Džeremi Korbin: Britanija treba da istupi iz kriminalne politike Zapada

dzeremi korbin laburisti britanija london

Britanski premijer je zbog antiratnog zalaganja opozicionog lidera Džeremija Korbina nazvao „simpatizerom terorista“.

Za rat ili protiv njega — Britanci odavno nisu bili tako podeljeni kao oko pitanja vojne intervencije u Siriji.
Ove podele su kulminirale u britanskom parlamentu, u kome se glavni okršaj vodio između britanskog premijera, konzervativca Dejvida Kamerona, koji je za to da Britanija bombarduje u Siriji i Džeremija Korbina, predvodnika laburista i velikog broja Britanaca kojima je dosta ratova koji su vođeni u njihovo ime sa katastrofalnim posledicama.

Britanski premijer je Korbina i njegove istomišljenike nazvao „simpatizerima terorista“.

„Ne bi trebalo da se šetate hodnicima sa Džeremijem Korbinom i gomilom simpatizera terorista“, rekao je članovima svoje stranke.

To nije prvi put da britanski premijer sa prezirom govori o glavnom političkom protivniku i onima koji smatraju bi intervencija u Siriji bila još jedna greška britanske spoljne politike.

Šef laburista je ovaj napad nazvao „podlom i očajničkom opaskom“ premijera koji gubi podršku javnosti.

Atmosfera u Velikoj Britaniji nije ista kao 2003. godine kada se odlučivalo o ratu u Iraku. Sve je rasprostranjenije uverenje da su ratovi koje je London vodio u Iraku, Avganistanu i Libiji doveli do još većeg haosa. To je i jedan od glavnih razloga zbog kojih je za šefa laburista izabran Korbin, koji je dugo bio na margini političke scene.

„Imajući u vidu sadašnju opasnost od terorizma, jasno je da ovi ratovi nisu postigli cilj“, napisao je u „Gardijanu“, ukazujući na rezultate krvavih ratova koje Britanija vodila u poslednjih petnaest godina.

Ovaj tvrdokorni antiratni aktivista je raskinuo sa ratnohuškačkim nasleđem Tonija Blera, koji je u vreme rata u Iraku dobio nadimak „Bušova pudlica“. Britansko vojno angažovanje Korbin vidi kao deo kriminalne politike zapadnih zemalja koja je destabilizovala zemlje u kojima su intervenisali, prouzrokovala civilne žrtve i dovela do širenja terorizma.

Strategiju Kamerona je opisao kao „prvo bombarduj, pa onda razgovaraj“. Britanski premijer „nije ponudio jasnu strategiju, ne postoji koherentna koalicija, nema trupe na terenu i odgovarajući plan kako da se porazi Islamska država“, rekao je predvodnik opozicije.

„Umesto da dodaje britanske bombe onima koje već padaju kao kiša na Siriju, potrebno je ubrzati mirovne dogovore u Beču“, poručio je šef laburista, koji je uveren da širenje britanskih vazdušnih udara na Siriju predstavlja veći rizik za nacionalnu bezbednost nego što služi odbrani nacije.

Sa ovim se slaže gradonačelnik Londona Džordž Galovej, koji je na antiratnim demonstracijama uoči izjašnjavanja u parlamentu rekao da je ideja novog rata na Bliskom istoku toliko nepopularna da „nema podršku čak ni ’Fajnenšel tajmsa‘“. On je kritikovao strategiju zapadnih zemalja da podržavaju „umerenu opoziciju“ u Siriji.

„Takozvani umereni pobunjenici su oni koji će vam pojesti možda samo pola srca, koji će vam odseći samo pola glave. Najveći broj onih koji se bore protiv vlade u Damasku su fanatici, bilo da su pripadnici Islamske države, Al Kaide ili neke druge slične grupe.

(Umerena opozicija) je još jedna laž, poput oružja za masovno uništenje, koja je dovela do katastrofe u Iraku“, izjavio je Galovej za RT.

Strasti koje je pobudilo izjašnjavanje u britanskom parlamentu prevazilaze odluku da se u Siriju pošalju vojni avioni, za koje ionako malo ko veruje da će nešto promeniti.

One su izraz ideološkog rata koji je otvoren u Britaniji, između onih koji su za nastavak intervencionističke spoljne politike i koji ne žele da priznaju njene pogubne rezultate i one koji su za zaokret u britanskoj spoljnoj politici.

Korbin za sada nema jednoglasnu podršku svoje stranke. Laburisti odani Blerovoj liniji su protiv njegove antiratne politike. Među njima je i Margaret Beket, koja je jedno vreme bila ministar spoljnih poslova u vladi Tonija Blera, koja se izjasnila protiv šefa stranke.

Glasanje o vojnom angažmanu u Siriji je zato jedan od presedana u britanskoj parlamentarnoj istoriji.

(Sputnik)

Share this post: