‘EURO-ALERGIJA’ SE ŠIRI STARIM KONTINENTOM: Nije u pitanju samo Velika Britanija, celoj Zapadnoj Evropi preti ‘Brexit zaraza’

spanija protest

Za svega nekoliko dana, vrlo je moguće da će populista Boris Džonson biti na odličnom putu da postane premijer Velike Britanije, dok bi levičari iz španskog Podemosa, na čelu sa liderom Pablom Iglesijasom, mogli da iz korena promene političku scenu u Španiji.

Iako nijedan od ovih scenarija nije zagarantovan, oni su i te kako mogući. Ako pogledamo današnju sliku Evropske unije, videćemo da to nije ona rajska organizacija od pre 10-20 godina, o kojoj su mnoge evropske zemlje maštale u vlažnim snovima.

Šta god da se desi na britanskom referendumu u četvrtak, kao i na španskim izborima u nedjelju, Evropa mora shvatiti da je na njenom tlu nikao jedan snažan euroskeptični pokret, oličen u brojnim političkim partijama širom kontinenta koje uživaju sve veću podršku običnih ljudi, piše list „Politiko“.

Nije u pitanju samo Britanija

U prilog ovoj tvrdnji ide i činjenica da Španija i Britanija nisu jedine zemlje u kojima se nešto ozbiljno menja. Dodajte tu i Italiju, gde je na čelo Rima juče došla Virdžinija Rađi, članica Pokreta „Pet zvezdica“ koji je osnovao komičar Bepe Grilo.

U Francuskoj je predsednik Fransoa Oland na tek četvrtom mjestu po popularnosti, i to u godini koja prethodi onoj u kojoj će Francuzi birati novog (ili starog) šefa države.

Nemačka je posebna priča.

Partija Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila je historijski rezultat na krilima ksenofobne retorike i ušla u regionalne parlamente te zemlje, a naredne godine sprema se da napadne i nacionalnu vlast. A to je samo jedna strana Atlantika.

S one strane bare imamo jednog Donalda Trampa i Bernija Sandersa, koji su poprilično prodrmusali učmali američki politički sistem.

No, da se vratimo na Britance i Špance. Ukoliko kampanja „Leave“ pobedi i Velika Britanija izađe iz EU, očekuje se da će zaštitno lice euroskeptične kampanje Boris Džonson napasti premijersku fotelju koja poprilično žulja Dejvida Kamerona.

Ako se Bregzit dogodi, maglovita budućnost čeka Ujedinjeno kraljevstvo.

Škotska već šalje signale o otcepljenju i ponovnom zahtevu za ulazak u EU, ovog puta kao samostalna država, a britanski analitičari ističu i neizvesnu situaciju oko Velsa, ali i Severne Irske.

Španski populistički levičari iz Podemosa su druga najjača politička snaga u zemlji, te je veoma moguće da dobiju i te kako bitnu ulogu u novoj vladi Španije, naročito nakon što su na prošlim izborima praktično ponizili PSOE, partiju levog centra koja je vladala Španijom 23 od ukupno 42 godine nakon ponovnog uvođenja demokratije i Frankove smrti, ističe „Politiko“.

Ne treba zanemariti i činjenicu da Podemos podržava zahteve Katalonije o referendumu za nezavisnost, te nije isključeno da dobije veliki broj glasova iz najbogatijeg španskog regiona.

Dan posle

Imajući u vidu trenutnu „euro-alergiju“, koja se širi Starim kontinentom, kako je to rekao bivši francuski šef diplomatije Uber Vedrin, teško da će se nastaviti bilo kakav pokušaj eurointegracija u jednom ovako delikatnom trenutku za EU.

„Proširena Evropa“ neće biti među bitnim stvarima za zvanični Brisel, jer se polahko pokazuje da to nije rješenje za brojne probleme EU, sadašnje i prošle, piše „Politiko“.

Drugi veliki problem s kojim bi se Unija suočila jesu posledice Bregzita.

Prva je, kako analitičari navode, „opasnost od moguće Bregzit zaraze“, što znači da bi i neke druge države pokušale da kažu „zbogom“ Briselu, dok je druga mogući krah evropskih i svetskih finansijskih tržišta, o čemu je pričao i ugledni svetski historičar Nil Ferguson, u intervjuu koji je dao za „Blic“.

Vlade zemalja EU će se u slučaju finansijskog kolapsa, kao i uvek, osloniti na centralne banke: Evropsku centralnu banku (ECB) i Banku Engleske, kako bi se izborile sa šokom zvani Bregzit.

Ali, teško da će Mario Dragi i Mark Karni, ljudi koji su na čelu tih banaka, moći da im pomognu sa politčkim turbulencijama koje će neminovno uslediti.

Nakon ubistva zastupnice Jo Cox, ponovo raste podrška ostanku Britanije u EU

Kampanja za ostanak Velike Britanije u Evropskoj uniji je, kako se čini, dobila novi zamah te je funta osnažila 2,4 postu u odnosu na dolar što je najveći porast u jednom danu od decembra  2008., a indeks dionica FTSE-100 porastao je za tri posto, javljaju agencije.

Britanci izlaze 23. juna na referendum na kojemu će odlučiti hoće li njihova zemlja ostati dio EU-a, što je odluka s dalekosežnim posledicama na politiku, ekonomiju, odbranu i diplomatiju u Britaniji ali i u ostatku Unije.

britanija london engleska spomenik

I dok su prošlosedmične ankete išle u prilog Brexita, tri ankete javnog mišljenja provedene nakon ubistva zastupnice Jo Cox, koje je šokiralo Britaniju, pokazuju da je kampanja za ostanak dobila novi zamah.

Reuters piše da je uočljiv preokret i da bi se taj strašni zločin mogao pokazati odlučujućim faktorom prilikom glasanja koje će odrediti ulogu zemlje u svetskoj trgovini i odlučiti o budućnosti evropskog bloka.

Na ‘online’ kladionici Betfair, verovatnost ostanka Britanije u EU porasla je sa 60-67 posto u petak na 74,6 posto u ponedeljak.

Više proizvođača automobila, poput Jaguar Land Rovera, Toyote, BMW-a i Vauxhalla, izdalo je saopćenja u kojima pozivaju za ostanak u EU.

A u Uniji bi rado ostala i engleska profesionalna nogometna Premijer liga, prenosi Hina.

Međutim, čak i ako Britanci budu glasali za ostanak u EU, nasleđe bolne debate, rastući trend nacionalnih referenduma o pitanjima EU i raspoloženje protiv globalizacije i internacionalizovanih elita s obe strane Atalantika neće u skorije vreme izblediti, navodi se u Reutersovoj analizi.

„Koliko daleko i brzo se zaraza može raširiti u slučaju Brexita, niko ne može predvidjeti, ali nemojte očekivati da će se to zaustaviti na samo jednoj zemlji koja se udaljava od EU“, navodi se u analizi.

Predsednik Evropskog veća Donald Tusk, historičar i bivši poljski premijer koji se protivio komunističkoj vladavini u istočnoj Evropi i borio se za ulazak u EU, prošle sedmice upozorio je da bi Brexit mogao da bude početak destrukcije ne samo EU, već i celokupne zapadne političke civilizacije.

Šef Foreign Officea Philip Hammond poručio je da bi izlazak Velike Britanije iz EU bio nepovratan i da bi zemlja mogla ponovo da se pridruži bloku samo pod uslovima koji bi za nju bili neprihvatljivi.

– Poruka koju pokušavamo da pošaljemo Britancima jeste da je to nepovratan proces – ako odluče da izađu, više nema povratka – rekao je Hammond novinarima pred početak sastanka šefova diplomatija u Briselu.

(Global CIR/Blic.rs/Avaz.ba/Agencije)

Share this post: