Drago Kovačević: Hrvati nisu osvojili Krajinu, dobili su je na poklon od Miloševića!

Dogovor?

Poslednji gradonačelnik Knina Drago Kovačević, seća se kako je sve počelo tog 3. avgusta 1995. godine, u noć, kada je sedeo na pragu svoje kuće u Kninu.

Nije mogao da spava, i tako je dočeko prvu granatu koja je pala na Knin.

– Bilo je oko pet ujutru. Znao sam šta to znači – počinje priču Kovačević.

– Sve je mesecima unapred govorilo da će napad uslediti. A bilo je jasno onog momenta kada je Slobodan Milošević odbio i zabranio prihvatanje plana Z-4, početkom februara 1995. Hrvati nikada nisu odbili plan Z-4, iz prostog razloga što je lojalni partner Franje Tuđmana, tadašnji beogradski režim, to uradio umesto njih i širom im otvorio vrata za intervenciju.

Recimo, Milošević je Milanu Martiću i Borislavu Mikeliću (tadašnjem predsedniku i premijeru RKS) čak cinično napisao formulaciju kojom će plan odbiti, a glasila je: “Ne odbijamo ga, ali ga ne možemo primiti” – navodi Kovačević.

Kaže da je tog 4. avgusta, kada je počela “Oluja” u komandi vojske RSK zatekao Martića kako razgovara telefonom. Na liniji je bio Brana Crnčević.

– On je pokušao da stupi u vezu sa Miloševićem, koji mu se nije javljao jer je navodno bio na odmoru. Očito da to nije bio prvi pokušaj da se s njim stupi u kontakt tog dana, i kada je video da je beznadežno pokušavati, sasuo je bujicu psovki. To mi je ličilo kao da patrijarh psuje Hrista… Milan Babić je još 30. jula otišao u Beograd, sa namerom da tamo sretne američkog ambasadora u Zagrebu Pitera Galbrajta i da preko njega proba zaustaviti napad.

Rekao mu je da RSK prihvata plan ali to nije bilo dovoljno. Galbrajt je obećao da će probati da napad zaustavi, ali se to smatralo malo izvesnim. I napad je izvršen. Mikelić je bio u Beogradu jer je procenio već posle odbijanja plana da on nema šta da radi u Kninu. Martić je bio dovoljan da ispuni naloge Beograda. Tragično, ali tačno – priča Kovačević.

Evakuacija civila je počela 4. avgusta.

– Naredbu je potpisao Martić, ali tek oko 17 sati. Doduše, on nije dao naredbu za vojsku, ali jeste za civile iz dalmatinskog i ličkog dela Krajine. Međutim, izlazak je počeo već 4. avgusta, a završen je sledećeg dana oko podneva. Moj brat, koji je među poslednjim izašao, kaže da su hrvatske jedinice već oko podneva 5. avgusta bile u centru Knina – kaže Kovačević.

On je Knin napustio 4. avgusta oko 21 čas, sa roditeljima dvadesetak komšija, u kamionu.
– Imao sam samo ono što sam obukao i nešto novca. pokojni otac je uspeo poneti jedan pršut, koji smo pojeli već negde iznad Drvara. Znao sam kuda me put vodi. U Srbiju. Jedino smo tako mogli. Krajina je bila kavez sa samo jednim malim vratima – navodi poslednji gradonačelnik Knina.

Kovačević naglašava da je sudbina srpskog stanovništva sa područja Krajine mogla biti drugačija.

– Trebalo je prihvatiti Plan Z-4. Da li bi on bio baš onakav kao što je prezentovao Galbrajt, ne znam, ali bi najvećem broju ljudi u Krajini obezbedio opstanak. Taj plan nije dobio niko u Krajini, nego Milošević, preko svojih ljudi – Martića i Mikelića. Krajina je žrtvovana dogovorom gospodara rata – Tuđmana i Miloševića. Imali su dva ratna cilja, podelu BiH i nacionalnu homogenizaciju.

Krajina je Miloševiću bila kusur za Republiku Srpsku kojim je častio Tuđmana – naglašava Drago Kovačević.

(Kurir)

Share this post: