Radnici su takođe obavešteni da će od decembra do marta plate biti smanjene, a koliko zavisiće od platnog razreda zaposlenih, saznaje Danas.

Vest da će 20 odsto zaposlenih u Er Srbiji dobiti otkaz, a ostalima plate biti smanjene za petinu, juče je u autorskom tekstu u Danasu objavio novinar Miša Brkić, ali ni ministarstva saobraćaja i finansija, niti sama Er Srbija juče nisu odgovorili na pitanja Danasa o ovoj temi.

Takođe, ni od sindikata nismo mogli juče da dobijemo komentar na ovaj potez nacionalne aviokompanije.

Ukoliko Er Srbija zaista bude smanjila broj zaposlenih za 20 odsto, to će značiti gubitak radnog mesta za oko 300 stotine ljudi.

U obrazloženju zaposlenima koje je Er Srbija poslala uz obaveštenje o programu dobrovoljnog odlaska, navodi se da je kompanija osam meseci sprovodila racionalizaciju poslovanja i smanjivala troškove kako bi odgovorila na globalnu krizu u avio-saobraćaju i da više nije u stanju da podnese tako visok nivo troškova.

Er Srbija će rebalansom budžeta dobiti pomoć države i mada iznos nije precizno prikazan u proračunu, procena Fiskalnog saveta je da će to biti oko 150 miliona evra koliko je otprilike potrebno da se pokriju krediti koji kompaniji dospevaju ove i naredne godine kao i gubitak koji se očekuje da će kompanija napraviti u uslovima pandemije i nezapamćene krize za avio-saobraćaj.

Da li je ovaj potez Er Srbije plod samostalne odluke menadžmenta ili iznuđen zahtevima države koja će izdvojiti popriličan novac za spasavanje ove kompanije, tek prema mišljenju stručnjaka on je zakasneo.

Alen Šćuric, hrvatski avio-analitičar koji prati dešavanja u avio-saobraćaju u regionu, ali i globalno, ističe da su svi ostali to odavno uradili.

„Kompanije su primenile različite modele, ali skoro svi su već sproveli otpuštanje zaposlenih, a tu računam i velike kompanije.

Neki, kao na primer Emirati du otpustili 50 odsto zaposlenih, ali ostalima zadržali plate.

Neke kompanije su smanjile plate za 40, pa i 60 odsto, ali bez otpuštanja.

Neki prosek je da su avio-kompanije otpustile oko 25 odsto ljudi i smanjile plate za oko 20 odsto.

Retki nisu išli u smanjenje broja zaposlenih, kao na primer Vizer, ali iza njih stoji ogroman kapital, a njihova strategija je osvajanje evropskog tržišta.

Sad im je to jeftinije jer su sve druge kompanije u problemima, pa su se okrenuli osvajanju pre svega Zapadne Evrope“, objašnjava Šćuric.

On ističe da je Er Srbija trebalo i ranije da reaguje, ali da je bar dobro što nude razuman način kompenzovanja radnika.

„Bilo je evidentno da se ova situacija sa pandemijom neće smiriti i procene velikih kompanija su da će trajati kriza do 2022, a negde i do 2024. godine.

Ove godine je pad prometa 40 do 50 odsto, a ova zima će biti mrtva u Evropi što se tiče avio-saobraćaja.

Kompanije su izračunale da im se ne isplati da plaćaju višak ljudi dve-tri godine i otpustile ih. Možda su nešto manje otpuštale pilote i mehaničare, koje je teško naći.

Ali, možda jeste surovo, one znaju da će posle moći da ih zaposle ponovo i to za manje novca, jer će biti očajni u potrazi za poslom. Mladi pilot koji tek počinje biće spreman da radi za male pare samo da leti“, objašnjava Šćuric.

Ekonomista Milan Kovačević pak primećuje da je država davala novac privredi da ne otpušta, a sada daje novac Er Srbiji koja otpušta ljude.

„Kod dobrovoljnog odlaska zaposlenih može se dogoditi da odu oni koji će biti potrebni kompaniji. Istina sada sve avio-kompanije imaju viška zaposlenih, ali kada letovi krenu, može se desiti da vraćanje takvih ljudi bude skuplje.

Inače u javnim preduzećima menadžment ne sagledava baš dobro kako bi kompanije trebalo da izgledaju u kratkom i dugom roku.

A i s obzirom da je državno preduzeće trebalo bi da imamo više informacija o tome šta su još uradili ili šta bi mogli da urade na smanjenju drugih troškova“, ocenjuje Kovačević.

(Danas)