinula rukavice, pa preporučuju da bi Orbanu već jednom trebalo izdati komandu da se vrati „na mesto”, da mere koje se preduzimaju protiv njega moraju da budu mnogo oštrije jer se „uvlači Putinu dok traje rat u Ukrajini”…

Svaki član Evropske komisije dobio je barem po jednu sedu vlas svaki put kada bi Orban rekao da je nešto što dolazi iz EU pretnja suverenitetu Mađarske. Počevši od te davne rečenice pre pet godina da Unija Budimpešti ne može da zabrani da donosi suverene odluke po pitanju privatnih penzionih fondova i centralne banke, preko jasne poruke da mađarska vlada više neće da toleriše da joj strani ulagači govore šta treba da radi u svojoj zemlji, pa do direktnog protivljenja storniranju nacionalnog zakonodavstva na račun arbitraže koja bi štitila interese transatlantskih velikih korporacija na budućem američkoevropskom tržištu.

Evropska unija se naročito uskomešala kada je Orban doneo mere za sanaciju nacionalne ekonomije i mantru MMF-a o „merama štednje” i „stezanju kaiša” proglasio omčom oko mađarskog vrata. Podršku naroda, kakvu ima retko koji lider u zemljama članicama EU, stekao je kada je ukidanjem valutne klauzule narodu s vrata skinuo banke čiji su profiti rasli dok je Mađarska klizila ka ivici kolapsa. Da je moguće opstati uprkos pritisku iz Berlina i Brisela, Orban je pokazao svojim izjavama kada se Mađarska saglasila s uvođenjem sankcija Rusiji, ne ostavljajući mesta sumnji da je ta odluka samo formalna i da mu politika kažnjavanja Rusije nije prirasla srcu. Javno se žalio da sankcije štete ne samo privredi Mađarske nego i celoj EU a da pri tome uopšte ne deluju.

Za sve one koji ne veruju da „male” države mogu da vode sopstvenu politiku, Orban je održao lekciju iz patriotizma. Ovaj stav, naravno, ne dopada se zvaničnom Briselu, odakle stižu tvrdnje da mađarski premijer „dovodi u pitanje dominantne vrednosti zapada”, da je utrčao u naručje „čoveka s ledenoplavim očima” i da želi da igra s autoritativnim režimima Rusije, Kine, Azerbejdžana, Turkmenistana i Kazahstana, s kojima intenzivira privrednu saradnju. Za sada broj demonstranata na peštanskim ulicama pokazuje da Mađari nisu protiv Orbana, ni upola kao što je EU.

Kada je 2013. godine s dvotrećinskom većinom svog Fidesa ponovo formirao vladu, Orban je samo nastavio već započeti vlastiti koncept. To se naravno nije sviđalo Nemačkoj, pa je kancelarka Angela Merkel, kao glavni mađarski privredni a donedavno i politički partner, prošle godine ignorisala Orbanov poziv na proslavu 25. godišnjice pada „gvozdene zavese”. Ove godine, kada je predsednik Rusije Vladimir Putin smatrao da je politički pametno da dođe „Orbanu na noge”, Merkelova je shvatila da su stvari otišle predaleko, pa je početkom februara, uoči Putinovog dolaska, u petosatnoj poseti sama htela da proceni dokle je stigla „putinizacija Orbana” i da li on može da se drži pod kontrolom.

U tom trenutku sporazum Mađarske s Rusijom o proširenju nuklearne elektrane „Paks” (vredan 10 milijardi evra ruskog kredita Mađarskoj) već je bio na razmatranju u Briselu. Problem je nastao zbog energetske zavisnosti, kao što je bilo i s „Južnim tokom”. Naime, jedan od tri sporazuma koja su prošle godine potpisali Putin i Orban, na čije je neke odredbe mađarski parlament stavio pečat tajnosti na rok od 30 godina, podrazumeva da se reaktori snabdevaju ruskim energentima.

Sudeći po reakcijama portparola vlade u petak, Mađarska nije očekivala tako brzo odluku, odnosno nisu baš mislili da će veto Evropske komisije na deo ovog sporazuma biti obelodanjen upravo na dan produžetka sankcija Rusiji. Iako je prvo kategorički demantovala vest o kojoj su bez ikakve odluke iz nadležnih institucija izvestili londonski „Fajnenšel tajms” a potom i američki Rojters, Budimpešta se ubrzo konsolidovala.

Zvaničnik mađarske vlade je rekao da je problem rešiv, da se već pregovara s Komisijom i da je moguće raspisati tender za isporučioca energenata za mađarske nuklearne reaktore. Precizno je navedeno da je Evropska komisija bila upoznata s potpisivanjem ugovora s Rusijom, da je on jedino i moguć samo ukoliko ne narušava odredbe sporazum Mađarske i EU, odnosno pravila Evroatoma i da niko iz Brisela do sada nije imao primedbe. Pošto se mišljenje u Briselu promenilo, Mađarska će biti spremna da razmotri i druge ponude. Pa ko misli da energenata ima i može da ih isporuči, neka se javi.

(Politika)

Share this post: